1. Šta je Jehova o sebi rekao Mojsiju i zašto je to vredno pažnje?

JEDNOM prilikom, Bog je Mojsiju objavio svoje ime i istakao neke svoje osobine. Među prvima je naveo milosrđe i milostivost, to jest samilost. (Pročitati Izlazak 34:5-7.) Bez sumnje je najpre mogao istaći svoju mudrost ili moć. Ali budući da ga je Mojsije molio za pomoć i podršku, Jehova je ukazao upravo na one osobine koje ističu njegovu želju da pomogne svojim slugama (Izl. 33:13). To je zaista dirljivo. U ovom članku ćemo govoriti o samilosti. Ona obuhvata duboko saosećanje sa onima koji pate ili su u nekoj nevolji i želju da im se ta patnja olakša.

2, 3. (a) Koji primeri pokazuju da je samilost u ljudskoj prirodi? (b) Zašto treba da osmotrimo ono što Biblija kaže o samilosti?

² Ljudi su stvoreni po Božjoj slici. Pošto je Jehova Bog samilostan, u čovekovoj prirodi je da bude zainteresovan za dobrobit drugih. Tako je čak i kod onih koji ne služe Bogu (Post. 1:27). U Bibliji na mnogo mesta možemo čitati o događajima u kojima je samilost trijumfovala. Setimo se dve bludnice koje su došle pred Solomona  zbog spora oko toga koja je od njih dve majka bebe koja je ostala živa. Kad ih je Solomon iskušao rekavši da će bebu raseći napola, kod prave majke se probudila samilost. Čak je bila spremna da se odrekne deteta samo da mu spase život (1. Kralj. 3:23-27). Takođe, faraonova ćerka je pokazala samilost kada je odlučila da Mojsiju sačuva život. Iako je bila svesna da je on jevrejsko dete i da je po naređenju trebalo da bude ubijen, „sažalila [se] na njega“ i odlučila da ga usvoji (Izl. 2:5, 6).

³ Zašto je potrebno da govorimo o samilosti? Zato što nas Božja Reč podstiče da se ugledamo na Jehovu (Ef. 5:1). Iako smo stvoreni tako da saosećamo s drugima, zbog nesavršenosti koju smo nasledili od Adama skloni smo da više mislimo na sebe nego na druge. Ponekad nam nije lako da odlučimo da li ćemo pomoći nekome ili se usredsrediti na svoje potrebe. Šta će nam pomoći da se u većoj meri zanimamo za druge? Kao prvo, značiće nam ako razmislimo o tome kako Jehova pokazuje samilost i kako su to još neki činili. Kao drugo, dobro je da se pitamo kako se mi možemo ugledati na Boga i koje blagoslove zbog toga možemo doživeti.

4. (a) Zašto je Jehova poslao anđele u Sodom? (b) Šta učimo iz onoga što se dogodilo Lotu?

⁴ U Bibliji nalazimo mnogo primera kada je Jehova pokazao da je samilostan. Setimo se kako je postupio s Lotom. Taj pravedni čovek je „patio zbog besramnih dela“ koja su činili stanovnici Sodoma i Gomore. Bog je te nemoralne ljude osudio na smrt (2. Petr. 2:7, 8). Međutim, poslao je anđele da izbave Lota. Oni su njemu i njegovoj porodici rekli da pobegnu iz tih gradova koji su osuđeni na uništenje. „Pošto je [Lot] odugovlačio, oni ljudi su uzeli za ruku njega, njegovu ženu i njegove dve kćeri, jer se Jehova smilovao na njega, pa su ga izveli i ostavili izvan grada“ (Post. 19:16). Taj Jehovin gest nas uverava da je potpuno razumeo tešku situaciju u kojoj se Lot našao i da će razumeti teške situacije sa kojima se i mi suočavamo (Is. 63:7-9; Jak. 5:11; 2. Petr. 2:9).

5. Kako nas Božja Reč uči da budemo samilosni?

⁵ Jehova ne samo što pokazuje samilost već poučava i svoje sluge da to čine. Pogledajmo na primer kako su prema Zakonu Izraelci morali da postupe kada su uzimali u zalog nečiju haljinu. (Pročitati Izlazak 22:26, 27.) Bezdušni zajmodavac bi možda zadržao tu haljinu i preko noći, tako da njegov dužnik ne bi imao čime da se pokrije. Ali Jehova je poučio svoje sluge da ne budu bezosećajni, već da budu samilosni. Na šta nas podstiče načelo koje stoji iza tog zakona? Da li ćemo okrenuti leđa bratu u oskudici iako bismo mogli da učinimo nešto za njega? (Kol. 3:12; Jak. 2:15, 16; pročitati 1. Jovanovu 3:17.)

6. Šta učimo iz toga što je Jehova neprestano opominjao Izraelce kada su grešili?

