Mi već sada imamo koristi od Hristove otkupne žrtve. Na primer, Jehova nam na osnovu nje oprašta grehe. On to ne mora, ali želi (Ps. 103:3, 10-13). Neki misle da ne zaslužuju Jehovin oproštaj. Ako ćemo pravo, niko od nas ga i ne zaslužuje. Apostol Pavle je razumeo da nije bio dostojan da se nazove apostolom. Ali ipak je rekao: „Zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti, ja sam to što jesam“ (1. Kor. 15:9, 10). Kad se pokajemo za svoje grehe, Jehova nam oprašta. Zašto? Ne zato što to zaslužujemo, nego zato što nas voli. Ako ti se stalno vraća ta misao da nisi dostojan Božjeg oproštaja, seti se da Jehova nije platio otkupninu za bezgrešne ljude, nego za grešnike koji se kaju (Luka 5:32; 1. Tim. 1:15; w25.01 27 ¶3-4).

Ne možemo uticati na ono što će nam drugi reći ili uraditi, ali možemo se potruditi da kontrolišemo svoja osećanja i postupke. Uglavnom je najbolje oprostiti. Zašto? Zato što volimo Jehovu, a on želi da opraštamo. Ako gajimo ljutnju i nećemo da oprostimo, veća je verovatnoća da ćemo napraviti neku glupost ili da će ta osećanja štetno uticati na naše zdravlje (Posl. 14:17, 29, 30). Opraštanjem činimo sebi uslugu. Puštamo tu stvar i ne dozvoljavamo da nas ogorčenost truje. To je najbolje što možemo uraditi za sebe jer samo tako možemo nastaviti dalje i opet uživati u životu Kako se možeš osloboditi ljutnje? Važno je da daš sebi vremena da se oporaviš. Nakon što je dobio stručnu pomoć, nekome ko se ozbiljno povredio potrebno je vreme da ozdravi. Slično tome, treba vremena da nam emocionalne rane zacele da bismo bili u stanju da nekome od srca oprostimo (Prop. 3:3; 1. Petr. 1:22). Moli se Jehovi da ti pomogne da nekome oprostiš (w25.02 15-16 ¶8-11).

U osnovna hrišćanska učenja spadaju pokajanje, vera, krštenje i uskrsenje (Jevr. 6:1, 2). Takva učenja su temelj hrišćanstva. Zato je apostol Petar govorio o njima kada se na Pedesetnicu obratio okupljenom mnoštvu (Dela 2:32-35, 38). Moramo prihvatiti ta osnovna učenja da bismo postali Hristovi učenici. Na primer, Pavle je rekao da onaj ko kaže da nema uskrsenja mrtvih odbacuje celokupnu hrišćansku veru (1. Kor. 15:12-14). Međutim, ne smemo biti zadovoljni samo osnovama istine. Za razliku od osnovnih učenja, čvrsta duhovna hrana ne uključuje samo Jehovine zakone već i načela, koja nam pomažu da razumemo njegov način razmišljanja. Da bi nam takva hrana koristila, moramo proučavati Božju Reč, razmišljati o njoj i savesno primenjivati ono što naučimo. Tako stičemo naviku da donosimo odluke u skladu s Jehovinom voljom (w24.04 5 ¶12-13).

Jehova je podsetio Jonu da Ninivljani nisu znali „šta je dobro, a šta zlo“ (Jona 1:1, 2; 3:10; 4:9-11). Vekovima kasnije, Isus je pomoću tog primera poučio ljude o tome koliko je Jehova pravedan i milosrdan. Šta znači to što je Isus rekao da će stanovnici Ninive uskrsnuti „u Sudnji dan“? On je govorio o budućem „uskrsenju suđenja“ (Jov. 5:29). Time je ukazivao na svoju Hiljadugodišnju vladavinu, tokom koje će „Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela 24:15). Za nepravednike će to biti „uskrsenje suđenja“. Šta to znači? Jehova i Isus će posmatrati njihovo ponašanje i kako reaguju na pouku koju dobijaju. Na temelju toga će im suditi. Ako se neko od uskrsnulih Ninivljana bude protivio Jehovinoj vlasti, neće moći da živi u novom svetu (Is. 65:20). Ali svi oni koji odluče da verno služe Jehovi imaće priliku da žive večno (Dan. 12:2; w24.05 5 ¶13-14).

