Pazi da ti srce ne postane oholo
Pazi da ti srce ne postane oholo
„Bog se suprotstavlja oholima“ (JAKOV 4:6).
1. Navedi neki primer kada je sasvim na mestu biti ponosan.
DA LI ti se ikada desilo da se zbog nečega osećaš veoma ponosnim? Većina nas je doživela to prijatno osećanje. Nema ničeg lošeg u tome što možemo da osećamo izvesnu meru ponosa. Na primer, kada roditelji čuju kako se njihovo dete lepo vlada i dobro uči u školi, lica su im sigurno ozarena od zadovoljstva. Apostol Pavle i njegovi saradnici bili su ponosni na jednu novu skupštinu u čijem su osnivanju učestvovali, zato što su braća iz te skupštine verno istrajavala pod progonstvom (1. Solunjanima 1:1, 6; 2:19, 20; 2. Solunjanima 1:1, 4).
2. Zašto je ponos uglavnom nepoželjna osobina?
2 Iz prethodnih primera vidimo da ponos može obuhvatati osećanje radosti koju donosi neki postupak ili nešto što posedujemo. Međutim, ponos je često odraz neprikladnog samopouzdanja, to jest osećaja nadmoći zbog nekih sposobnosti, izgleda, bogatstva ili statusa. On se obično ispoljava arogantnim ponašanjem i oholim držanjem. Takav ponos je sasvim sigurno nešto protiv čega mi hrišćani treba da se borimo. Zašto? Zato što svi mi imamo urođenu sklonost ka sebičnosti koju smo nasledili od našeg praoca Adama (Postanje 8:21). Zbog toga nas naše srce lako može navesti da budemo ponosni iz pogrešnih motiva. Na primer, kada se porede s drugima, hrišćani moraju izbegavati osećaj ponosa zbog rase, bogatstva, obrazovanja, talenata ili radnih sposobnosti. Ponos koji proističe iz tih stvari nije prikladan i ne dopada se Jehovi (Jeremija 9:23; Dela apostolska 10:34, 35; 1. Korinćanima 4:7; Galatima 5:26; 6:3, 4).
3. Šta je oholost, i šta je Isus rekao o toj osobini?
3 Postoji još jedan razlog zbog kog treba odbaciti neprikladan ponos. Ako mu dopustimo da se razvija u našem srcu, može prerasti u veoma nepoželjan oblik ponosa koji se naziva oholost. Šta je oholost? Pored toga što smatra da je bolja od drugih, ohola osoba s visine gleda na druge, posebno na one za koje smatra da su manje vredni od nje (Luka 18:9; Jovan 7:47-49). Među zle stvari koje ’izlaze iz srca‘ i „onečišćuju čoveka“, Isus je ubrojao i „oholost“ (Marko 7:20-23). Hrišćani zato mogu razumeti koliko je važno da se u njima ne razvije oholo srce.
4. Kako nam može pomoći razmatranje biblijskih primera oholosti?
4 Ono što ti može pomoći da izbegavaš oholost jesu neki biblijski izveštaji koji govore o oholim osobama. Zahvaljujući tome bićeš u boljoj poziciji da prepoznaš neprikladan ponos koji možda imaš ili koji se s vremenom može razviti. To će ti pomoći da odbaciš misli i osećanja koja mogu dovesti do toga da se u tvom srcu pojavi oholost. Zahvaljujući tome bićeš pošteđen kad Bog bude preduzeo akciju u skladu sa svojim upozorenjem: „Jer ću istrgnuti iz tebe one koji su drsko pobedili [„ohole hvalisavce“, NW], i nećeš se više [„oholo“, NW] uznositi na svetoj gori mojoj“ (Sofonija 3:11).
Kako je Bog postupao sa oholima
5, 6. Kako je faraon pokazao oholost, i s kojim posledicama?
5 Kakav stav Jehova ima prema oholosti možeš videti i na osnovu toga kako je postupao s moćnim vladarima kao što je faraon. Nema nikakve sumnje da je faraonovo srce bilo oholo. Na sebe je gledao kao na boga kog treba obožavati i prezirao je svoje robove Izraelce. Pogledaj kako je reagovao na molbu da pusti Izraelce da odu u pustoš kako bi proslavili ’praznik‘ u čast Jehovi. Faraon je oholo odgovorio: „Ko je Jehova, da slušam, glas njegov i pustim Izrael da ide?“ (Izlazak 5:1, 2).
