Sledimo Isusov primer
Sledimo Isusov primer
’Dao sam vam primer, da kako sam učinio ja vama tako činite i vi‘ (JOVAN 13:15).
1. Zašto je Isus primer koji hrišćani treba da oponašaju?
U ČITAVOJ ljudskoj istoriji, samo jedan čovek nikada nije zgrešio. To je bio Isus. Izuzev njega, ’nema čoveka koji nije zgrešio‘ (1. Kraljevima 8:46; Rimljanima 3:23). Zato pravi hrišćani gledaju na Isusa kao na savršeni primer vredan oponašanja. Četrnaestog nisana 33. n. e., kratko pre nego što je umro, sam Isus je uputio svoje sledbenike da ga oponašaju. On je rekao: ’Dao sam vam primer, da kako sam učinio ja vama tako činite i vi‘ (Jovan 13:15). Isus je tokom te poslednje noći pomenuo dosta stvari u kojima hrišćani treba da nastoje da budu kao on. U ovom članku ćemo osmotriti samo neke od njih.
Važnost poniznosti
2, 3. Na koji je način Isus pružio savršeni primer poniznosti?
2 Kada je Isus podstakao učenike da slede njegov primer, mislio je konkretno na poniznost. U više navrata je savetovao svoje sledbenike da budu ponizni, a u noći 14. nisana i sam je pokazao koliko je ponizan tako što je apostolima oprao noge. Nakon toga je rekao: „Ako sam ja, premda sam Gospod i Učitelj, oprao vama noge, i vi treba da perete noge jedan drugome“ (Jovan 13:14). Posle toga je rekao apostolima da slede njegov primer. Za njega se zaista može reći da je pravi primer poniznosti!
3 Apostol Pavle nam kaže da je Isus, pre nego što je došao na zemlju, „bio u Božjem obličju“. Pa ipak, odrekao se sebe i pristao da bude običan čovek. Učinio je i više od toga. „Ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“ (Filipljanima 2:6-8). Razmisli na trenutak o tome. Isus, druga osoba u svemiru, pristao je da bude manji od anđela, da se rodi kao bespomoćna beba, da odrasta poslušan nesavršenim roditeljima i da na kraju umre kao prezreni zločinac (Kološanima 1:15, 16; Jevrejima 2:6, 7). Kakva poniznost! Da li mi ljudi možemo da oponašamo takav „misaoni stav“ i da steknemo takvu ’poniznost‘? (Filipljanima 2:3-5). Možemo, ali to nije lako.
4. Zbog čega ljudi mogu biti ponosni, ali zašto je ponos opasan?
4 Osobina koja je suprotna poniznosti jeste ponos (Poslovice 6:16-19). Ponos je doveo do Sataninog pada (1. Timoteju 3:6). On lako uhvati koren u ljudskom srcu i, kada se to jednom desi, teško ga je iskoreniti. Ljudi su ponosni zbog zemlje iz koje potiču, zbog rase, poseda, obrazovanja, dostignuća, statusa u društvu, izgleda, sportskih dostignuća i još mnogih drugih stvari. Pa ipak, Jehova ničemu od toga ne pridaje značaj (1. Korinćanima 4:7). Ako nas nešto od toga navodi da budemo ponosni, to narušava naš odnos s njim. „Visok je Jehova i on vidi poniženog [’poniznog‘, NW] i ohola iz daleka poznaje“ (Psalam 138:6; Poslovice 8:13).
Poniznost među braćom
5. Zašto je veoma važno da starešine budu ponizne?
5 Ne treba da budemo ponosni ni zbog svog udela i svojih dostignuća u službi Jehovi, niti zbog odgovornosti koje imamo u skupštini (1. Letopisa 29:14; 1. Timoteju 6:17, 18). U stvari, kako dobijamo veće odgovornosti, tako treba da budemo sve ponizniji. Apostol Petar je podstakao starešine da ne ’gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo, nego da budu primeri stadu‘ (1. Petrova 5:3). Starešine su imenovane da budu sluge i da pružaju primer, a ne da gospodare (Luka 22:24-26; 2. Korinćanima 1:24).
