Neke Jehovine sluge stižu godine, imaju slabo zdravlje ili neka ograničenja. Možda zbog toga dovode u pitanje da li vrede u Jehovinim očima. Možda se pitaju: „Da li sam još uvek od koristi Jehovi?“ Pisac 71. psalma imao je slične bojazni. On se molio Jehovi: „Nemoj me ostaviti kad me snaga izda“ (Ps. 71:9, 18). Bez obzira na sve, psalmista je bio siguran da će ga Jehova voditi i podržavati sve dok mu on revno služi. Kao što je psalmista uvideo, Jehova voli one koji se trude da učine što više za njega uprkos svojim ograničenjima (Ps. 37:23-25). Starija braćo i sestre, gledajte na svoju situaciju iz Jehovinog ugla. Iako u fizičkom pogledu imate sve manje snage, on vam može pomoći da duhovno budete sve jači (Ps. 92:12-15). Nemojte se opterećivati time šta sve više ne možete. Usredsredite se na ono što možete (w24.10 28 ¶14-16).

Nezreli hrišćani se obično teško snalaze kada za neku situaciju treba da pronađu odgovarajuće biblijsko načelo i da ga primene. Ako u Bibliji u vezi s nečim ne postoji pravilo, to jest zapovest, neki misle da im je sve dozvoljeno. Drugi traže pravilo kada za njim nema potrebe. Na primer, hrišćani u Korintu su po svemu sudeći tražili od apostola Pavla pravilo u vezi s tim da li se sme jesti hrana koja je bila žrtvovana idolima. On im nije rekao šta da rade, već je istakao ulogu savesti i činjenicu da svako ima „pravo na izbor“. Ukazao im je na načela koja svakome od njih mogu pomoći da im savest bude čista i da nikoga ne spotaknu (1. Kor. 8:7-9). Tako im je pomogao da rastu u duhovnom pogledu i da nauče da prosuđuju, a ne da se oslanjaju na druge ili da se prosto drže pravila (w24.04 5 ¶14).

Ninivljani iz Joninog vremena su imali priliku da se pokaju. Nadalje, seti se šta je Isus rekao o „uskrsenju suđenja“ – uskrsnuće i „oni koji su činili zlo“ (Jov. 5:29). Prema tome, izgleda da ima nade i za ljude iz Sodoma i Gomore. Moguće je da će bar neki od njih biti uskrsnuti i da ćemo imati priliku da ih poučavamo o Jehovi i Isusu Hristu. Jehova uvek istražuje „srce i [ispituje] najskrivenije misli“. On će „svakome [dati] prema njegovim delima“, kao što je to uvek činio, a to će uraditi i kada bude uskrsavao mrtve. Biće čvrst kada je neophodno, ali i milosrdan kad god je moguće. Zato ni za koga ne treba da tvrdimo da neće uskrsnuti, osim ako to nije rečeno u Bibliji (w24.05 6 ¶15-16).

Jehova je i u prošlosti jačao svoje sluge kojima je poverio neki težak zadatak. Uzmimo za primer proroka Jeremiju. Njemu nije bilo svejedno kada mu je Jehova dao zadatak da propoveda. Rekao je: „Ja ne znam da govorim, jer sam još dete“ (Jer. 1:6). Kako je Jeremija savladao taj manjak samopouzdanja? Crpeo je snagu iz Božjih reči. To vidimo iz onoga što je napisao: „U mom srcu je njegova reč bila kao rasplamsala vatra, kao vatra zatvorena u mojim kostima. Zato više nisam mogao da ćutim“ (Jer. 20:8, 9). Iako je Jeremija imao teško područje za propovedanje, poruka koju je trebalo da prenese dala mu je snagu da obavi taj zadatak. Poruka iz Božje Reči uliva hrišćanima snagu. Apostol Pavle je rekao suvernicima da će ih dobro poznavanje Božje volje podstaći da žive „dostojno Jehove“ i da čine „dobra dela“ (Kol. 1:9, 10; w24.04 14-15 ¶2-4).