Isus je bio slika i prilika svog milosrdnog Oca (Jov. 14:9). Rečima i delima je dočarao ljudima koliko ih njegov milosrdni Otac voli i želi da im pomogne da izađu kao pobednici u borbi protiv greha. Isus je pomagao grešnim ljudima da požele da se promene i da pođu za njim (Luka 5:27, 28). Isus je dobro znao šta ga čeka. U više navrata je rekao svojim učenicima da će biti izdat i pogubljen na stubu (Mat. 17:22; 20:18, 19). Znao je da će svojom žrtvenom smrću odneti greh sveta. Svojim učenicima je govorio i da će nakon svoje smrti privući k sebi „sve vrste ljudi“ (Jov. 12:32). Grešni ljudi mogu biti bliski s Jehovom ako prihvate Isusa kao svog Gospoda i slede njegove stope. To će im omogućiti da na kraju budu oslobođeni od greha (Rimlj. 6:14, 18, 22; Jov. 8:32). Zato se Isus spremno i hrabro suočio sa mučeničkom smrću (Jov. 10:17, 18; w24.08 5 ¶11-12).

Priseti se kako si se osećao kada si čuo istinu iz Božje Reči. Saznao si mnogo toga, na primer da te tvoj nebeski Otac voli, da želi da budeš deo njegove duhovne porodice, da je obećao da će okončati patnju i da ćeš u novom svetu ponovo videti svoje voljene koji su umrli (Mar. 10:29, 30; Jov. 5:28, 29; Rimlj. 8:38, 39; Otkr. 21:3, 4). Zbog svega toga, srce ti je gorelo (Luka 24:32). Te dragocene istine su ti se toliko dopale, da nisi mogao da ih zadržiš za sebe. (Uporediti s Jeremijom 20:9.) Kada ljubav prema biblijskoj istini pusti koren u našem srcu, mi ne možemo a da ne govorimo o njoj (Luku 6:45). Osećamo isto što i Hristovi učenici iz prvog veka koji su rekli: „Mi ne možemo prestati da govorimo o onome što smo videli i čuli“ (Dela 4:20). Toliko volimo istinu, da želimo da je prenesemo što većem broju ljudi (w24.05 15 ¶5; 16 ¶7).

Mi propovedamo zato što volimo svog nebeskog Oca i želimo da pomognemo ljudima da ga upoznaju. Nekima je teško da pronađu zadovoljstvo u propovedanju. Možda su povučeni i nemaju samopouzdanja. Nekima je neprijatno da dolaze nepozvani ljudima na vrata. Drugi se plaše odbijanja. Ima i onih koji su naučeni da izbegavaju sukob mišljenja. Toj braći i sestrama je teško da razgovaraju s nepoznatim ljudima o dobroj vesti. Da li i tebi zbog takvih osećanja služba ponekad ne pada lako? Ako je tako, nemoj se obeshrabriti. Tvoj manjak samopouzdanja možda samo znači da si ponizan i da ne želiš da privlačiš pažnju niti da se prepireš s drugima. Naravno, nikome ne prija odbijanje, naročito kada se trudi da učini nešto dobro za druge. Tvoj nebeski Otac vrlo dobro zna kako se osećaš i želi da ti pomogne (Is. 41:13; w24.04 14 ¶1-2).

Nemoj pokušavati da odjednom primeniš sve što pročitaš. Bolje je da izabereš jedan ili dva cilja. Probaj sledeće: Napravi spisak stvari na kojima treba da radiš i onda izaberi jednu ili dve, a ostale ostavi za kasnije. Od čega možeš krenuti? Počni od onog što ti je lakše ili od onoga u čemu ti je najpotrebnije da se menjaš. Kad si utvrdio na čemu bi da radiš, istraži tu temu u našim publikacijama. Moli se Jehovi da ti pomogne da imaš „i želju i snagu da [činiš] ono što je njemu ugodno“ (Fil. 2:13). Zatim sprovedi u delo ono što si naučio. Kad ostvariš napredak na jednom cilju, imaćeš više motivacije da pređeš na drugi. Zapravo, kada se poboljšaš na jednom području života ili u jednoj osobini, verovatno će ti biti lakše da se poboljšaš i u drugim stvarima (w24.09 6 ¶13-14).