6 Posle šest nevolja koje je pustio na faraona, Jehova je rekao Mojsiju da tom egipatskom vladaru postavi sledeće pitanje: „Hoćeš li se i dalje ponašati oholo prema mom narodu, ne puštajući ga da ide?“ (Izlazak 9:17, NW). Mojsije je zatim objavio sedmu nevolju — grad koji je opustošio zemlju. Nakon što je posle desete nevolje dopustio Izraelcima da idu, faraon se predomislio i krenuo u poteru za njima. On i njegova vojska na kraju su bili uhvaćeni u klopku u Crvenom moru. Pomisli samo na to šta im je sve prolazilo kroz glavu dok se voda obrušavala na njih! Kakve su bile posledice faraonove oholosti? Njegovi najbolji vojnici govorili su: „Bežimo od Izraela, jer se Jehova bori za njih s Egipćanima“ (Izlazak 14:25).
7. Kako su vavilonski vladari pokazali oholost?
7 Jehova je ponizio i druge ohole vladare. Jedan od njih je bio Senahirim, asirski kralj (Isaija 36:1-4, 20; 37:36-38). Asiriju su pokorili Vavilonci, ali i dva ohola vavilonska kralja takođe su bila ponižena. Priseti se gozbe koju je priredio kralj Valtasar. Tom prilikom, on i njegove zvanice pili su vino iz posuda uzetih iz Jehovinog hrama i hvalili vavilonske bogove. Iznenada su se pojavili prsti ljudske ruke i na zidu ispisali poruku. Od proroka Danila je zatraženo da rastumači taj misteriozni natpis, na šta je on rekao Valtasaru: „Bog Svevišnji beše dao kralju Navuhodonosoru, ocu tvome, kraljevstvo... ali kad se srce njegovo osili [’uzoholi‘, NW]... on bi oboren s kraljevskog prestola svoga, i ote mu se slava... A ti Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srce svoje, mada si sve to znao“ (Danilo 5:3, 18, 20, 22). Te iste noći, medo-persijska vojska je pokorila Vavilon, a Valtasar je bio ubijen (Danilo 5:30, 31).
8. Kako je Jehova postupio s nekim oholim osobama?
8 Razmisli i o drugim oholim ljudima koji su prezirali Jehovin narod, kao što su filistejski div Golijat, persijski upravitelj Aman i kralj Irod Agripa, koji je vladao nad Judom. Zbog njihove oholosti, Bog je dopustio da oni umru na ponižavajuć način (1. Samuilova 17:42-51; Jestira 3:5, 6; 7:10; Dela apostolska 12:1-3, 21-23). Način na koji je Jehova postupio s tim oholim ljudima podvlači sledeću istinu: „Drskost prethodi pogibli, a oholost prethodi propasti“ (Poslovice 16:18). Zaista, nema nikakve sumnje da se ’Bog suprotstavlja oholima‘ (Jakov 4:6).
9. Kako su se kraljevi Tira pokazali kao izdajnici?
9 Za razliku od oholih vladara Egipta, Asirije i Vavilona, kralj Tira je jedno vreme pomagao Božjem narodu. Tokom vladavine kralja Davida i Solomona, on se pobrinuo za vešte zanatlije i obezbedio je materijal za gradnju kraljevog doma i Božjeg hrama (2. Samuilova 5:11; 2. Letopisa 2:11-16). Nažalost, Tirci su kasnije postali neprijatelji Jehovinog naroda. Kako je došlo do toga? (Psalam 83:4-8; Joil 3:4-6; Amos 1:9, 10).
’Uzoholi se srce tvoje‘
10, 11. (a) Ko se može uporediti s tirskim kraljevima? (b) Zbog čega su Tirci promenili stav prema Izraelu?
10 Jehova je nadahnuo proroka Jezekilja da otvoreno govori o dinastiji tirskih kraljeva i da je osudi. Njegova poruka upućena ’tirskom kralju‘ odnosi se i na čitavu tirsku dinastiju i na prvobitnog izdajnika, Satanu, koji „nije čvrsto stajao u istini“ (Jezekilj 28:12; Jovan 8:44). Satana je nekada bio lojalno duhovno stvorenje u Jehovinoj organizaciji nebeskih sinova. Jehova Bog je preko Jezekilja ukazao na osnovni razlog za neverstvo i tirske dinastije i Satane.