Uprkos pogrešnoj odluci prvosveštenika Avijatara da stane na stranu Davidovog sina Adonije, koji je hteo da dođe na presto, Sadok je ostao odan Jehovi. David nikad nije sumnjao u njegovu vernost. Kada je Adonijina spletka razotkrivena, poverio je Sadoku, Natanu i Venaji da pomažu Solomona za kralja (1. Kralj. 1:32-34). Sadoka je sigurno mnogo ohrabrilo i ojačalo to što je bio uz verne Jehovine sluge kao što su Natan i drugi koji su pružali podršku Davidu. Kada je Solomon postao kralj, postavio je Sadoka za prvosveštenika umesto Avijatara (1. Kralj. 2:35). Kako se možeš ugledati na Sadoka? Ako neko ko ti je blizak okrene leđa Jehovi, čvrsto stani na Jehovinu stranu (Is. Nav. 24:15). Jehova će ti dati potrebnu snagu i hrabrost. Moli mu se za pomoć i ostani uz suvernike. Jehova izuzetno ceni tvoju odanost i nagradiće te za to (2. Sam. 22:26; w24.07 6-7 ¶16-17).

U Psalmu 15:2, Božji prijatelj je opisan kao „onaj ko živi besprekorno [i] postupa pravedno“. To je nešto što treba uvek da radimo. Ali možemo li zaista biti besprekorni? Možemo. Iako nijedan čovek nije savršen, Jehova nas smatra besprekornima ako dajemo sve od sebe da mu budemo poslušni. Kada predamo život Bogu i krstimo se, to je tek početak našeg prijateljstva s njim. Zapazi da u biblijska vremena to što je neko pripadao izraelskom narodu nije automatski značilo da je bio i Jehovin gost. Neki su ga prizivali, „ali ne u istini i pravdi“ (Is. 48:1). Izraelci koji su stvarno želeli da budu Jehovini gosti morali su da razumeju šta on traži od njih i da žive u skladu s tim. Slično tome, da bismo imali Božju naklonost, nije dovoljno samo da se krstimo i da budemo deo hrišćanske skupštine. Moramo postupati pravedno (w24.06 9 ¶4; 10 ¶6).

Šta nam sve Jehova daje? Pogledajmo nekoliko primera. Jehova nam daje ono što nam treba u materijalnom pogledu. Možda ne živimo luksuzno, ali zahvaljujući Jehovi većina nas ima ono što nam treba. Na primer, imamo hranu, odeću i krov nad glavom (Ps. 4:8; Mat. 6:31-33; 1. Tim. 6:6-8). Da li se Jehova brine za naše fizičke potrebe samo iz osećaja obaveze? Ne. Razmotrimo Isusove reči iz Mateja 6:25, 26. Rekao je da ptice „ne seju niti žanju niti sakupljaju u žitnice“. Pa ipak, u nastavku je rekao da ih naš „nebeski Otac hrani“. Zatim je pitao: „Zar vi niste vredniji od njih?“ Šta je time hteo da istakne? Ako Jehova brine o životinjama, koliko više će brinuti o nama! Poput brižnog oca, Jehova iz ljubavi brine o svojoj porodici (Ps. 145:16; Mat. 6:32; w24.09 26-27 ¶4-6).

Sluge pomoćnici su krštena braća naimenovana svetim duhom koja pomažu starešinama tako što obavljaju mnoge poslove u skupštini. Oni su pre svega ljudi koji vole Jehovu i žive u skladu s njegovim pravednim merilima. Osim toga, mnogo vole svoju braću i sestre (Mat. 22:37-39). Ali šta neki brat treba da radi da bi postao sluga pomoćnik? U Bibliji je navedeno koje uslove neko treba da ispuni da bi bio sluga pomoćnik (1. Tim. 3:8-10, 12). Dobro je da proučiš te biblijske uslove i da zatim daš sve od sebe da ih ispuniš. Ali najpre treba da proveriš iz kojih motiva to želiš (w24.11 14-15 ¶4-5).

