Prva Jovanova 3:1-24

  • „Sada smo Božja deca“ (1-3)

  • Razlika između Božje i Ðavolove dece (4-12)

    • Isus će uništiti Ðavolova dela (8)

  • Voleti jedni druge (13-18)

  • „Bog je veći od našeg srca“ (19-24)

3  Vidite kakvu nam je ljubav pokazao Otac!+ Nazvao nas je svojom decom*,+ a mi to i jesmo. Zato nas svet ne poznaje,+ jer nije upoznao njega.+  Voljeni, sada smo Božja deca,+ ali još nam nije otkriveno šta ćemo biti.+ Ipak, znamo da ćemo, kad se on pokaže, biti poput njega, jer ćemo ga videti upravo onakvog kakav jeste.  I svako ko se uzda u njega, čisti se,+ jer je i on čist.  Ko god čini greh, čini i bezakonje, budući da je greh bezakonje.  Znate i da je Sin došao da odnese naše grehe,+ a u njemu nema greha.  Ko god ostaje u jedinstvu s njim, ne čini greh.+ Svako ko čini greh nije ga ni video ni upoznao.  Dečice, neka vas niko ne zavede. Ko čini ono što je pravedno, pravedan je, kao što je i on pravedan.  Ko čini greh, potiče od Ðavola, jer Ðavo greši od početka*.+ Zato je došao Božji Sin, da uništi Ðavolova dela.+  Ko god je rođen od Boga, ne čini greh,+ jer je Božji duh* u njemu. On ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.+ 10  Božja deca i Ðavolova deca prepoznaju se po ovome: onaj ko ne čini ono što je pravedno, ne potiče od Boga, kao ni onaj ko ne voli svog brata.+ 11  Jer još u početku ste čuli zapovest da treba da volimo jedni druge.+ 12  Ne budimo kao Kain, koji je poticao od Zloga i ubio svog brata.+ A zašto ga je ubio? Zato što su mu dela bila zla,+ a dela njegovog brata pravedna.+ 13  Braćo, nemojte se čuditi što vas svet mrzi.+ 14  Mi znamo da smo prešli iz smrti u život,+ jer volimo braću.+ Ko ne voli, ostaje u smrti.+ 15  Ko god mrzi svog brata, ubica je,+ a vi znate da nijedan ubica neće dobiti večni život.+ 16  Razumeli smo šta je ljubav zahvaljujući tome što je on dao svoj život* za nas.+ I mi smo dužni da damo svoj život* za svoju braću.+ 17  Ali ako neko ima dovoljno sredstava za život i vidi svog brata u oskudici, a ipak mu se ne smiluje, kako može da kaže da voli Boga?+ 18  Dečice, nemojmo voleti samo rečima i jezikom,+ nego i delima+ i istinom.+ 19  Po tome ćemo znati da potičemo od istine i uverićemo svoje srce da nas Bog voli*, 20  kad god nas ono zbog nečega osuđuje, jer Bog je veći od našeg srca i zna sve.+ 21  Voljeni, ako nas naše srce ne osuđuje, onda možemo s punim pouzdanjem* da se obratimo Bogu,+ 22  i šta god da ga zamolimo dobijamo od njega,+ jer se držimo njegovih zapovesti i činimo ono što mu je po volji. 23  A ovo je njegova zapovest: da verujemo u njegovog Sina Isusa Hrista*+ i da volimo jedni druge,+ kao što nam je zapovedio. 24  Sem toga, onaj ko se drži Božjih zapovesti ostaje u jedinstvu s Bogom i Bog ostaje u jedinstvu s njim.+ A zahvaljujući duhu koji nam je on dao, mi znamo da on ostaje u jedinstvu s nama.+

Fusnote

Doslovno: „Božjom decom“.
Ili: „otkako je počeo“, to jest od kada se pobunio protiv Boga.
Doslovno: „njegovo seme“, to jest seme koje može doneti plod.
Ili: „svoju dušu“.
Ili: „svoju dušu“.
Ili: „umirićemo svoje srce pred njim“.
Ili: „sa slobodom govora“.
Doslovno: „u ime njegovog Sina Isusa Hrista“.