6. Na kojim područjima hrišćanskog života nam je potrebna poniznost?
6 Poniznost nije potrebna samo starešinama. Mladima koji se ponekad ponose zbog toga što brže shvataju stvari ili što su jači od starijih, Petar je napisao: „Opašite [se] poniznošću jedan prema drugome, jer Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (1. Petrova 5:5). Stoga, važno je da svi budemo ponizni poput Hrista. Poniznost nam je potrebna da bismo propovedali dobru vest, naročito kada se suočavamo s ravnodušnošću ili neprijateljskim stavom. Ona nam je potrebna i da bismo prihvatili savet ili da bismo pojednostavili život kako bismo više učestvovali u službi. Sem toga, potrebna nam je poniznost, kao i hrabrost i vera, kada smo izloženi lošim glasinama, kad nas napadaju zakonskim putem ili kad nas nasilno progone (1. Petrova 5:6).
7, 8. Šta nam može pomoći da steknemo poniznost?
7 Kako osoba može savladati ponos i ’u poniznosti smatrati druge većima‘ od sebe? (Filipljanima 2:3). Treba da na sebe gleda onako kako Jehova gleda na nju. Isus je objasnio ispravan stav koji treba da imamo prema sebi kada je rekao: „Kad izvršite sve za šta ste zaduženi, recite: ’Mi smo beskorisni robovi. Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo‘“ (Luka 17:10). Upamtimo da ništa što mi možemo da uradimo ne može da se poredi sa onim što je Isus uradio. Pa ipak, on je bio ponizan.
8 Nadalje, možemo moliti Jehovu da nam pomogne da razvijamo ispravno gledište o sebi. Možemo se moliti poput psalmiste: „Zdravom razumu i pameti [„razumnosti“, NW] nauči me, jer ja verujem zapovestima tvojim“ (Psalam 119:66). Jehova će nam pomoći da steknemo razumno, uravnoteženo gledište o sebi i blagosloviće nas zbog toga što smo ponizni (Poslovice 18:12). Isus je rekao: „Ko se uzvisi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen“ (Matej 23:12).
Pravo gledište o ispravnom i neispravnom
9. Kako je Isus gledao na ono što je ispravno i na ono što je neispravno?
9 Uprkos tome što je 33 godine živeo među nesavršenim ljudima, Isus je ostao „bez greha“ (Jevrejima 4:15). U stvari, u jednom proročanstvu o Mesiji, psalmista je rekao: „Pravdu ljubiš a zlobu ti mrziš“ (Psalam 45:8; Jevrejima 1:9). Hrišćani se i u tome trude da oponašaju Isusa. Ne samo što znaju da razlikuju ispravno od neispravnog, već i mrze ono što je neispravno a vole ono što je ispravno (Amos 5:15). To im pomaže da se bore protiv urođenih grešnih sklonosti (Postanje 8:21; Rimljanima 7:21-25).
10. Kakav stav pokazujemo ako nepokajnički ’činimo zlo‘?
10 Isus je fariseju Nikodimu rekao: „Ko čini zlo, mrzi svetlo i ne dolazi k svetlu, da se njegova dela ne bi razotkrila. Ali ko radi ono što je istinito, dolazi k svetlu, da bi se jasno pokazalo da su njegova dela učinjena u skladu s Božjom voljom“ (Jovan 3:20, 21). Razmisli o sledećem: Jovan je rekao da je Isus „istinito svetlo koje svetli svim vrstama ljudi“ (Jovan 1:9, 10). Međutim, Isus je rekao da ukoliko ’činimo zlo‘, to jest ono što je neispravno, neprihvatljivo Bogu, mi tada mrzimo svetlo. Možeš li zamisliti sebe kako mrziš Isusa i njegova merila? Ljudi koji greše i ne kaju se čine upravo to. Možda oni ne gledaju na stvari na takav način, ali jasno je da Isus tako gleda.
Kako da steknemo Isusovo gledište o ispravnom i neispravnom
11. Šta treba da radimo ukoliko želimo da steknemo Isusovo gledište o ispravnom i neispravnom?
11 Potrebno je da jasno razumemo šta Jehova smatra ispravnim a šta neispravnim. Takvo razumevanje stičemo samo putem proučavanja njegove Reči, Biblije. Dok marljivo proučavamo, treba da se molimo poput psalmiste: „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim!“ (Psalam 25:4). Međutim, nemoj zaboraviti da je Satana prevrtljiv (2. Korinćanima 11:14). On može učiniti da neopreznom hrišćaninu ono što je loše izgleda prihvatljivo. Zato treba duboko da razmišljamo o onome što učimo i da tesno sledimo savete ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47). Proučavanje, molitva i duboko razmišljanje o onome što učimo pomoći će nam da postanemo zreli ljudi i da budemo među onima čije su „moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:14). Tek tada ćemo mrzeti ono što je neispravno i voleti ono što je ispravno.