Neki ljudi tvrde da su pročitali Bibliju na desetine puta. Ali da li zaista veruju u ono što u njoj piše? Da li se drže toga i da li to utiče na njihove odluke u životu? Nažalost, odgovor je često ne. Jehovin narod sasvim drugačije gleda na Bibliju. Mi se trudimo da živimo u skladu s njenim učenjima. Nije uvek lako čitati Božju Reč i primenjivati pročitano. Nekada nam je problem da nađemo vreme. Možda čitamo prebrzo i ne uspevamo da razmišljamo o onome što smo pročitali. A možda nam se čini da ima previše toga na čemu treba da radimo i da nećemo uspeti. Sa kojom god preprekom da se ti suočavaš, ona nije nesavladiva. Uz Jehovinu pomoć, možeš je savladati. Zato nemojmo „samo slušati reč, već i [postupajmo] u skladu s njom“. Jedno je sigurno: što više čitamo Božju Reč i primenjujemo je u svom životu, to ćemo biti srećniji (Jak. 1:25; w24.09 7 ¶15-16).

Jehova nas putem svetog duha teši kada doživimo traumu ili neki gubitak. Ako i ti prolaziš kroz težak period, otvori svoje srce Jehovi. Govori mu šta te muči kad god osetiš potrebu za tim, koliko god dugo želiš (Ps. 86:3; 88:1). Uvek iznova moli Jehovu da ti da sveti duh. On se neće oglušiti o tvoju molbu. Da li si doživeo težak udarac zbog kog si izgubio tlo pod nogama? Sveti duh ti može dati snagu da i dalje verno služiš Jehovi (Ef. 3:16). Šta treba da radiš nakon što se pomoliš Jehovi za sveti duh? Izlaži se delovanju tog duha. Kako? Idi na sastanke i propovedaj. Ispunjavaj um Jehovinim mislima tako što ćeš svakog dana čitati njegovu Reč (Fil. 4:8, 9). Obraćaj pažnju na to kroz šta su prolazili ljudi o kojima čitaš i zapažaj kako im je Jehova pomogao da istraju (w24.10 9 ¶12-14).

Kao i Jehova i njegov Sin, i mi volimo ljude (Posl. 8:31). Mnogo nam je žao onih koji su „bez Boga“ i „bez nade“ (Ef. 2:12). Poput čoveka u uzburkanom moru, oni su preplavljeni problemima, a mi im možemo dati prsluk za spasavanje – dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Ljubav i saosećanje prema tim ljudima podstiču nas da se trudimo da im prenesemo dobru vest. Ta dragocena poruka im može uliti nadu, pomoći im da već sada imaju mnogo bolji život i pružiti im mogućnost da dobiju „pravi život“ – večni život u Božjem novom svetu (1. Tim. 6:19). Ljubav prema ljudima nas pokreće i da ih upozoravamo na to da se približava kraj ovog zlog sveta (Jezek. 33:7, 8). Želimo da ih upoznamo sa onim što će se dešavati tokom velike nevolje. Sve religije koje nisu po Božjoj volji nestaće sa svetske scene, a zatim će u Armagedonu uslediti uništenje čitavog ovog zlog sveta (Otkr. 16:14, 16; 17:16, 17; 19:11, 19, 20; w24.05 16 ¶8-9).

