Brojevi 11:1-35

  • Bog kažnjava narod vatrom (1-3)

  • Narod traži meso (4-9)

  • Mojsije se oseća bespomoćno (10-15)

  • Jehova izliva duh na 70 starešina (16-25)

  • Eldad i Modad; Isus Navin ljubomoran zbog Mojsija (26-30)

  • Prepelice; narod kažnjen zbog pohlepe (31-35)

11  Narod je postao ogorčen i počeo je da se žali pred Jehovom. Kad je Jehova to čuo, žestoko se razgnevio. Jehova je poslao vatru na njih i ona je ubila neke na kraju logora.  Narod je zavapio Mojsiju, pa se on usrdno pomolio Jehovi+ i vatra se ugasila.  To mesto je nazvano Tavera*, jer je tamo Jehova poslao vatru na njih.+  Ljudi iz drugih naroda+ koji su bili među njima polakomili+ su se za hranom, pa su i Izraelci opet počeli da plaču i da govore: „Ko će nam dati mesa da se najedemo?+  Dobro se sećamo kako smo u Egiptu besplatno jeli ribu, a i krastavce, lubenice, praziluk, crni i beli luk!+  A sada smo sasvim iznemogli. Pred nama nema ničega osim mane.“+  Mana+ je bila poput semena korijandera+ i podsećala je na smolu od bdela*.  Narod je išao i sakupljao je, pa su je mleli na ručnim mlinovima ili mrvili u avanu. Zatim su je kuvali u loncu ili od nje pravili pogače.+ Imala je ukus slatkog kolača pripremljenog sa uljem.  Kad bi se noću spuštala rosa po logoru, s njom se spuštala i mana.+ 10  Mojsije je čuo kako narod jadikuje, svako u svojoj porodici, na ulazu u svoj šator. Jehova se žestoko razgnevio+ zbog toga, a i Mojsije se razljutio. 11  Tada je Mojsije rekao Jehovi: „Zašto nanosiš zlo svom slugi? Zar sam izgubio tvoju naklonost, pa si na mene svalio teret brige za ceo ovaj narod?+ 12  Jesam li ja začeo ceo ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, pa da mi kažeš: ’Nosi ih u svom naručju, kao što hranitelj nosi odojče‘, u zemlju za koju si se zakleo da ćeš je dati njihovim precima?+ 13  Odakle mi meso da ga dam celom ovom narodu? Jer plaču preda mnom, govoreći: ’Daj nam mesa da se najedemo!‘ 14  Ne mogu ja sam da nosim ceo ovaj narod, jer je to preteško za mene.+ 15  Ako ćeš tako postupati sa mnom, molim te, bolje me odmah ubij.+ Ako sam stekao tvoju naklonost, ne daj da se više mučim.“ 16  A Jehova je rekao Mojsiju: „Izaberi među izraelskim starešinama 70 ljudi, za koje znaš da su sposobne starešine i upravitelji u narodu.+ Dovedi ih do šatora sastanka i neka tamo stanu s tobom. 17  Ja ću sići+ i tamo ću govoriti s tobom.+ Uzeću nešto duha+ koji je na tebi i staviću ga na njih, pa će ti oni pomagati da nosiš teret brige o narodu, da ga ne bi nosio sam.+ 18  A narodu reci: ’Posvetite se za sutra,+ jer ćete jesti mesa, zato što ste plakali pred Jehovom,+ govoreći: „Ko će nam dati mesa da se najedemo? Bilo nam je bolje u Egiptu.“+ Jehova će vam dati mesa i ješćete ga.+ 19  Nećete ga jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni 20 dana, 20  nego celih mesec dana, dok vam ne izađe na nos i ne ogadi vam se,+ jer ste odbacili Jehovu, koji je među vama, i plakali ste pred njim, govoreći: „Zašto smo uopšte otišli iz Egipta?“ ‘ “+ 21  Tada je Mojsije rekao: „U narodu koji je sa mnom ima 600 000 ljudi*,+ a ti kažeš: ’Daću im toliko mesa da će ga jesti mesec dana‘! 22  Kad bi se zaklala sva sitna i krupna stoka, da li bi im to bilo dovoljno? Kad bi se pohvatale sve ribe iz mora, da li bi im to bilo dovoljno?“ 23  Na to je Jehova rekao Mojsiju: „Zar je Jehovina ruka prekratka?+ Sada ćeš videti da li će se dogoditi ono što sam rekao ili neće.“ 24  Posle toga Mojsije je izašao i preneo narodu Jehovine reči. Izabrao je 70 ljudi među starešinama naroda i postavio ih oko šatora sastanka.+ 25  Tada je Jehova sišao u oblaku+ i govorio s njim,+ pa je uzeo nešto duha+ koji je bio na njemu i stavio ga na svakog od sedamdesetorice starešina. Čim je duh sišao na njih, počeli su da se ponašaju kao proroci*.+ Ali to se više nikad nije ponovilo. 26  A dva čoveka su ostala u logoru. Jedan se zvao Eldad, a drugi Modad. Oni nisu došli do šatora sastanka, ali duh je sišao i na njih, jer su i oni bili među izabranim starešinama. Njih dvojica su u logoru počeli da se ponašaju kao proroci. 27  Jedan mladić je dotrčao i javio to Mojsiju: „Eldad i Modad se u logoru ponašaju kao proroci!“ 28  Tada je Isus,+ Navinov sin, Mojsijev sluga od svoje mladosti, rekao: „Mojsije, moj gospodaru, zabrani im!“+ 29  A Mojsije mu je rekao: „Jesi li ti ljubomoran radi mene? Nemoj biti ljubomoran. Ja bih voleo da svi u Jehovinom narodu budu proroci i da Jehova stavi svoj duh na njih!“ 30  Posle se Mojsije vratio u logor sa izraelskim starešinama. 31  Tada je Jehova poslao vetar koji je s mora doneo prepelice. One su popadale oko logora,+ na dan hoda s jedne strane i na dan hoda s druge strane, oko celog logora. Bilo ih je toliko da su pokrile tlo do visine od oko dva lakta*. 32  Narod je sakupljao prepelice celog tog dana, cele noći i celog sutrašnjeg dana. Niko nije sakupio manje od deset gomera*. I rasprostrli su ih po zemlji oko celog logora. 33  Meso im je još bilo među zubima, nisu ga ni sažvakali, kad se Jehova žestoko razgnevio na narod. Jehova je kaznio narod veoma velikim pomorom.+ 34  To mesto je nazvano Kivrot-Atava*,+ jer su tu sahranili one koji su se polakomili za hranom.+ 35  Iz Kivrot-Atave narod je krenuo prema Asirotu,+ gde su se zaustavili.

Fusnote

„Tavera“ znači „izgaranje; požar; plamen“.
Reč je o mirisnoj smoli sličnoj smirni.
Doslovno: „pešaka“, to jest muškaraca sposobnih za vojsku.
Ili: „počeli su da prorokuju“.
Lakat je iznosio 44,5 centimetara. Videti Dodatak B14.
Gomer je iznosio 220 litara. Videti Dodatak B14.
„Kivrot-Atava“ znači „grobovi lakomosti“.