12. Koji nam biblijski savet pomaže da ne činimo bezakonje?
12 Ako mrzimo ono što je neispravno, nećemo dopustiti da želja za neispravnim stvarima uhvati koren u našem srcu. Apostol Jovan je mnogo godina posle Isusove smrti napisao: „Nemojte voleti ni svet ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu; jer sve što je u svetu — želja tela i želja očiju i upadljivo razmetanje svojim životnim sredstvima — ne potiče od Oca, nego potiče od sveta“ (1. Jovanova 2:15, 16).
13, 14. (a) Zašto je opasno da hrišćani vole ono što je u svetu? (b) Kako možemo izbeći da zavolimo ono što je u svetu?
13 Neki možda misle da nije sve što potiče iz sveta loše. Iako je to tačno, svet i sve one primamljive stvari koje nam on nudi lako nas mogu odvući od služenja Jehovi. Osim toga, ništa što svet nudi nije osmišljeno da bi nas približilo Bogu. Zato smo u opasnosti ako zavolimo ono što je u svetu, čak i ako je to ono što samo po sebi nije loše (1. Timoteju 6:9, 10). Nadalje, mnogo toga u svetu zaista je loše i može nas iskvariti. Ako gledamo filmove ili televizijske emisije u kojima se ističu nasilje, materijalizam ili seksualni nemoral, to nam uskoro može delovati prihvatljivo i tako postati iskušenje za nas. Ako smo u društvu ljudi kojima je najvažnije da žive lagodnije ili da imaju neki unosan posao, te stvari mogu postati i naša preokupacija (Matej 6:24; 1. Korinćanima 15:33).
14 S druge strane, ako nalazimo zadovoljstvo u Jehovinoj Reči, „želja tela i želja očiju i upadljivo razmetanje svojim životnim sredstvima“ neće nam delovati toliko primamljivo. Nadalje, ako se družimo sa onima koji Božje Kraljevstvo stavljaju na prvo mesto, bićemo poput njih; volećemo ono što oni vole i izbegavaćemo ono što oni izbegavaju (Psalam 15:4; Poslovice 13:20).
15. Kako će i nas, kao što je to bilo sa Isusom, ojačati ljubav prema pravednosti i mržnja prema bezakonju?
15 Isus je mrzeo bezakonje a voleo pravednost i to mu je pomoglo da gleda na ’radost koja je stajala pred njim‘ (Jevrejima 12:2). Isto može biti i s nama. Znamo da „svet prolazi, a i njegova želja“. Svako zadovoljstvo koje pruža ovaj svet samo je privremeno. Međutim, „onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17). Isus je vršio Božju volju i time je ljudima omogućio da dobiju večni život (1. Jovanova 5:13). Oponašajmo ga i izvucimo korist iz njegove besprekornosti.
Kad se suočavamo s progonstvom
16. Zašto je Isus podstakao svoje sledbenike da vole jedni druge?
16 Isus je ukazao da će ga njegovi učenici oponašati na još jedan način kada je rekao: „Ovo je moja zapovest, da volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas“ (Jovan 15:12, 13, 17). Ima mnogo razloga zbog kojih hrišćani vole svoju braću. Isus je pre svega imao na umu mržnju koju će svet ispoljavati prema njegovim učenicima i zato je rekao: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas... rob nije veći od svog gospodara. Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jovan 15:18, 20). Stoga, hrišćani su poput Isusa i u tom smislu što su progonjeni. Oni treba da budu veoma bliski jedni s drugima i da žarko vole jedni druge jer će im to pomoći da podnesu mržnju sveta.
17. Zašto svet mrzi prave hrišćane?
17 Zašto bi svet uopšte mrzeo hrišćane? Zato što oni, baš kao i Isus, ’nisu deo sveta‘ (Jovan 17:14, 16). Neutralni su u vojnim i političkim stvarima, drže se biblijskih načela, poštuju svetost života i imaju visoka moralna merila (Dela apostolska 15:28, 29; 1. Korinćanima 6:9-11). Njihovi glavni ciljevi u životu nisu povezani s materijalnim već s duhovnim stvarima. Oni žive u svetu, ali kako je Pavle napisao, ’ne koriste ga u potpunosti‘ (1. Korinćanima 7:31). Istina, neki izražavaju divljenje prema visokim merilima Jehovinih svedoka. Međutim, Jehovini svedoci ne prave kompromise da bi im se drugi divili i da bih ih prihvatili. Zbog toga ih većina ljudi u svetu ne razume, a mnogi ih i mrze.