⁶ Jehova je bio samilostan prema Izraelcima čak i kada su grešili. U Bibliji piše: „Jehova, Bog njihovih praočeva, neprestano ih je opominjao preko svojih glasnika, jer je imao samilosti prema svom narodu i svom prebivalištu“ (2. Let. 36:15).  Zar ne treba i mi da osećamo sličnu samilost prema ljudima koji bi se mogli pokajati za svoje grehe i steći Božju naklonost? Jehova ne želi da iko bude uništen (2. Petr. 3:9). Zato nastavimo da samilosno objavljujemo njegovu poruku ljudima dokle god ne dođe vreme da uništi zle.

7, 8. Zašto jedna porodica veruje da je Jehova bio samilostan prema njima?

⁷ Božju samilost su osetile i mnoge Jehovine sluge u naše vreme. Pogledajmo šta se tokom rata 1990-ih desilo s porodicom jednog 12-godišnjeg dečaka kog ćemo zvati Milan. On je sa svojim bratom, roditeljima i još nekim Svedocima autobusom putovao iz Bosne u Srbiju. Išli su na kongres na kom je trebalo da se krste njegovi roditelji. Ali na granici su njegovu porodicu zbog njihove nacionalnosti vojnici izveli iz autobusa. Drugim Svedocima je bilo dozvoljeno da nastave put. Milanovu porodicu su tamo zadržali dva dana, nakon čega je jedan vojnik putem radija pozvao svog nadređenog i pitao ga šta da rade s njima. Cela porodica je čula kako je rekao: „Izvedi ih i streljaj.“

⁸ Dok je vojnik još bio na vezi, dva nepoznata muškarca su prišla ovoj porodici i tiho im rekla da su i oni Svedoci i da su od drugih čuli šta se desilo u autobusu. Milanu i njegovom bratu su rekli da uđu u njihov auto kako bi s njima prešli granicu, jer se deci nisu proveravala dokumenta. Njihovim roditeljima su rekli da zaobiđu kontrolni punkt, pređu granicu i da ih čekaju na drugoj strani. Milan je bio toliko uplašen da nije znao kako da reaguje. Njegovi roditelji su upitali: „Mislite da će nas tek tako pustiti?“ Ali dok su odlazili, činilo se da ih vojnici ne vide već da gledaju kroz njih. Deca i roditelji su se sreli s druge strane granice. Nastavili su svoj put do kongresnog grada, uvereni da je Jehova uslišio njihove usrdne molitve. Na osnovu biblijskih događaja, znamo da Jehova ne interveniše uvek u korist svojih slugu (Dela 7:58-60). Ali Milan je rekao: „Izgledalo je kao da su anđeli zatvorili oči vojnicima kako bi Jehova mogao da nas izbavi“ (Ps. 97:10).

9. Kako je na Isusa uticalo žalosno stanje naroda? (Videti sliku na početku članka.)

⁹ Od Isusa takođe možemo naučiti mnogo o samilosti. On se sažalio na ljude koji su ga pratili „jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“. Na šta ga je to podstaklo? „Počeo je da ih poučava mnogo čemu“ (Mat. 9:36; pročitati Marka 6:34.) Bio je sušta suprotnost farisejima, koji nisu želeli da pomognu običnom narodu (Mat. 12:9-14; 23:4; Jov. 7:49). Da li poput Isusa iskreno želimo da u duhovnom pogledu nahranimo gladne?

10, 11. Da li u svakoj situaciju treba pokazati samilost?

¹⁰ Ipak, ne može se reći da samilost treba pokazati u svakoj situaciji. U biblijskim primerima koje smo naveli, Bog je smatrao da je bilo na mestu pokazati samilost. Međutim, kralj Saul je jednom prilikom smatrao da je bio samilostan, ali je zapravo prekršio Božju zapovest. Bilo je to kada je poštedeo život kralju Agagu, neprijatelju Božjeg naroda, i sačuvao njegovu najbolju stoku. Jehova ga je zbog neposlušnosti na kraju odbacio kao kralja Izraela (1. Sam. 15:3, 9, 15). Jehova je pravedni Sudija  koji ume da čita srca i zato zna kada nije na mestu smilovati se nekome (Tužb. 2:17; Jezek. 5:11). U budućnosti će on suditi svima koji ne žele da ga slušaju (2. Sol. 1:6-10). To neće biti vreme za pokazivanje samilosti onima koje bude prosudio kao zle. Zapravo, uništenje zlih će biti izraz samilosti prema pravednim ljudima, koji će biti nagrađeni životom.

¹¹ Naravno, nije na nama da prosuđujemo ko će preživeti, a ko će biti uništen. Mi treba da damo sve od sebe da pomognemo ljudima. Kako onda možemo da pokažemo samilost prema bližnjima? Pogledajmo nekoliko načina.