Apostol Pavle je podstakao hrišćane: „Prepustite Bogu da pokaže svoj gnev.“ Na koji način to činimo? Tako što prepuštamo Jehovi da ostvari pravdu u vreme koje on odredi i na njegov način. Nakon što je doživeo nepravdu, naš brat Džon je rekao: „Morao sam da se opirem porivu da uzmem stvari u svoje ruke i ispravim nepravdu na svoj način. Reči iz Rimljanima 12:19 pomogle su mi da budem strpljiv i uzdam se u Jehovu.“ Mnogo je bolje da sačekamo da Jehova ispravi nepravdu. Ako tako činimo, možemo izbeći mnogo stresa i razočaranja koje često osećamo kada sami pokušavamo da rešimo neki težak problem. Jehova nam nudi pomoć. On zapravo kaže: „Prepusti nepravdu meni. Ja ću se pobrinuti za nju.“ Ako verujemo u Jehovino obećanje da će suditi onima koji nam nanose nepravdu, nećemo i dalje osećati ljutnju zato što znamo da će on ispraviti stvari na najbolji mogući način (w24.11 6 ¶14-15).

Treba da pazimo da nam materijalne stvari ne postanu previše važne. To se vidi i iz onoga što je apostol Pavle naglasio hrišćanima. On je naveo neke događaje iz izraelske istorije, uključujući i ono što se desilo kod Sinajske gore. Upozorio je hrišćane da ne požele da čine zlo, „kao što su [Izraelci] želeli“ (1. Kor. 10:6, 7, 11). Jehova im je čudom davao hranu, ali pošto su žudeli za drugom hranom, počeli su da čine zlo (Br. 11:4-6, 31-34). Kada su se klanjali pred zlatnim teletom, jeli su, pili i provodili se (Izl. 32:4-6). Pavle je o njima govorio jer je hteo da upozori hrišćane koji su živeli neposredno pre uništenja Jerusalima i hrama 70. godine. Mi živimo u vremenu kraja i zato treba ozbiljno da shvatimo Pavlov savet (w24.12 6 ¶13).

Jehova je srećan Bog i želi da i mi budemo srećni (1. Tim. 1:11). Dao nam je mnogo toga da bismo imali lep život (Jak. 1:17). Jedan od tih darova je i brak. Kada se muškarac i žena venčaju, oni obećaju jedno drugom da će se voleti i poštovati. Ako nastave da se trude da budu bliski, mogu i ostati srećni. Nažalost, mnogi bračni parovi su zanemarili ono što su obećali jedno drugom na dan venčanja. Kako Jehova želi da se muž ophodi prema ženi? Jehova očekuje od muževa da poštuju svoje žene. Muž koji poštuje ženu ophodi se prema njoj na brižan i obziran način (1. Petr. 3:7; w25.01 8 ¶1-2; 9 ¶4-5).

Nema sumnje da je Poslanica Jevrejima pomogla hrišćanima u prvom veku da se pripreme za nevolju koja je stajala pred njima. Pavle je njome podstakao braću da pažljivo proučavaju Božju Reč i da se trude da je što bolje razumeju. To će im pomoći da prepoznaju i odbace učenja koja bi im oslabila veru. Podstakao ih je da jačaju svoju veru kako bi mogli brzo da primenjuju smernice koje dobijaju od Isusa i onih koji predvode u skupštini. Pomogao im je da izgrade istrajnost tako što će imati ispravno gledište o kušnjama, na koje će gledati kao na deo pouke koju im pruža njihov voljeni Otac. I mi moramo primenjivati te savete iz Biblije. Zahvaljujući tome, moći ćemo da ostanemo verni Jehovi do kraja (Jevr. 3:14; w24.09 13 ¶17, 19).

Prema Bibliji, Jehova je odredio da je potrebno platiti otkupninu da bi nam gresi bili oprošteni i da bismo mogli da budemo njegovi prijatelji. Šta je bila otkupnina koja je morala biti plaćena da bi ljudi ponovo dobili ono što je Adam izgubio? Setimo se da su Adam i Eva izgubili savršen život, kao i mogućnost da večno žive. Prema tome, otkupnina bi morala biti iste vrednosti kao ono što je bilo izgubljeno (1. Tim. 2:6). Mogao bi da je plati samo odrastao čovek koji je (1) bio savršen, (2) imao mogućnost da večno živi na zemlji i (3) bio spreman da se odrekne tog života, to jest da ga žrtvuje radi nas. Osmotrimo tri razloga zašto je Isus mogao da plati taj otkup. (1) Bio je savršen – „nije počinio nikakav greh“ (1. Petr. 2:22). (2) Zbog toga je mogao da živi zauvek na zemlji. (3) Bio je voljan da umre i odrekne se svog života u našu korist (Jevr. 10:9; w25.02 4-5 ¶11-12).