18, 19. Kako se hrišćani po uzoru na Isusov primer suočavaju s protivljenjem i progonstvom?
18 Apostoli su bili svedoci snažne mržnje sveta kada je Isus bio uhapšen i pogubljen, i videli su kako se on suočio s mržnjom. Njegovi religiozni protivnici su došli u Getsimanski vrt da bi ga uhapsili. Petar je pokušao da ga odbrani mačem, ali Isus mu je rekao: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se za mač hvataju od mača će i poginuti“ (Matej 26:52; Luka 22:50, 51). Izraelci su ranije koristili mač da bi se borili protiv neprijatelja. Međutim, okolnosti su sada bile drugačije. Božje Kraljevstvo ’nije bilo deo ovog sveta‘ i nije imalo granice koje je trebalo braniti (Jovan 18:36). Petar će ubrzo postati deo jedne duhovne nacije čiji će članovi imati građanstvo na nebesima (Galatima 6:16; Filipljanima 3:20, 21). Zato će se Isusovi sledbenici suočavati s mržnjom i progonstvom kao i on — hrabro, dok će pri tom ipak ostati miroljubivi. S pouzdanjem će ishod stvari prepustiti u Jehovine ruke i na njega će se osloniti za snagu kako bi izdržali (Luka 22:42).
19 Petar je godinama kasnije napisao: „Hrist [je] stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope... Kad su ga vređali, nije vraćao uvredom. Kad je stradao, nije pretio, nego je sebe poveravao onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:21-23). Baš kao što je Isus i upozorio, hrišćani su u godinama koje su usledile bili žestoko progonjeni. Kako u prvom veku tako i sada, oni slede Isusov primer i stiču dobru reputaciju s obzirom na vernu istrajnost i pokazuju da su miroljubive osobe koje žele da sačuvaju svoju besprekornost (Otkrivenje 2:9, 10). Nastojmo i mi, svako ponaosob, da budemo takvi kada okolnosti to zahtevaju (2. Timoteju 3:12).
„Obucite se u Gospoda Isusa Hrista“
20-22. U kom se smislu hrišćani ’oblače u Gospoda Isusa Hrista‘?
20 Pavle je skupštini u Rimu napisao sledeće: „Obucite se u Gospoda Isusa Hrista, i ne planirajte unapred kako da zadovoljite želje tela“ (Rimljanima 13:14). Hrišćani takoreći nose Isusa poput nekog odevnog predmeta. Oni se do te mere trude da oponašaju njegove osobine i da postupaju kao on da postaju odraz svog Gospoda, premda još uvek nesavršen (1. Solunjanima 1:6).
21 Ako znamo kako je on živeo i ako se trudimo da ga oponašamo mi se ’oblačimo u Gospoda Isusa Hrista‘. Mi oponašamo njegovu poniznost, ljubav prema pravednosti, mržnju prema bezakonju, ljubav prema braći i nastojimo da poput njega ne budemo deo sveta i da strpljivo podnosimo patnju. Ne ’planiramo unapred kako da zadovoljimo želje tela‘ — to jest, smisao našeg života nije u tome da ostvarimo neke svetovne ciljeve ili da zadovoljimo telesne želje. Umesto toga, kada treba da donesemo neku odluku ili da rešimo neki problem, pitamo se: ’Šta bi Isus uradio u ovoj situaciji? Šta bi želeo da ja uradim?‘
22 Na kraju, Isusa oponašamo i tako što ’propovedamo dobru vest‘ (Matej 4:23; 1. Korinćanima 15:58). Hrišćani i na taj način slede njegov primer i u sledećem članku ćemo videti kako.
Možeš li objasniti?
• Zašto je važno da hrišćani budu ponizni?
• Kako možemo steći ispravno gledište o tome šta je ispravno a šta neispravno?
• Na koji način hrišćani oponašaju Isusa dok se suočavaju s protivljenjem i progonstvom?
• Kako se možemo ’obući u Gospoda Isusa Hrista‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 7. strani]
Isus je pokazao savršeni primer poniznosti
[Slika na 8. strani]
Poniznost je potrebna u svakom aspektu hrišćanskog života, uključujući i propovedanje
[Slika na 9. strani]
Satana može učiniti da hrišćaninu neprihvatljiva zabava deluje prihvatljivo
[Slika na 10. strani]
Ljubav koju braća imaju prema nama daće nam snagu da se suočimo s protivljenjem