Mihej 7:1-20
7 Teško meni! Ja sam kao onaj koji,nakon što se završi berba letnjeg voćai pabirčenje posle berbe grožđa,ne nalazi nijedan grozd za jelo,niti ranu smokvu za kojom žudi.
2 Veran čovek je nestao sa zemlje,među ljudima nema nikoga ko je čestit.+
Svi vrebaju priliku da proliju krv.+
Svako mrežom lovi svog brata.
3 Svojim rukama spretno čine zlo.+Knez traži poklon,sudija traži mito,+velikaš iznosi svoje želje+i svi se u tome udružuju*.
4 Najbolji među njima je kao trnje,najpošteniji je gori od trnovite žive ograde.
Doći će dan o kom su govorili tvoji stražari, dan kad će ti se suditi.+
Tada će se ljudi prestraviti.+
5 Ne verujte drugui ne uzdajte se u bliskog prijatelja.+
Pazi šta pričaš pred onom koja ti leži u naručju.
6 Jer sin prezire oca,ćerka se buni protiv majke+i snaha protiv svekrve.+Čoveku su neprijatelji njegovi ukućani.+
7 A ja ću bdeti i čekati na Jehovu.+
Strpljivo ću čekati Boga, svog Spasitelja.+
Uslišiće me moj Bog.+
8 Ne raduj se nada mnom, neprijatelju moj*.
Iako sam pao, ustaću.Iako boravim u tami, Jehova će biti moja svetlost.
9 Podnosiću Jehovin gnev,jer sam mu zgrešio,+dok me ne odbrani u parnici i donese mi pravdu.
On će me izvesti na svetlost,videću njegovu pravednost.
10 Moj neprijatelj će to videti,i sramota će pokriti onoga koji mi je govorio:
„Gde je Jehova, tvoj Bog?“+
Moje oči će gledati mog neprijatelja.
Biće izgažen kao blato po ulicama.
11 Tog dana gradiće se tvoje kamene zidine.U taj dan granice će ti biti proširene*.
12 U taj dan doći će ti ljudičak iz Asirije i iz egipatskih gradova,iz svih krajeva od Egipta pa sve do Eufrata*,od mora do mora, i od gore do gore.+
13 I zemlja će se pretvoriti u pustoš zbog svojih stanovnika,zbog onoga što su činili*.
14 Svojim štapom kao pastir vodi svoj narod, stado koje tebi pripada,+koje je usamljeno živelo u šumi, usred voćnjaka.
Neka pase u Vasanu i Galadu,+ kao u staro vreme.
15 „Kao u vreme kad ste izašli iz Egipta,pokazaću vam čudesna dela.+
16 Narodi će ih videti i postideće se uprkos svoj svojoj moći.+
Staviće ruku na ustai ogluveće.
17 Lizaće prašinu kao zmije,+kao gmizavci koji gmižu po zemlji drhteći će izaći iz svojih skloništa.
K meni, Jehovi Bogu, doći će u strahui mene će se bojati.“+
18 Ko je Bog kao ti,koji oprašta krivicu i prelazi preko prestupa+ preostalima od onih koji mu pripadaju?+
Nećeš zauvek biti gnevan,jer rado pokazuješ vernu ljubav.+
19 Ponovo ćeš nam se smilovati,+ nadvladaćeš* naše prestupe.
Sve njihove grehe bacićeš u morske dubine.+
20 Pokazaćeš vernost Jakovu,vernu ljubav Avrahamu,kao što si se još davnih dana zakleo našim precima.+
