Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 74. POGLAVLJE

Pouke o gostoljubivosti i molitvi

Pouke o gostoljubivosti i molitvi

LUKA 10:38 – 11:13

  • ISUS U POSETI MARTI I MARIJI

  • NEOPHODNA JE ISTRAJNOST U MOLITVI

Na istočnom obronku Maslinske gore, oko tri kilometra od Jerusalima, ležalo je selo Vitanija (Jovan 11:18). Isus je tamo otišao u posetu kod dve sestre, Marte i Marije, i njihovog brata Lazara. Oni su bili Isusovi prijatelji i toplo su ga dočekali.

Velika je čast imati Mesiju u gostima. Zato je Marta uložila veliki trud da ga ugosti i naporno radila da bi obezbedila bogatu trpezu. Dok je ona radila, njena sestra, Marija, sedela je kod Isusovih nogu i slušala ga. Nakon nekog vremena, Marta je rekla Isusu: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne“ (Luka 10:40).

Isus nije iskritikovao Mariju, već je Martu posavetovao da nije potrebno da se toliko trudi oko jela: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga, a malo toga je potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti“ (Luka 10:41, 42). Isus je istakao da nije potrebno potrošiti previše vremena na spremanje raznih jela. Bio je dovoljan jednostavan obrok.

Martine namere su bile dobre. Ona je želela da bude gostoljubiva. Pa ipak, propustila je važne pouke od Božjeg Sina jer se preterano brinula oko hrane. Isus je naglasio da je Marija napravila mudar izbor, zbog kog će imati trajnu korist. Iz njenog primera i mi možemo nešto važno naučiti.

Jednom drugom prilikom, Isus je pružio drugačiju, ali jednako vrednu pouku. Jedan učenik ga je upitao: „Gospode, nauči nas da se molimo, kao što je i Jovan naučio svoje učenike“ (Luka 11:1). Isus je već govorio o tome pre oko godinu i po dana, kada je održao Propoved na gori (Matej 6:9-13). Ali možda ovi učenici tada nisu bili prisutni, pa je Isus sada ponovio ključne misli. Zatim je ispričao jednu priču da bi istakao važnost istrajnosti u molitvi.

„Zamislite da u ponoć odete kod prijatelja i da mu kažete: ’Prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je upravo došao prijatelj s puta, a nemam šta da iznesem pred njega‘? A on iz kuće kaže: ’Nemoj da mi dosađuješ! Vrata su već zaključana, i moja deca i ja već smo u krevetu. Ne mogu da ustanem da ti to dam.‘ Kažem vam, ako i neće ustati i dati mu zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove upornosti i daće mu ono što mu treba“ (Luka 11:5-8).

Isus nije hteo da kaže da Jehova ne želi da odgovori na molitve, poput ovog čoveka iz priče koji će se samo zbog upornosti svog prijatelja odazvati. Za razliku od njega, Jehova, naš brižni nebeski Otac, jedva čeka da odgovori na iskrene molbe svojih vernih slugu. Isus je nastavio: „Zato vam kažem: Molite, i daće vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte, i otvoriće vam se! Jer svako ko moli, dobija. Svako ko traži, nalazi. I svakome ko kuca, otvoriće se“ (Luka 11:9, 10).

Isus je zatim podvukao tu pouku time što je ispričao jedno poređenje: „Koji bi otac među vama svom sinu, ako ga zamoli za ribu, dao zmiju umesto ribe? Ili ako ga zamoli za jaje, hoće li mu dati škorpiju? Dakle, ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac, koji je na nebu, dati svetog duha onima koji ga mole za to!“ (Luka 11:11-13). Zaista dirljiva potvrda da nas naš Otac rado sluša i zadovoljava naše potrebe!