Možda te muči to što si ranije nekim svojim postupcima nekoga povredio. Šta da radiš? Učini sve što možeš da bi popravio štetu. Na primer, iskreno se izvini. Moli Jehovu da pomogne svima koji su pogođeni tvojim postupcima. On može pomoći i tebi i njima da to ostavite iza sebe i pomirite se. Uči na greškama i dopusti Jehovi da te upotrebi kako on želi. Primer proroka Jone sadrži dobru pouku za sve nas. Jehova mu je zapovedio da ode u Ninivu, ali on ga nije poslušao već je krenuo u suprotnom smeru. Jehova ga je zbog toga disciplinovao i Jona je naučio nešto iz toga (Jona 1:1-4, 15-17; 2:7-10). Jehova nije odustao od ovog proroka. Dao mu je još jednu priliku da ode u Ninivu i Jona ga je ovog puta odmah poslušao. Nije dopustio da ga kajanje zbog počinjene greške spreči da prihvati zadatak koji mu je Jehova dao (Jona 3:1-3; w24.10 8-9 ¶10-11).

Jehova ne samo što poništava naše dugove, to jest grehe, već ih i briše. Možda nas izraz „poništen dug“ asocira na iznos precrtan olovkom. Međutim, ispod su brojke i dalje vidljive. Ali drugačije je kada se nešto izbriše. Da bismo razumeli ovaj slikoviti izraz, treba da uzmemo u obzir da se u drevna vremena mastilo pravilo od uglja, smole i vode. Neko bi mogao uzeti vlažan sunđer i izbrisati ono što je napisano. Prema tome, kada bi dug bio izbrisan, potpuno bi nestao. Ono što je bilo napisano više se nije moglo videti, kao da ga nije ni bilo. Veoma je utešno znati da Jehova ne samo što poništava naše grehe nego ih i u potpunosti briše! (Ps. 51:9; w25.02 10 ¶11).

Kada drugi imaju pogrešno mišljenje o nama ili se loše ophode s nama, uzdamo se u to da Jehova vidi sve. Pouzdanje u njega nam pomaže da podnesemo nepravdu jer znamo da će on s vremenom sve rešiti. Ako prepustimo sve u njegove ruke, nećemo gajiti bes ili ogorčenost u srcu. Te emocije nas mogu navesti da burno reagujemo, mogu nas lišiti radosti i narušiti naše prijateljstvo s Jehovom. Naravno, mi nismo savršeni i ne polazi nam uvek za rukom da postupimo poput Isusa. Ponekad ćemo reći ili uraditi nešto zbog čega će nam kasnije biti žao (Jak. 3:2). Neke nepravde nam mogu ostaviti emocionalne i fizičke ožiljke s kojima je teško živeti. Ako se i ti tako osećaš, budi siguran da Jehova zna kroz šta prolaziš. Isus, koji je takođe nepravedno patio, razume tvoja osećanja (Jevr. 4:15, 16). Koliko smo samo srećni što nam Jehova pruža savete koji nam pomažu da se izborimo s nepravdom (w24.11 6 ¶12-13).

Da bi dobili večni život, morali su da veruju u Isusa (Jov. 3:16-18, 36). Mnogi Judejci nisu prihvatali ono što im je Isus govorio o tom novom delu „koje je Bogu po volji“. To se videlo na osnovu njihovog pitanja: „Kakav znak ćeš nam pokazati, da bismo poverovali u tebe kad ga vidimo?“ (Jov. 6:30). Zatim su spomenuli da su njihovi preci u Mojsijevo vreme dobijali manu, koja im je bila osnovna hrana, isto kao i njima hleb (Nem. 9:15; Ps. 78:24, 25). Očigledno je da su i dalje mislili samo na doslovnu hranu. Čak nisu ni pitali Isusa da im objasni šta je to „pravi hleb s neba“, koji im za razliku od mane može dati večni život (Jov. 6:32). Toliko su bili zaokupljeni onim što im treba u fizičkom pogledu da su bili potpuno nezainteresovani kada je Isus pokušavao da ih pouči kako da dobiju večni život (w24.12 5-6 ¶10-11).