Bez obzira na prepreke koje ti stoje na putu ka krštenju, budi uveren u to da te Jehova voli i da želi da budeš deo njegove porodice. Isus je rekao nekolicini svojih učenika: „Ako je vaša vera velika samo kao zrno gorušice, reći ćete ovoj gori: ’Premesti se odavde tamo‘, i ona će se premestiti. I ništa vam neće biti nemoguće“ (Mat. 17:20). Oni koji su ga slušali bili su sa njim tek nekoliko godina i morali su još da rade na svojoj veri. Ali Isus ih je uverio u to da će im Jehova, ako budu razvili jaku veru, pomagati da savladaju prepreke koje su velike poput gora. Isto tako, pomoći će i tebi! Ako postoje prepreke koje te sprečavaju da se krstiš, bez oklevanja preduzmi potrebne korake da ih ukloniš. Predaj svoj život Jehovi i krsti se. To je najbolja odluka koju ćeš ikada doneti! (w25.03 7 ¶18-20).

Možemo se izboriti s kušnjama ako imamo na umu da živi Bog želi da nam pomogne. U to ćemo biti sigurni ako razmišljamo o onome što je činio u prošlosti (Is. 37:17, 33-37). Takođe, čitaj izveštaje sa sajta jw.org iz kojih se vidi kako danas pomaže našoj braći i sestrama. Osim toga, seti se kako je tebi pomagao. Ne brini se ako u tvom životu nema nečeg tako upečatljivog. Poenta je u tome da je Jehova uvek bio tu za tebe. On te je privukao k sebi (Jov. 6:44). Zašto ga ne bi zamolio da ti pomogne da se prisetiš situacija kada ti je uslišio molitvu, pomogao ti u pravo vreme ili te proveo kroz neku nevolju? Razmišljanje o takvim situacijama još više će te uveriti da će ti Jehova i dalje pomagati (w24.06 21 ¶8).

Mi ne želimo da uradimo ništa čime bismo povredili Jehovu. Ali nesavršeni smo i skloni tome da grešimo (Rimlj. 7:21-23). Mogli bismo se sasvim iznenada naći u situaciji u kojoj bi nam bilo teško da odolimo iskušenju. Da bismo ostali odani Jehovi i njegovom Sinu, važno je da postupamo u skladu sa Isusovim savetom da bdimo i čuvamo se iskušenja. Svi dolazimo u iskušenje da zgrešimo. Ali svako od nas je slab na nešto drugo, bilo da je u pitanju nešto što predstavlja ozbiljan greh ili nečisto ponašanje ili razmišljanje svojstveno ovom svetu. Primera radi, neko se bori s tim da ne počini blud. Drugoga privlače nečisti postupci kao što su masturbacija i gledanje pornografije. A treći se bori sa strahom od ljudi, ponosom, sklonošću da brzo plane ili nečim drugim (w24.07 14 ¶3; 15 ¶5).

Zamisli šta bi se desilo da starešine nisu dozvolile tom bratu koji se iskreno kajao da se vrati u skupštinu ili da nakon njegovog povratka skupština nije pokazala pravu ljubav prema njemu. Možda bi ga slomila prevelika žalost. Mogao bi lako pomisliti da za njega nema nade. Ili bi možda čak prestao da se trudi da obnovi prijateljstvo sa Bogom. Što je još gore, ako braća i sestre ne bi oprostila pokajniku, ugrozila bi svoj odnos sa Jehovom. Zašto? Zato što se ne bi ugledala na Jehovu, koji je spreman da oprosti pokajniku, već na Satanu, koji je grub i nemilosrdan. Time bi u stvari postali oruđe u Đavolovim rukama, kojim bi on rado dokrajčio tog čoveka (2. Kor. 2:10, 11; Ef. 4:27; w24.08 17 ¶7, 10-11).