12. Kako možemo biti samilosni prema drugima?

¹² Pomažimo drugima u svakodnevnim stvarima. Pokazivanje samilosti prema našoj braći i drugima jeste jedan od osnovnih načina na koje pokazujemo da želimo da se ugledamo na Isusa (Jov. 13:34, 35; 1. Petr. 3:8). U jednom rečniku se navodi da biti samilostan znači „patiti zajedno s nekim“. Samilosna osoba želi da ublaži patnju druge osobe, možda tako što joj pomaže da reši problem koji ima. Trudimo se da budemo takvi! Na primer, možemo pomoći nekome oko kućnih poslova ili možemo nešto obaviti umesto njega (Mat. 7:12).

13. Koje osobine Božjeg naroda naročito dolaze do izražaja kad dođe do neke nepogode?

¹³ Učestvujmo u pružanju humanitarne pomoći. Kada se dogode prirodne nepogode, mnogi su podstaknuti da pokažu samilost. Jehovin narod je poznat po tome što priskače u pomoć onima koji su u nevolji (1. Petr. 2:17). Jedna sestra iz Japana je živela na području koje je 2011. pogodio zemljotres i cunami. Ona je ispričala da ju je „veoma ohrabrilo i utešilo“ to što su mnogi dobrovoljci iz Japana i drugih zemalja došli da poprave oštećene objekte. Zato je napisala: „Ovo mi je pomoglo da uvidim da  Jehova brine za nas i da Svedoci brinu jedni o drugima. Mnoga braća i sestre iz svih krajeva sveta su se molila za nas.“

14. Kako možemo pomagati bolesnima i starima?

¹⁴ Pomažimo bolesnima i starima. Kad vidimo da je neko bolestan ili u poznim godinama, pokrenuti smo da budemo samilosni prema njemu. Jedva čekamo vreme kad više neće biti ni bolesti ni starosti i zato se molimo da dođe Božje Kraljevstvo. Do tada ćemo se truditi da koliko god možemo pomažemo onima kojima je to potrebno. Zapazimo nešto što je ispričao jedan pisac. Njegova majka, koja je patila od Alchajmerove bolesti, nije mogla da kontroliše fiziološke potrebe. Kada se jednom zbog toga našla u nezgodnoj situaciji, čulo se zvono na vratima. Bile su to dve Svedokinje koje su je redovno posećivale. Pitale su je da li mogu u nečemu da joj pomognu. Žena je rekla: „Zaista mi je neprijatno, ali potrebna mi je pomoć.“ Te dve Svedokinje su joj pomogle da sve očisti. Onda su skuvale čaj i malo popričale s njom. Taj čovek im je bio veoma zahvalan. „Skidam kapu Svedocima“, napisao je on, „oni zaista žive po onome što propovedaju.“ Da li i tebe samilost prema bolesnima podstiče da učiniš sve što možeš da im olakšaš patnju? (Fil. 2:3, 4).

15. Kako u službi pomažemo drugima?

¹⁵ Pomozimo drugima da upoznaju Jehovu. Kad vidimo probleme i brige ljudi, podstaknuti smo da im prenesemo dobru vest. Zato im rado govorimo o Bogu i o tome šta će njegovo Kraljevstvo učiniti za sve ljude. Takođe im pomažemo da uvide koliko je mudro živeti po Božjim merilima (Is. 48:17, 18). Služba propovedanja je pravi način da proslavimo Jehovu i pokažemo da smo samilosni. Možemo li u još većoj meri učestvovati u tom delu? (1. Tim. 2:3, 4).

16. Kako nama koristi to što smo samilosni?

¹⁶ Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da su samilosne osobe zdravije i da se bolje slažu s drugima. Kada nastojimo da ublažimo tuđu patnju, srećniji smo, pozitivniji i nismo usamljeni niti skloni negativnom razmišljanju. Dakle, samilost je korisna i za one koji je pokazuju (Ef. 4:31, 32). Kad pomažemo drugima, imamo čistu savest jer znamo da činimo ono što je u skladu s Božjim merilima. Tako postajemo brižniji roditelji, bolji supružnici i bolji prijatelji. Osim toga, veća je verovatnoća da će i drugi biti samilosni prema nama i da će nam pomoći kada nam to bude bilo potrebno. (Pročitati Mateja 5:7 i Luku 6:38.)

17. Zašto želimo da budemo samilosni?

¹⁷ To što znamo da će pokazivanje samilosti koristiti i nama lično ne sme da bude glavni razlog da ispoljavamo tu osobinu. Na to treba da nas prvenstveno podstiče želja da se ugledamo na Jehovu Boga, koji je izvor ljubavi i samilosti, i da njega proslavimo (Posl. 14:31). On nam je savršen uzor. Zato želimo da damo sve od sebe da budemo samilosni poput njega tako što ćemo srdačno voleti svu braću i biti u dobrim odnosima sa svim ljudima (Gal. 6:10; 1. Jov. 4:16).