Vaše dete će s vremenom učiti u školi o još nekim obrascima koji se mogu videti u prirodi. Na primer, svaka pahuljica sledi jedan geometrijski obrazac koji se naziva fraktal. Fraktalni oblici se mogu videti i drugde u prirodi. Ali ko stoji iza tog prelepog dizajna? Ko je zaslužan za to što je sve u prirodi tako lepo uređeno? Što više vaše dete bude razmišljalo o tome, veća je verovatnoća da će razviti snažnu veru u to da je Bog sve stvorio. U nekom trenutku biste ga mogli pitati: „Ako nas je Bog stvorio, zar nije logično da bi nam dao i neka moralna merila da nas vode u životu?“ Zatim možete istaći koliko su vredna načela koja se nalaze u Bibliji i kako nam pomažu da budemo srećni (w24.12 16 ¶8).

Pod Božjim nadahnućem, apostol Pavle je napisao poslanicu u kojoj je rekao da jednog nepokajničkog grešnika treba udaljiti iz skupštine (1. Kor. 5:13). Kako je trebalo da se ostala braća i sestre postave prema njemu? Pavle im je rekao da prestanu da se druže s njim. Šta je to konkretno značilo? Pavle je precizirao da to znači da čak i ne jedu s takvim čovekom (1. Kor. 5:11). Kad s nekim sednemo da jedemo, obično krene razgovor i tako se ljudi zbližavaju. Dakle, Pavle je skupštini jasno stavio do znanja da ne treba da se druže s tim čovekom. Tako se skupština ne bi iskvarila (1. Kor. 5:5-7). Pored toga, kada bi prestupnik video da braća i sestre više ne žele da budu u kontaktu s njim, možda bi shvatio da je predaleko otišao, pa bi se postideo i pokajao (w24.08 15 ¶4-5).

U Izraelu se svake godine slavio Dan očišćenja. Tog dana je prvosveštenik prinosio životinjske žrtve za narod. Naravno, te žrtve nisu nikoga mogle u potpunosti očistiti od greha jer su životinje manje vredne od ljudi. Ali sve dok su se Izraelci kajali za svoje grehe i prinosili žrtve koje je Jehova tražio, on je bio spreman da im oprosti (Jevr. 10:1-4). To što su na Dan očišćenja prinosili životinjske žrtve u njima je budilo svest da su grešni. Međutim, Jehova je sve vreme imao na umu trajno rešenje za oproštenje greha. Poslao je svog Sina da „jednom zauvek [bude] prinet da ponese grehe mnogih“ (Jevr. 9:28). Isus je „svoj život [dao] kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28; w25.02 4 ¶9-10).

„Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Mat. 26:41b). Tim rečima je Isus izrazio razumevanje za nas, nesavršene ljude. Ali one su ujedno i upozorenje da ne budemo previše sigurni u sebe. Malo ranije te iste večeri, učenici su tvrdili da će ostati uz njega šta god da se desi (Mat. 26:35). To su stvarno i mislili. Ali nisu bili svesni toga koliko je lako podleći pritisku. Zato ih je Isus upozorio rečima današnjeg citata. Nažalost, učenici nisu bdeli. Kada je Isus uhapšen, nisu ostali uz njega, nego su podlegli iskušenju, to jest uplašili su se i pobegli. Pošto nisu bili spremni, uradili su upravo ono što su rekli da nikada neće – napustili su Isusa (Mat. 26:56; w24.07 14 ¶1-2).

Adam i Eva su izgubili dragoceno prijateljstvo sa svojim nebeskim Ocem Jehovom. Pre nego što su zgrešili, oni su bili deo Božje porodice, ali zbog svoje neposlušnosti više nisu mogli biti u njoj (Luka 3:38). To se desilo pre nego što su dobili decu (Post. 3:23, 24; 4:1). Budući da smo njihovi potomci, neophodno nam je pomirenje s Jehovom (Rimlj. 5:10, 11). Drugim rečima, treba da preduzmemo nešto da bismo bili njegovi prijatelji. Prema jednom biblijskom leksikonu, grčka reč koja je ovde korišćena za „pomirenje“ može se prevesti i kao „stvoriti prijatelja od neprijatelja“. Vredi zapaziti da je Jehova napravio prvi korak da bi to omogućio. Kako? Jehova je našao način da obnovi dobre odnose s grešnim ljudima putem očišćenja. Osnovno značenje ove reči jeste „pokrivanje“ ili „zamena“ jedne stvari drugom, koja je iste vrednosti. Tako se ono što je izgubljeno ili uništeno može nadoknaditi (w25.02 3-4 ¶7-8).