Hrist Isus je hrišćanskoj skupštini dao „na dar“ ljude koji služe u još jednom svojstvu. Pod njegovim vođstvom, starešine iz Jerusalima su poslale Pavla, Varnavu i druge kao putujuće nadglednike (Dela 11:22). Zbog čega? Iz istog razloga iz kog su imenovali sluge pomoćnike i starešine – da jačaju skupštine (Dela 15:40, 41). Pokrajinski nadglednici puno putuju. Neki pređu na stotine kilometara na putu od jedne skupštine do druge. Svake sedmice iznose nekoliko govora, idu u pastirske posete, vode sastanke s pionirima, starešinama, kao i sastanke za službu propovedanja. Organizuju veće skupove i kongrese i drže govore na njima. Instruktori su u školama za pionire, organizuju poseban sastanak s pionirima koji se održava uoči pokrajinskog sastanka i obavljaju druge, ponekad hitne poslove, koje im da podružnica (w24.10 21 ¶12-13).

Prorok Jeremija je citirao Jehovine reči, koje nalazimo u današnjem citatu. Ukazujući na njih, apostol Pavle se slično izrazio kada je rekao: „Više se neću sećati njihovih greha“ (Jevr. 8:12). Ali šta to zaista znači? U Bibliji, izraz „setiti se“ ne mora uvek da ima doslovno značenje. Ponekad znači „preduzeti nešto“. Isusa je zločinac koji je bio na stubu pored njega zamolio: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje Kraljevstvo“ (Luka 23:42, 43). Time on nije zamolio Isusa samo da ga se seti već i da uradi nešto za njega kada dođe to vreme. Isus mu je nagovestio da će ga uskrsnuti. Prema tome, kada Jehova kaže da se više neće sećati naših greha, to znači da neće ništa preduzimati protiv nas. Neće nas kazniti u budućnosti za grehe koje nam je oprostio (w25.02 10-11 ¶14-15).

Prava razboritost proističe iz toga što znamo kakav je Jehova, koja je njegova namera i šta voli a šta mrzi. Zato se pitaj: „Na osnovu onoga što znam o Jehovi, kojom odlukom bi on bio zadovoljan?“ (Ef. 5:17). Da bismo ugodili Jehovi, ponekad ćemo možda morati da razočaramo one koji su nam bliski. Na primer, neki dobronamerni roditelji možda insistiraju na tome da se njihova ćerka uda za nekoga ko je dobro situiran iako u duhovnom pogledu ne stoji baš najbolje. Sasvim je normalno što žele da njihova ćerka bude zbrinuta, ali ko će voditi računa o njenom duhovnom napretku? Kako Jehova gleda na to? Odgovor se nalazi u Mateju 6:33. Tamo nam se savetuje da tražimo najpre Kraljevstvo. Iako poštujemo svoje roditelje i ljude u svom okruženju, najvažnije nam je da ugodimo Jehovi (w25.01 17 ¶9-10).

