Zašto mnogi sumnjaju da religija može da ujedini čovečanstvo

„VOLI svog bližnjeg“ (Matej 22:39). Mnoge religije zastupaju ovo osnovno pravilo ponašanja. Kada bi tim istim religijama pošlo za rukom da pouče svoje sledbenike da to i rade, njihova stada bi bila ujedinjena. Međutim, da li je tako? Da li religije unapređuju jedinstvo? U Nemačkoj je nedavno sprovedena jedna anketa u kojoj je bilo postavljeno sledeće pitanje: „Da li biste rekli da religije ujedinjuju ljude ili vam se čini da ih razjedinjuju?“ Od ukupnog broja ispitanih, 22 posto smatra da religije ujedinjuju ljude, dok 52 posto misli suprotno. Možda u zemlji u kojoj vi živite vlada slično mišljenje.

Zašto mnogi ne veruju da religija može da ujedini čovečanstvo? Možda zato što znaju šta se zbivalo u prošlosti. Umesto da je spajala ljude, religija ih je često delila. U nekim slučajevima, religija je bila pokriće za neke od najstravičnijih zločina u istoriji. Osmotrite neke primere koji su se odigrali samo u poslednjih 100 godina.

U ime religije

Za vreme Drugog svetskog rata, na jednoj strani konflikta na Balkanu bili su rimokatolički Hrvati, a na drugoj pravoslavni Srbi. Obe strane su tvrdile da slede Isusa koji je poučio svoje sledbenike da vole bližnje. Pa ipak, njihov sukob je, po rečima jednog izučavaoca, doveo do „jednog od najstrašnijih masakara nad civilima u istoriji“. Svet je bio užasnut zbog smrti više od 500 000 muškaraca, žena i dece.

Godine 1947, na indijskom potkontinentu živelo je oko 400 miliona ljudi — što je predstavljalo otprilike petinu čovečanstva — uglavnom muslimana, sika i hindusa. Prilikom podele Indije nastala je islamska država Pakistan. U to vreme, u nizu religioznih krvoprolića, na stotine hiljada izbeglica iz obe zemlje bilo je spaljeno, isprebijano, mučeno ili ubijeno vatrenim oružjem.

Kao da sve to nije bilo dovoljno, početkom ovog veka u prvi plan izbila je pretnja terorizma. Danas je zbog terorizma čitav svet u stanju pripravnosti i mnoge terorističke grupe tvrde da pripadaju nekoj religiji. Na religiju se ne gleda kao na faktor koji unapređuje jedinstvo. Umesto toga, ona se često  poistovećuje s nasiljem i nejedinstvom. Zato nije nikakvo čudo što su u nemačkom nedeljniku FOCUS glavne svetske religije — budizam, islam, judaizam, konfucijanizam, taoizam, hinduizam i hrišćanstvo — upoređene s barutom.

Unutrašnja nesloga

Dok su neke religije u ratu s drugim religijama, druge pogađa unutrašnja nesloga. Na primer, poslednjih godina se u hrišćanskim crkvama javljaju podele oko doktrinarnih stvari. I sveštenici i laici postavljaju ista pitanja: Da li je dozvoljena kontrola rađanja? Kako je sa abortusom? Da li žene treba da budu sveštenici? Kako crkva treba da gleda na homoseksualnost? Da li religija treba da odobrava rat? Kada se uzme u obzir takvo nejedinstvo, mnogi se pitaju: ’Kako religija može da ujedini čovečanstvo kad ne može da ujedini ni sopstvene sledbenike?‘

Jasno je da religija u celini ne doprinosi jedinstvu. Ali da li je nejedinstvo karakteristika svih religija? Da li postoji neka religija koja je drugačija — religija koja može da ujedini čovečanstvo?

[Slika na 3. strani]

Policajci koji su 1947. bili ranjeni tokom sukoba religioznih grupa u Indiji

[Izvor]

Photo by Keystone/Getty Images