Apostol Pavle je napisao: „Takvom čoveku je dovoljno što ga je ukorila većina“ (2. Kor. 2:5-8). Drugim rečima, ukor je poslužio svojoj svrsi, to jest pomogao je čoveku koji je ranije činio blud sa svojom maćehom da se pokaje (1. Kor. 5:1; Jevr. 12:11). Pavle je zato rekao skupštini da mu oproste, uteše ga i pokažu mu da ga vole. Zapazimo da Pavle nije želeo samo da skupština dozvoli tom čoveku da se vrati. Želeo je da ga rečima i delima uvere da su mu zaista oprostili i da ga vole. Time bi jasno pokazali da im je drago što se vratio u skupštinu (w24.08 15 ¶4; 16-17 ¶6-8).

Apostol Pavle je sa uverenjem mogao da govori o tome šta je potrebno da bi se istrajalo. Podsetio je te hrišćane da u kušnjama ne treba da se oslanjaju na sebe već na Jehovu. On je to radio i zato je mogao odvažno da kaže: „Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati“ (Jevr. 13:6). Neka naša braća se upravo sada suočavaju s progonstvom. Možemo im pružiti podršku tako što se molimo za njih, a kad smo u mogućnosti, i uradimo nešto konkretno. Međutim, Biblija jasno kaže: „Svi koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom biće progonjeni“ (2. Tim. 3:12). Prema tome, svi treba da se pripremamo za teška vremena koja predstoje. I dalje se uzdajmo u Jehovu, potpuno uvereni u to da će nam pomoći da izdržimo svaku kušnju s kojom bismo se mogli suočiti. U vreme koje je odredio, on će izbaviti sve svoje verne sluge (2. Sol. 1:7, 8; w24.09 13 ¶17-18).

Šta je pomoglo Korinćanima da se krste? (2. Kor. 10:4, 5). Jehovina Reč i njegov moćni sveti duh pomogli su Korinćanima da naprave korenite promene u svom životu (Jevr. 4:12). Oni koji su prihvatili dobru vest o Hristu uspeli su da prekinu sa lošim postupcima kao što su pijanstvo, krađa i homoseksualnost (1. Kor. 6:9-11). Neki Korinćani su morali da se oslobode duboko ukorenjenih loših navika. Ali vredi zapaziti da oni nisu zaključili da im je preteško da se promene da bi postali hrišćani. Svesrdno su se trudili da dođu na tesan put koji vodi u večni život (Mat. 7:13, 14). Da li se i ti boriš kako bi savladao loše navike i postupke i napredovao do krštenja? Nemoj nikad odustati od te borbe! Moli se Jehovi da ti pomoću svog duha pomogne da se odupreš želji da činiš ono što je loše (w25.03 6 ¶15-17).

Jehova obećava da će nam dati mudrost da prepoznamo da li je neka odluka njemu po volji. On takvu mudrost svima daje „velikodušno i bez prekoravanja“. Kad si se već molio Jehovi da ti pomogne, obrati pažnju na njegov odgovor. Evo jednog primera: Ako bi zalutao i ne bi mogao da nađeš put, možda bi pitao nekog meštanina da ti pomogne. Ali da li bi se onda okrenuo i otišao od njega pre nego što bi ti išta odgovorio? Naravno da ne bi. Sigurno bi ga pažljivo saslušao. Slično tome, nakon što se pomoliš Jehovi za mudrost, pokušaj da prepoznaš njegov odgovor tako što ćeš u Bibliji potražiti zakone i načela koji se odnose na datu situaciju. Na primer, kada razmišljaš da li da odeš na neko druženje, trebalo bi da razmotriš šta Biblija kaže o razuzdanim zabavama, o lošem društvu i o tome da duhovne stvari treba da stavimo ispred svojih želja (Mat. 6:33; Rimlj. 13:13; 1. Kor. 15:33; w25.01 16 ¶6-7).