Budući da se i danas mnogima ne dopada što propovedamo, i nama je potrebna Jehovina pomoć da bismo ostali revni (Otkr. 12:17). Zbog čega možeš biti siguran da će Jehova i tebi pomagati? Zbog onoga za šta se Isus molio, što je zabeleženo u 17. poglavlju Jovanovog jevanđelja. Isus je molio Jehovu da čuva apostole i Jehova je uslišio tu njegovu molitvu. U Delima apostolskim možemo videti kako je pomagao apostolima da revno propovedaju uprkos progonstvu. Isus se takođe molio Jehovi da pazi i na sve one koji će kasnije poverovati u njega zahvaljujući tome što su apostoli propovedali. A tu spadaš i ti. Jehova ni dan-danas nije zaboravio za šta ga je Isus molio – kao što je pomagao apostolima, tako će pomagati i tebi (Jov. 17:11, 15, 20). Čak i ako nam bude sve teže da revno propovedamo kako se bliži kraj, uvek ćemo imati svu pomoć koja nam je neophodna da bismo u tome uspeli (Luka 21:12-15; w25.03 17-18 ¶13-14).

Božji narod kliče „od radosti u srcu“ zato što je zahvalan Jehovi. Radost nam pričinjava to što znamo istinu i divna obećanja iz Božje Reči, kao i to što imamo čvrstu nadu zahvaljujući Hristovoj otkupnoj žrtvi. Kad govorimo o tim stvarima, srce nam je puno (Ps. 34:8; 133:1-3). Dva važna obeležja duhovnog raja su ljubav i jedinstvo koji vladaju među Jehovinim slugama. To nam pomaže da razumemo kako će izgledati život u novom svetu, kada će među njima vladati još veća ljubav i jedinstvo nego danas (Kol. 3:14). Svi koji žele da budu istinski srećni i zadovoljni treba da vide kakav je naš duhovni raj. Bez obzira na to šta ovaj svet misli o Jehovinim slugama, oni imaju časno ime, to jest na dobrom su glasu kod Jehove i svih koji mu služe (Is. 65:15; w24.04 21 ¶7-8).

Kako svi mi možemo podržati samce koji žele da stupe u brak? Jedan način je da pazimo na svoje reči (Ef. 4:29). Pitajmo se: „Da li zadirkujem one koji žele da stupe u brak? Kada vidim da brat i sestra koji nisu u braku razgovaraju, da li odmah pretpostavim da se sviđaju jedno drugom?“ (1. Tim. 5:13). Pored toga, ne treba da odajemo utisak da nešto nije u redu s njima čim su još uvek sami. Mnogo je bolje da tražimo prilike da pohvalimo samce. Šta ako nam se čini da bi neki brat i sestra bili dobar par? Biblija kaže da uzimamo u obzir tuđa osećanja (Rimlj. 15:2). Mnogi koji nisu u braku ne žele da ih upoznajemo s nekim i treba to da poštujemo (2. Sol. 3:11). Neki bi možda hteli da im pomognemo, ali dok nas ne zamole, ne treba da se mešamo (Posl. 3:27; w24.05 24-25 ¶14-15).

Živimo u svetu u kom nam neočekivani problemi mogu poremetiti ili potpuno promeniti život. Zato smo veoma srećni što se možemo obratiti Jehovi Bogu za pomoć. Kada nam pritekne u pomoć, to nas uverava u Davidove reči: „Živ je Jehova!“ (Ps. 18:46). Međutim, odmah nakon što je to rekao, David je nazvao Boga svojom Stenom. Zašto je uporedio Jehovu s nečim neživim – sa stenom? Time što se za Boga kaže da je „Stena“, na slikovit način se opisuje kakav je on. Na više mesta u Bibliji njegove sluge su ga nazvale Stenom dok su ga hvalile zbog njegovih izuzetnih osobina. Prvo takvo mesto jesu Ponovljeni zakoni 32:4. Kada se Ana molila, rekla je: „Nema stene kao što je naš Bog“ (1. Sam. 2:2). Avakum je nazvao Jehovu svojom Stenom (Avak. 1:12). Pisac 73. psalma je rekao: „Bog je stena mom srcu“ (Ps. 73:26). Čak je i sam Jehova sebe nazvao Stenom (Is. 44:8; w24.06 26 ¶1, 3).