11 „Bio si u Edenu, u vrtu Božjemu, pokrivalo te svako kamenje drago... Heruvim si zaštitnik ti bio... Savršen si na putima svojim bio od dana od kada se rodi, dokle bezakonje na tebi se ne nađe. Veličina trgovine tvoje napuni te sile i ti zgreši... Činim da te nestane, heruvime zaštitniče... Ponese se [’uzoholi se‘, NW] srce tvoje sa lepote tvoje, i ti pokvari mudrost svoju sjajem svojim“ (Jezekilj 28:13-17). Dakle, tirski kraljevi su postali neprijatelji Jehovinog naroda zbog oholosti. Tir je postao veoma bogat trgovački centar i čuven po svojim izvrsnim proizvodima (Isaija 23:8, 9). Tirski kraljevi su počeli da imaju previsoko mišljenje o sebi i počeli su da ugnjetavaju Božji narod.
12. Zašto je Satana postao izdajnik, i šta je on nastavio da radi?
12 Slično tome, duhovno stvorenje koje je postalo Satana nekada je imalo svu potrebnu mudrost da bi izvršilo svaki zadatak koji bi mu Bog dao. Umesto da bude zahvalan za to, on se „naduo od ponosa“ i počeo je da prezire Božji autoritet (1. Timoteju 3:6). Imao je toliko visoko mišljenje o sebi da je počeo da žudi za tim da ga Adam i Eva obožavaju. Ta zla želja postala je plodna i rodila je greh (Jakov 1:14, 15). Satana je zaveo Evu i ona je pojela plod s jedinog drveta s kojeg je Bog zabranio da jedu. Satana ju je zatim iskoristio kako bi naveo i Adama da pojede taj zabranjeni plod (Postanje 3:1-6). Time je prvi ljudski par pokazao da ne želi da Bog vlada nad njima i u suštini postali su obožavaoci Satane. Njegova oholost ne zna za granice. On je pokušao da zavede sva inteligentna stvorenja i na nebu i na zemlji, uključujući i Isusa Hrista, kako bi obožavala njega i time odbacila Jehovin suverenitet (Matej 4:8-10; Otkrivenje 12:3, 4, 9).
13. Koji je plod donela oholost?
13 Na osnovu svega ovoga možeš zaključiti da oholost potiče od Satane. Ta osobina je koren greha, patnje i iskvarenosti u današnjem svetu. Kao „bog ovog sistema stvari“, Satana i dalje unapređuje neprikladan ponos i oholost (2. Korinćanima 4:4). On zna da mu je preostalo još malo vremena i zato vodi rat protiv pravih hrišćana. Cilj mu je da ih odvrati od Boga, da postanu samoljubivi, umišljeni i oholi. Biblija je prorekla da će te sebične osobine biti uobičajene u ovim ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1, 2; Otkrivenje 12:12, 17).
14. Kojim se pravilom Jehova vodi u postupanju sa svojim inteligentnim stvorenjima?
14 Isus Hrist je hrabro ukazao na posledice do kojih je dovela Satanina oholost. Barem tri puta, i to u prisustvu samopravičnih neprijatelja, Isus se osvrnuo na pravilo kojim se Jehova vodi u postupanju s čovečanstvom: „Svako ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen“ (Luka 14:11; 18:14; Matej 23:12).
Čuvaj svoje srce od oholosti
15, 16. Šta je navelo Agaru da se uzoholi?
15 Verovatno si primetio da se u svim prethodno navedenim primerima oholosti radilo o ljudima koji su bili na istaknutim položajima. Da li to znači da obični ljudi nisu u opasnosti da postanu oholi? Svakako da ne znači. Osmotri jedan događaj koji se zbio u Avrahamovom domaćinstvu. On nije imao sina koji će ga naslediti, a njegova žena Sara bila je u godinama kada više nije mogla da rađa. U to vreme bilo je sasvim uobičajeno da čovek koji bi se našao u situaciji u kakvoj je bio Avraham uzme još jednu ženu kako bi s njom imao decu. Bog je dopuštao takve brakove zato što tada još nije bilo vreme da među pravim obožavaocima ponovo uspostavi svoje prvobitno merilo za brak (Matej 19:3-9).
16 Na Sarin podsticaj, Avraham je pristao da se oženi njenom sluškinjom, Egipćankom Agarom, kako bi dobio dete. Agara je tako postala Avrahamova druga žena i uskoro je zatrudnela. Trebalo je da bude veoma zahvalna zbog časti koja joj je bila ukazana. Umesto toga, dopustila je da joj se u srcu pojavi oholost. Biblija kaže: „Kad ona vide da zatrudne ponese se od gospođe svoje.“ Taj njen stav je doveo do takvog trvenja u Avrahamovom domaćinstvu da je Sara oterala Agaru. Međutim, rešenje za taj problem je ipak postojalo. Božji anđeo je posavetovao Agaru: „Vrati se gospođi svojoj i pokori joj se“ (Postanje 16:4, 9). Agara je očigledno poslušala taj savet, promenila je mišljenje o Sari i postala je pretkinja jednog velikog naroda.