U Isaijinom proročanstvu slikovito je prikazan kontrast između života u duhovnom raju i života van njega. Jehova nam velikodušno daje sve što nam treba da bismo ostali bliski s njim. Imamo sveti duh, Bibliju i obilje duhovne hrane tako da možemo jesti, piti i radovati se. (Uporediti sa Otkrivenjem 22:17.) Za razliku od toga, oni koji nisu u duhovnom raju figurativno govoreći trpe glad, žeđ i sramotu. Oni ostaju otuđeni od Boga (Am. 8:11). Jehova nam velikodušno pruža sve što nam je potrebno da bi nam vera bila jaka, uključujući i pouku iz njegove Reči (Joilo 2:21-24). Jehova to čini putem Biblije i publikacija, preko našeg veb-sajta, kao i skupštinskih i pokrajinskih sastanaka i kongresa. Sve to nam je na raspolaganju svakodnevno i zahvaljujući tome smo duhovno zdravi i okrepljeni (w24.04 21 ¶5-6).

Ako si našao nekoga s kim želiš da počneš vezu, možete se dogovoriti da se nađete na nekom javnom mestu ili možete razgovarati preko telefona. Jasno reci šta ti je namera (1. Kor. 14:9). Ako osoba želi da razmisli, daj joj vremena (Posl. 15:28). A ako nije zainteresovana, prihvati to. Šta ako ti neko kaže da mu se sviđaš? Za tako nešto je verovatno trebalo hrabrosti. Zato budi ljubazan i obziran. Ako ti treba vremena da razmisliš, reci to. Međutim, gledaj da ne odugovlačiš sa odgovorom (Posl. 13:12). Ako ne želiš vezu s njim, reci to ljubazno i jasno. A ako bi želeo da započnete vezu, reci kako bi voleo da izgleda vaše zabavljanje. Možda nemate ista očekivanja (w24.05 23-24 ¶12-13).

Dok je još bio tinejdžer, David je otišao do izraelske vojske koja je bila ulogorena za bitku sa Filistejima. Video je da su vojnici preplašeni zbog toga što je ogroman Filistejin Golijat izazivao izraelsku vojsku (1. Sam. 17:10, 11). Vojnici su bili uplašeni jer su se usredsredili na njega i njegovo ruganje (1. Sam. 17:24, 25). Međutim, David je na tu situaciju gledao iz drugog ugla. Za njega to nije bio izazov upućen samo vojsci njegovog naroda, već „vojsci živog Boga“ (1. Sam. 17:26). David je prvenstveno mislio na Jehovu. Bio je uveren da će mu Bog, koji mu je pomagao dok je bio pastir, pomoći i u ovoj situaciji. Potpuno uveren u Božju podršku, izašao je da se bori s Golijatom i, naravno, pobedio! (1. Sam. 17:45-51; w24.06 21 ¶7).

Pomislimo samo šta bi bilo s nama da ne služimo Jehovi. To će nam pomoći da mu ostanemo verni i doći ćemo do istog zaključka kao i psalmista: „Meni je dobro biti blizu Boga“ (Ps. 73:28). Ništa što se tokom ovih poslednjih dana bude dešavalo neće nas poljuljati jer mi služimo „živom i pravom Bogu“ (1. Sol. 1:9). On je stvaran i uvek će nam pomagati. Bio je uz svoje sluge u prošlosti i uz nas je danas. Uskoro će početi najveća nevolja koja se desila na zemlji, ali kroz sve to nećemo morati da prolazimo sami. „Zato puni hrabrosti možemo reći: ’Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati‘ “ (Jevr. 13:5, 6; w24.06 25 ¶17-18).

Biblija spominje više od 40 izraelskih kraljeva. I dobri kraljevi su grešili. To se vidi iz Davidovog primera. Jehova je rekao: „Moj sluga David [bio mi je] odan svim svojim srcem, čineći samo ono što je ispravno u mojim očima“ (1. Kralj. 14:8). Pa ipak, David je počinio preljubu sa udatom ženom i napravio je spletku da njen muž pogine u bici (2. Sam. 11:4, 14, 15). S druge strane, mnogi loši kraljevi uradili su neke dobre stvari. Među njima je Rovoam. Jehova je za njega rekao da je „činio zlo“ (2. Let. 12:14). Ali Rovoam je poslušao Jehovinu zapovest da pusti da se deset plemena odvoje od njegovog kraljevstva. Osim toga, doprineo je dobrobiti svog naroda tako što je ojačao mnoge gradove (1. Kralj. 12:21-24; 2. Let. 11:5-12). Na temelju čega je Jehova procenjivao da li mu je neki kralj bio veran? Očigledno je uzimao u obzir da li mu je bio odan svim srcem, da li se kajao za počinjene grehe i da li mu je služio u skladu s njegovom voljom (w24.07 20 ¶1-3).