Dobri izraelski kraljevi su bili odani Jehovi svim svojim srcem. O Josiji u Bibliji piše: „Pre Josije nije bilo takvog kralja koji se vratio Jehovi i služio mu svim svojim srcem“ (2. Kralj. 23:25). Šta Biblija kaže o Solomonu, koji je u poznim godinama počeo da čini zlo? „Više nije bio celim srcem odan Jehovi“ (1. Kralj. 11:4). A o lošem kralju Aviji u Bibliji se kaže: „Njegovo srce nije bilo potpuno odano Jehovi“ (1. Kralj. 15:3). U Bibliji se reč „srce“ često koristi da bi se opisala nečija kompletna ličnost, to jest nečije želje, misli, sklonosti, stavovi, sposobnosti, motivi i ciljevi. Šta onda znači služiti Jehovi svim svojim srcem? To ne znači služiti mu formalno i reda radi već iz ljubavi i odano celog života (w24.07 21 ¶4-5).

Jehova koristi još jedno živopisno poređenje da bi nam dočarao na koji način briše naše grehe. On kaže: „Izbrisaću tvoje prestupe i biće kao da ih je oblak sakrio, i tvoje grehe, pa će biti kao da su ih gusti oblaci sakrili“ (Is. 44:22). Kada on oprašta, to je kao da gustim oblacima skriva naše grehe, tako da se uopšte ne mogu videti. Šta učimo iz svega ovoga? Kada nam Jehova oprosti, ne treba da mislimo da ćemo do kraja života nositi na sebi mrlju greha. Putem krvi Isusa Hrista, dugovi su nam potpuno poništeni. Čak je i sve u vezi sa njima izbrisano. Tako izgleda kada se pokajemo za svoje grehe i Jehova nam istinski oprosti. Nakon toga, on nas ponovo smatra svojim prijateljima i zato nema razloga da budemo opterećeni osećajem krivice (w25.02 10 ¶11-14).

Jehova očekuje od starešina da zaštite skupštinu od onih koji uporno čine greh (1. Kor. 5:7). S druge strane, oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da pomognu prestupnicima da se pokaju. Sve vreme će biti pozitivni i neće gubiti nadu da se to može desiti. Zašto? Zato što žele da se ugledaju na Jehovu, koji je „veoma samilostan i milosrdan“ (Jak. 5:11). Takav stav je pokazao i ostareli apostol Jovan kada je napisao: „Dečice moja, ovo vam pišem da ne biste počinili greh. Ali ako neko i počini greh, kod Oca imamo pomoćnika – Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jov. 2:1). Nažalost, ponekad se desi da prestupnik ne želi da se pokaje. U tom slučaju on više ne može biti deo skupštine (w24.08 25 ¶19-20).

Možda si sklon tome da upoređuješ ono što radiš sa onim što rade drugi. Ali nemoj to raditi! Jehova nas ne upoređuje, pa to ne treba da radimo ni mi (Gal. 6:4). Primera radi, Marija je poklonila Isusu skupoceno mirisno ulje (Jov. 12:3-5). Za razliku od nje, siromašna udovica je u hramsku kasicu ubacila dva novčića vrlo male vrednosti (Luka 21:1-4). Pa ipak, Isus ih nije upoređivao. On je oba poklona video kao izraz vere. Njegov Otac Jehova veoma ceni sve što radiš za njega pokrenut odanošću i ljubavlju, iako to tebi možda deluje beznačajno. Svima nam se ponekad jave sumnje. Ali Božja pouzdana Reč istine, Biblija, može nam pomoći da ih se oslobodimo. Pozabavi se njima i kad ih odagnaš, više nećeš biti toliko zabrinut već ćeš biti ispunjen mirom i pouzdanjem. Jehova te i te kako primećuje. On veoma ceni sve što si žrtvovao zbog njega i nagradiće te, kao što je i obećao. Jehova sve svoje verne sluge veoma voli i poklanja im pažnju (w24.10 25 ¶3; 29 ¶17-18).