17, 18. Zašto svi treba da se čuvamo oholosti?
17 Agarin primer pokazuje da neko može postati ohol kad mu se okolnosti promene nabolje. Pouka je da čak i hrišćanin koji iskrenog srca služi Bogu može postati ohol kad stekne bogatstvo ili dobije neki autoritet. Takav stav se može razviti i kad ga drugi hvale zbog njegovih dostignuća, mudrosti ili sposobnosti. Stoga, hrišćanin mora paziti da se u njegovom srcu ne razvije oholost. Na to naročito treba da obrati pažnju ako mu nešto ide od ruke ili ako dobije veće odgovornosti.
18 Najvažniji razlog zbog kojeg treba da se čuvamo oholosti jeste stav koji Bog ima prema toj osobini. Njegova Reč kaže: „Oči prezirne [„ohole“, NW] i naduto srce, ta kandila bezdušnika, nisu nego greh“ (Poslovice 21:4). Zanimljivo je što Biblija upozorava naročito hrišćane koji su ’bogati u sadašnjem sistemu stvari‘ da ne budu „uobraženi“, to jest oholi (1. Timoteju 6:17; Ponovljeni zakoni 8:11-17). Hrišćani koji nisu bogati treba da izbegavaju da imaju „zavidno oko“ i treba da upamte da se oholost može javiti kod bilo koga — bez obzira na to da li je bogat ili siromašan (Marko 7:21-23; Jakov 4:5).
19. Kako je Ozija narušio dobar glas koji ga je pratio?
19 Oholost, kao i druge loše osobine, mogu upropastiti nečiji dobar odnos s Jehovom. Na primer, osvrnimo se na prvi deo vladavine kralja Ozije, za kog se kaže: „On učini ono što je pravo pred očima Jehovinim... On je nastojao da traži Boga... i dokle god tražaše Jehovu, Bog mu dade sreću“ (2. Letopisa 26:4, 5). Nažalost, kralj Ozija je narušio dobar glas koji ga je pratio i „srce mu se toliko uzoholilo da je počeo da čini zlo“ (NW). Počeo je toliko visoko da misli o sebi da je ušao u hram da bi prineo kad. Kad su ga sveštenici upozorili da ne čini to drsko delo, „gnev obuze Oziju“. Jehova ga je zbog toga udario gubom i on je umro bez njegove naklonosti (2. Letopisa 26:16-21).
20. (a) Kako je kralj Jezekija mogao da izgubi dobar glas? (b) Šta ćemo razmotriti u sledećem članku?
20 Uporedi to sada s primerom kralja Jezekije. Jednom prilikom, dobar glas koji je pratio ovog kralja bio je ugrožen jer se „ponese [„uzoholilo se“, NW] srce njegovo“. Na svu sreću, ’Jezekija se ponizio od oholosti svoje‘ i ponovo je zadobio Božju naklonost (2. Letopisa 32:25, 26). Zapazi da je lek za Jezekijinu oholost bila poniznost. Prema tome, poniznost je suprotnost oholosti. Zato ćemo u sledećem članku razmotriti kako možemo steći i zadržati hrišćansku poniznost.
21. Šta mogu da iščekuju ponizni hrišćani?
21 Nemojmo zaboraviti sve ono loše do čega je dovela oholost. Pošto se ’Bog suprotstavlja oholima‘, budimo čvrsto rešeni da izbegavamo neprikladan ponos. Dok god nastojimo da budemo ponizni hrišćani, možemo se nadati da ćemo preživeti veliki Božji dan u kom će oholi i njihova dela biti uklonjeni sa zemlje. Tada će se ’poniziti oholi, uniziće se prezirni; Jehova će se sam u taj dan uzvisiti‘ (Isaija 2:17).
Tačke za razmišljanje
• Kako bi opisao oholu osobu?
• Odakle potiče oholost?
• Šta može navesti osobu da postane ohola?
• Zašto se moramo čuvati oholosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Faraona je oholost dovela do poniženja
[Slika na 24. strani]
Promena Agarinih okolnosti nabolje navela ju je da se uzoholi
[Slika na 25. strani]
Jezekija se ponizio i ponovo je zadobio Božju naklonost