Pokaži stav čekanja!
Pokaži stav čekanja!
„Uzdaću se u Boga spasenja svoga [„pokazaću stav čekanja“, NW], uslišiće me moj Bog“ (MIHEJ 7:7, DK).
1, 2. (a) Kako je pogrešan stav naneo štetu Izraelcima u pustinji? (b) Šta bi se moglo desiti jednom hrišćaninu koji ne razvija ispravan stav?
MNOGO toga u životu može se gledati pozitivno ili negativno, u zavisnosti od našeg stava. Dok su bili u pustinji, Izraelci su čudom dobijali manu. Trebalo je da pogledaju oko sebe tu neplodnu zemlju i da budu duboko zahvalni Jehovi za tu hranu. Time bi pokazali pozitivan stav. Ali, umesto toga, oni su se sećali raznovrsne hrane u Egiptu i žalili se kako je mana neukusna. Kakav negativan stav! (Brojevi 11:4-6).
2 Slično tome i danas u zavisnosti od stava koji hrišćanin ima, nešto može izgledati svetlo ili sumorno. Ako nema ispravan stav, on lako može izgubiti radost, a to bi bilo ozbiljno, jer kao što je Nemija rekao: ’Radost Jehovina je [naša] sila‘ (Nemija 8:10). Pozitivan, radostan stav pomaže nam da ostanemo jaki i doprinosi miru i jedinstvu u skupštini (Rimljanima 15:13; Filipljanima 1:25).
3. Kako je ispravan stav pomogao Jeremiji u teško vreme?
3 Premda je živeo u teškim vremenima, Jeremija je pokazao pozitivan stav. Čak i kad je bio svedok užasa prilikom pada Jerusalima 607. pre n. e., ipak je tada video i pozitivne strane. Jehova neće zaboraviti Izrael, i nacija kao nacija će preživeti. U svojoj knjizi pod naslovom Jeremijine tužbalice napisao je sledeće: „Nisu se iscrple milosti Jehovine, i nije nestalo milosrđa njegovog. One se svakog jutra ponavljaju, Velika je vernost tvoja!“ (Jeremijine tužbalice 3:22, 23). Božje sluge su tokom istorije gledale da i u najtežim okolnostima zadrže pozitivan, pa čak i radostan stav (2. Korinćanima 7:4; 1. Solunjanima 1:6; Jakov 1:2).
4. Kakav je stav Isus sačuvao, i kako mu je to pomoglo?
4 Šest stotina godina posle Jeremije, i Isusu je posedovanje pozitivnog stava pomoglo da istraje. Čitamo sledeće: „Zbog radosti koja je stajala pred [Isusom] pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 12:2). S kakvim god se protivljenjem ili progonstvom suočavao — čak i s patnjom na mučeničkom stubu — Isus je imao u mislima ’radost koja je stajala pred njim‘. Ta radost je bila u tome što je imao prednost da opravda Jehovin suverenitet i posveti njegovo ime, i što je omogućio da u budućnosti poslušno čovečanstvo doživi velike blagoslove.
Poprimiti stav čekanja
5. U kojoj će nam karakterističnoj situaciji stav čekanja pomoći da zadržimo ispravno gledište?
5 Ako razvijamo misaoni stav poput Isusovog, nećemo izgubiti Jehovinu radost čak ni onda kad ne ide sve onako kako bismo mi to hteli i kada bismo hteli. Prorok Mihej je rekao: „Ali ja ću gledati ka Jehovi, uzdaću se u Boga spasenja svoga [„pokazaću stav čekanja“, NW], uslišiće me moj Bog“ (Mihej 7:7; Jeremijine tužbalice 3:21, NW). I mi možemo pokazati stav čekanja. Kako? Na mnogo načina. Primera radi, možda smatramo da je neki brat koji ima autoritet pogrešno postupio i da je odmah potrebna neka ispravka. Stav čekanja će nam omogućiti da razmišljamo na sledeći način: ’Da li je on stvarno pogrešio, ili se meni samo čini? Ako je pogrešio, da li možda Jehova dozvoljava da se to dešava zato što smatra da će se ta osoba popraviti i da drastične popravne mere nisu neophodne?‘
6. Kako će stav čekanja pomoći nekome ko se bori s nekim ličnim problemom?
6 Stav čekanja nam treba ako nas muči neki lični problem ili se borimo s nekom slabošću. Pretpostavimo da molimo Jehovu za pomoć, ali problem i dalje postoji. Šta onda? Moramo učiniti sve što je u našoj moći kako bismo rešili problem, a zatim iskazati veru u Isusove reči: „Stalno molite, i daće vam se; stalno tražite, i naći ćete; stalno kucajte, i otvoriće vam se“ (Luka 11:9). Stalno se moli i čekaj na Jehovu. U pravo vreme i na svoj način Jehova će uslišiti tvoje molitve (1. Solunjanima 5:17).