Šta ako kršteni maloletnik počini ozbiljan greh? Starešinstvo će organizovati da se dvojica starešina sastanu s njim i njegovim roditeljima koji su Jehovini svedoci. Starešine će utvrditi koje korake roditelji već preduzimaju da bi pomogli detetu da se pokaje. Ako maloletnik ima dobar stav i počinje da menja svoje razmišljanje i ponašanje, starešine će možda odlučiti da nije potrebno preduzimati nikakve dodatne mere. Na kraju krajeva, roditelji su od Boga dobili odgovornost da s ljubavlju disciplinuju svoju decu (Pon. zak. 6:6, 7; Posl. 6:20; 22:6; Ef. 6:2-4). Starešine će nakon toga povremeno razgovarati s roditeljima da bi bili sigurni da dete dobija pomoć koja mu je potrebna. Međutim, šta ako se kršteni maloletnik ne kaje i uporno čini greh? U tom slučaju, odbor starešina će se sastati s njim i njegovim roditeljima koji su Svedoci (w24.08 24 ¶18).

Znamo koliko je lepo dobiti poklon. Pa ipak, još veću radost osećamo kada mi nekome nešto poklonimo. Time što nas je stvorio da budemo takvi, Jehova nam je stavio u ruke ključ naše sreće. Svoju radost možemo povećati tako što tražimo prilike da učinimo nešto za druge. Stvarno je divno što nas je Jehova stvorio na takav način! (Ps. 139:14). S obzirom na to da davanje usrećuje, razumljivo je što Biblija opisuje Jehovu kao „srećnog Boga“ (1. Tim. 1:11). On je prvi koji je počeo da daje drugima, a i niko nije darežljiviji od njega. Kao što je apostol Pavle rekao, „zahvaljujući njemu imamo život, krećemo se i postojimo“ (Dela 17:28). Upravo tako – „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ dolazi od njega (Jak. 1:17). Verovatno bismo svi želeli da osetimo još veću radost koja proističe iz davanja. To možemo tako što smo velikodušni poput Jehove (Ef. 5:1; w24.09 26 ¶1-4).

Kad vide koje sve uslove treba ispuniti, neke sluge pomoćnici možda misle da oni nikad ne bi mogli biti starešine. Ali nemoj zaboraviti da ni Jehova ni njegova organizacija od tebe ne očekuju savršenstvo (1. Petr. 2:21). A Jehovin moćni sveti duh pomoći će ti da ispuniš te uslove (Fil. 2:13). Da li postoji nešto na čemu bi posebno hteo da radiš? Moli se Jehovi u vezi s tim. Istraži tu temu, a zatim zamoli nekog starešinu da ti da konkretne predloge kako bi na tom polju mogao da se popraviš. Samo napred! Moli se Jehovi da te obučava i da te oblikuje kako bi još bolje služio njemu i braći i sestrama u skupštini (Is. 64:8). Jehova će te bogato nagraditi što se trudiš da ispuniš uslove za starešinu (w24.11 24-25 ¶17-18).

Niko od nas ne treba da misli da Jehova mora da mu oprosti samo zato što mu već godinama služi. Naravno, Jehova ceni sve što smo učinili za njega. Ali to što je dao svog Sina za nas je besplatan dar, a ne plata. Ako bismo mislili da zaslužujemo Jehovin oproštaj jer smo toliko toga uradili za njega, time kao da bismo rekli da Isus nije ni morao da umre i da nam otkupnina i ne treba. (Uporediti s Galatima 2:21.) Apostol Pavle je znao da ne može zaslužiti Božju milost. Zašto se onda toliko zalagao u službi? Iz zahvalnosti za Jehovinu nezasluženu dobrotu (Ef. 3:7). Mi se ne zalažemo u službi da bismo zaslužili Jehovino milosrđe već iz zahvalnosti prema njemu (w25.01 27 ¶5-6).