7. Kako će nam stav čekanja pomoći u našem gledištu o postepenom jasnijem razumevanju Biblije?
7 Dok se biblijska proročanstva ispunjavaju, mi sve jasnije razumemo Pismo. Međutim, ponekad možda mislimo da neko razjašnjenje kasni. Ako ga nema na vidiku onda kada bismo mi to hteli, da li smo tada spremni da čekamo? Seti se da je Jehova smatrao da je prikladno da ’svetu tajnu o Hristu‘ otkriva malo po malo i to u razdoblju od oko 4 000 godina (Efešanima 3:3-6). Da li mi onda imamo ikakav razlog da budemo nestrpljivi? Da li sumnjamo u to da je „verni i razboriti rob“ naimenovan da Jehovinom narodu „daje hranu u pravo vreme“? (Matej 24:45). Zašto bismo sebe lišili božanske radosti zato što nam nije sve u potpunosti jasno? Seti se da Jehova odlučuje kada i kako će otkriti svoje ’tajne‘ (Amos 3:7).
8. Kako se pokazalo da je Jehovino strpljenje korisno za mnoge?
8 Neki se mogu obeshrabriti zato što misle da posle toliko godina verne službe možda neće doživeti da vide ’veliki i strahoviti dan Jehovin‘ (Joil 2:30, 31). Pa ipak, mogu se ohrabriti kada gledaju pozitivnu stranu. Petar je dao sledeći savet: „Strpljenje našeg Gospoda smatrajte spasenjem“ (2. Petrova 3:15). Jehovino strpljenje je omogućilo još milionima pravednih ljudi da upoznaju istinu. Zar to nije divno? Sem toga, što duže Jehova pokazuje strpljenje, to više imamo vremena da ’radimo na svom spasenju sa strahom i drhtanjem‘ (Filipljanima 2:12; 2. Petrova 3:11, 12).
9. Kako će nam stav čekanja pomoći da istrajemo ako smo ograničeni u onome što možemo da učinimo u službi za Jehovu?
9 Stav čekanja nam pomaže da se ne obeshrabrimo kada nas protivljenje, bolest, poodmakle godine ili drugi problemi sputavaju u službi za Kraljevstvo. Jehova očekuje od nas da mu služimo celim srcem (Rimljanima 12:1). Pri tom, Božji Sin, koji oseća ’samilost prema jadnima i ubogima‘, ne zahteva više nego što mi razumno možemo učiniti; a ni Jehova (Psalam 72:13). Dakle, podstaknuti smo da činimo ono što možemo, strpljivo čekajući da se okolnosti promene — bilo u ovom sistemu stvari ili u onom koji treba da dođe. Upamti: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu, time što ste služili svetima i što i dalje služite“ (Jevrejima 6:10).
10. Koju lošu osobinu može izbeći onaj ko ima stav čekanja? Objasni.
10 Stav čekanja nam takođe pomaže da ne budemo arogantni. Neki su postali otpadnici jer nisu bili spremni da čekaju. Možda su smatrali da nešto treba da se menja, ili što se tiče razumevanja Biblije ili po pitanju organizacionih stvari. Ali nisu shvatili da Jehovin duh pokreće vernog i razboritog roba da vrši izmene u vreme koje je On odredio, a ne kada mi smatramo da je to potrebno. Sve promene moraju biti u skladu s Jehovinom voljom, a ne s našim ličnim idejama. Otpadnici su dozvolili da im arogantan stav izvitoperi razmišljanje i da ih spotakne. Ali, da su poprimili Hristov misaoni stav mogli su da sačuvaju svoju radost i ostanu među Jehovinim narodom (Filipljanima 2:5-8).
11. Kako možemo iskoristiti vreme iščekivanja, i čije primere time sledimo?
11 Naravno, ako želimo da zadržimo stav čekanja to ne znači da treba da budemo lenji ili neaktivni. Imamo šta da radimo. Na primer, treba da se zaokupimo ličnim proučavanjem Biblije i da na taj način pokažemo to isto živo zanimanje za duhovne stvari kakvo su pokazali i verni proroci, pa čak i anđeli. O takvom zanimanju Petar kaže: „Baš to spasenje su marljivo ispitivali i pažljivo istraživali proroci... Baš u te stvari anđeli žele da zavire“ (1. Petrova 1:10-12). Nije samo lično proučavanje preko potrebno već i redovno posećivanje sastanaka i molitva (Jakov 4:8). Oni koji redovno uzimaju duhovnu hranu i druže se sa suhrišćanima pokazuju da su svesni svojih duhovnih potreba i pokazuju da su poprimili Hristov misaoni stav (Matej 5:3).
Poseduj realno gledište
12. (a) Kakvu su nezavisnost tražili Adam i Eva? (b) Koja je posledica sleđenja Adamovog i Evinog puta?
12 Kada je stvorio prvi ljudski par, Bog je za sebe zadržao pravo da postavlja merila za dobro i zlo (Postanje 2:16, 17). Međutim, Adam i Eva su želeli nezavisnost od Božjeg vođstva, a posledica toga je svet koji danas vidimo oko sebe. Apostol Pavle je rekao: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Šest hiljada godina ljudske istorije od Adamovog doba dokazalo je istinitost Jeremijinih reči: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). To što priznajemo da su Jeremijine reči istinite ne znači da smo malodušni. To je realnost. To objašnjava da je sve ove duge vekove ’čovek nad čovekom vladao da ga nesrećnim učini‘ zato što su ljudi vladali nezavisno od Boga (Propovednik 8:9).
13. Koje realno gledište imaju Jehovini svedoci o tome šta ljudi mogu postići?
13 S obzirom na situaciju u kojoj se nalazi čovečanstvo, Jehovini svedoci shvataju da postoje granice u onome što se može postići u sadašnjem sistemu stvari. Pozitivan stav nam može pomoći da sačuvamo radost, ali to nije recept za sve. Početkom 1950-ih, jedan američki sveštenik je objavio bestseler pod naslovom Moć pozitivnog razmišljanja. U toj knjizi se navodi da se većina prepreka može prevazići ako im se pristupi s pozitivnim stavom. Pozitivno razmišljanje je sigurno za pohvalu. Ali iskustvo pokazuje da znanje, veština, materijalna sredstva i sijaset drugih faktora ograničavaju ono što mi kao pojedinci možemo postići. Problemi na svetskom nivou su naprosto toliko veliki da ih ljudi ne mogu uspešno rešiti — koliko god da su optimisti!
14. Da li Jehovini svedoci imaju negativan stav? Objasni.
14 Zbog realnog gledišta o tim problemima, Jehovini svedoci su ponekad optuženi da imaju negativan stav. Međutim, oni revno pričaju ljudima o jedinoj Osobi koja može trajno poboljšati sudbinu čovečanstva. U tome takođe oponašaju Hristov misaoni stav (Rimljanima 15:2). Oni su zaposleni pomaganjem ljudima da postignu dobar odnos s Bogom. Znaju da će to na duge staze doneti najviše dobra (Matej 28:19, 20; 1. Timoteju 4:16).
15. Kako delo Jehovinih svedoka pomaže pojedincima da postanu bolji ljudi?
15 Jehovini svedoci ne ignorišu socijalne probleme u svojoj okolini — naročito ne nečiste nebiblijske postupke. Pre nego što neka zainteresovana osoba postane Jehovin svedok, ona se menja, i često mora da savlada poroke koji stvaraju zavisnost i koji se ne dopadaju Bogu (1. Korinćanima 6:9-11). Tako su Jehovini svedoci pomogli nekima da prestanu da piju, da se drogiraju, da žive nemoralno i da se oslobode opsesije kockanja. Kad su se promenile, takve osobe su naučile da se staraju za svoju porodicu na jedan odgovoran i pošten način (1. Timoteju 5:8). Kada se pojedincima i porodicama pomogne na ovaj način, smanjuju se problemi u društvu — ima manje zavisnika od droge, manje slučajeva nasilja u porodicama i tako dalje. Time što se i sami drže zakona i što pomažu drugima da promene svoj život nabolje, Jehovini svedoci smanjuju breme organizacijama koje se bave socijalnim problemima.
16. Zašto se Jehovini svedoci ne priključuju reformatorskim pokretima u svetu?
16 Da li onda Jehovini svedoci menjaju moralnu klimu u svetu? Tokom protekle decenije broj aktivnih svedoka porastao je s nešto manje od 3 800 000 na skoro 6 000 000. To je porast od oko 2 200 000 ljudi, od kojih su mnogi prekinuli s neispravnim navikama kada su postali hrišćani. Mnogima se život poboljšao! Pa ipak, taj broj je veoma mali u poređenju s porastom broja svetskog stanovništva u tom istom periodu — 875 000 000! Jehovinim svedocima je na neki način izvor radosti da pomažu ljudima koji se odazivaju, premda shvataju da će malo njih krenuti putem života (Matej 7:13, 14). Dok Svedoci čekaju da se stanje u svetu poboljša, što samo Bog može ostvariti, oni se ne mešaju u reformatorske pokrete u svetu, koji često počinju s dobrim namerama, ali se završavaju razočaranjem, pa čak i nasiljem (2. Petrova 3:13).
17. Šta je Isus činio da bi pomogao drugima, a šta nije?
17 Zauzimanjem takvog stava, Jehovini svedoci pokazuju isto pouzdanje u Jehovu kakvo je Isus imao dok je bio na zemlji. On je davno u prvom veku čudotvorno lečio (Luka 6:17-19). Čak je i uskrsavao mrtve (Luka 7:11-15; 8:49-56). Ali nije uklonio problem bolesti niti je pobedio smrt kao neprijatelja. Znao je da još nije došlo vreme koje je Bog odredio za to. S takvim izvanrednim sposobnostima koje je imao kao savršen čovek, Isus je verovatno mogao da učini mnogo toga u rešavanju ozbiljnih političkih i socijalnih problema. Izgleda da su neki njegovi savremenici želeli da on preuzme vlast i po tome postupa, ali on je to odbio. Čitamo sledeće: „Kad su ljudi videli znakove koje je učinio, govorili su: ’Ovo je sasvim sigurno prorok koji je imao da dođe u svet.‘ Zato Isus, znajući da žele da dođu i da ga uhvate da bi ga postavili za kralja, ponovo se povuče u goru, sasvim sam“ (Jovan 6:14, 15).
18. (a) Kako je Isus uvek pokazivao stav čekanja? (b) Kako se Isusova aktivnost promenila od 1914?
18 Isus nije hteo da se meša u politiku niti u čisto socijalni rad, jer je znao da još nije došlo vreme da primi kraljevsku vlast i da leči sve ljude i na svakom mestu. Čak i kada je uzašao u besmrtan duhovni život na nebesima, bio je spreman da čeka na vreme koje je Jehova odredio pre nego što preduzme akciju (Psalam 110:1; Dela apostolska 2:34, 35). Međutim, otkad je 1914. godine ustoličen za kralja Božjeg Kraljevstva, krenuo je da ’pobeđuje i dovrši svoju pobedu‘ (Otkrivenje 6:2; 12:10). Koliko smo samo zahvalni što možemo da se podložimo njegovom kraljevanju, dok drugi koji tvrde da su hrišćani ne žele ništa da znaju o biblijskim učenjima o tom Kraljevstvu!
Čekanje — izvor frustracije ili radosti?
19. Kada čekanje ’mori srce‘, a kada je ono izvor radosti?
19 Solomon je znao da čekanje može biti frustrirajuće. On je napisao: „Odložena nada srce mori“ (Poslovice 13:12). Svakako, ako čovek ima neosnovana očekivanja, onda se može desiti da mu razočaranje mori srce. Međutim, iščekivanje nekog srećnog događaja — možda venčanja, rođenja deteta, ili ponovnog viđenja sa onima koje volimo — može nas ispuniti radošću mnogo pre nego što se to desi. Ta radost je veća ako mudro koristimo to vreme, pripremajući se za taj događaj.
20. (a) Koje predivne događaje s pouzdanjem očekujemo da vidimo? (b) Kako možemo naći radost dok čekamo da Jehova ispuni svoje namere?
20 Kada smo potpuno sigurni da će se naša očekivanja ispuniti, onda vreme čekanja ne mora da nam ’mori srce‘, čak i ako ne znamo kada će se naša očekivanja ispuniti. Oni koji verno obožavaju Boga znaju da je Hristova Milenijumska vladavina blizu. Sigurni su da će videti kraj smrti i bolesti. Oni željno i radosno iščekuju vreme kada će izraziti dobrodošlicu milijardama uskrsnulih, među kojima su i njihovi voljeni (Otkrivenje 20:1-3, 6; 21:3, 4). U ovo vreme ekoloških kriza, oni se raduju sigurnom izgledu da će videti Raj uspostavljen na zemlji (Isaija 35:1, 2, 7). Koliko je onda mudro da promišljeno koristimo vreme čekanja i da ’uvek budemo bogato zaposleni u Gospodovom delu‘! (1. Korinćanima 15:58). Nastavi da se duhovno hraniš. Izgrađuj još bliskiji odnos s Jehovom. Traži one koje srce podstiče da služe Jehovi. Ohrabruj suvernike. Potpuno iskoristi vreme koje je Jehova odredio, bez obzira koliko dugo to može biti. Tada ti čekanje na Jehovu nikada neće ’moriti srce‘. Naprotiv, ispuniće te radošću!
Možeš li objasniti?
• Kako je Isus pokazao stav čekanja?
• U kojim situacijama je hrišćanima potreban stav čekanja?
• Zašto su Jehovini svedoci zadovoljni dok čekaju na Jehovu?
• Kako čekanje na Jehovu može biti izvor radosti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 12. strani]
Isus je istrajao zbog radosti koja je stajala pred njim
[Slika na 13. strani]
Radost možemo sačuvati čak i posle mnogo godina službe
[Slike na 15. strani]
Milioni ljudi su poboljšali svoj život kad su postali Jehovini svedoci