Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Dela apostolskih

BIBLIJSKA knjiga koja nosi naziv Dela apostolska sadrži obuhvatnu istoriju osnivanja i širenja hrišćanske skupštine. Napisao ju je lekar Luka i predstavlja dinamičan izveštaj o aktivnostima hrišćana u periodu od oko 28 godina — od 33. n. e. do 61. n. e.

Prvi deo Dela apostolskih prvenstveno govori o delatnosti apostola Petra, a drugi deo o delatnosti apostola Pavla. Koristeći prvo lice množine, Luka ukazuje na to da je bio prisutan kada su se odigrali izvesni događaji. Ukoliko obratimo pažnju na ono što stoji u Delima apostolskim, to će nam pomoći da još više cenimo moć Božje pisane Reči i njegovog svetog duha (Jevr. 4:12). Takođe će nas pokrenuti da budemo samopožrtvovani i ojačaće našu veru u biblijska obećanja o Kraljevstvu.

PETAR KORISTI ’KLJUČEVE KRALJEVSTVA‘

(Dela 1:1–11:18)

Nakon što su primili sveti duh, apostoli su odvažno svedočili. Petar koristi prvi ’ključ nebeskog kraljevstva‘ kako bi Judejcima i prozelitima koji su „prihvatili ono što je govorio“ otvorio vrata znanja i mogućnost da uđu u Kraljevstvo (Mat. 16:19; Dela 2:5, 41). Zbog talasa progonstva, učenici su se rasuli posvuda, što je dovelo do širenja dobre vesti.

Kada su čuli da je Samarija prihvatila Božju reč, apostoli iz Jerusalima su tamo poslali Petra i Jovana. Petar je upotrebio i drugi ključ Kraljevstva kada je Samarićanima otvorio mogućnost da uđu u Kraljevstvo (Dela 8:14-17). Nakon nekih godinu dana od Isusovog uskrsenja, Savle iz Tarsa doživljava jednu veliku promenu. Petar 36. n. e. koristi i treći ključ, i besplatan dar svetog duha biva izliven na neobrezane neznabošce (Dela 10:45).

Odgovori na biblijska pitanja:

2:44-47; 4:34, 35 — Zašto su vernici prodali svoju imovinu i razdelili prihod? Mnogi koji su postali vernici došli su iz udaljenih mesta i nisu imali dovoljno sredstava za duži boravak u Jerusalimu. Pa ipak, oni su želeli da ostanu duže kako bi naučili više o svojoj novoj veri i kako bi svedočili drugima. Da bi pomogli tim novim učenicima, neki hrišćani su prodali svoju imovinu i razdelili prihod onima kojima je to bilo potrebno.

4:13 — Da li su Petar i Jovan bili nepismeni i neobrazovani? Nisu. Nazvani  su ’neukima i običnima‘ jer nisu primili versku pouku u rabinskim školama.

5:34-39 — Kako je Luka mogao da zna ono što je Gamalilo izjavio samo pred članovima Sinedriona? Postoje najmanje tri mogućnosti: (1) mogao je to saznati od Pavla, bivšeg Gamalilovog učenika; (2) mogao je da razgovara s nekim prijateljski nastrojenim članom Sinedriona, kao što je bio Nikodim; (3) Bog mu je mogao otkriti tu informaciju.

7:59 — Da li se Stefan molio Isusu? Nije. Samo Jehovu Boga treba obožavati, a to znači da i molitve treba upućivati samo njemu (Luka 4:8; 6:12). U uobičajenim okolnostima, Stefan bi se obratio Jehovi u Isusovo ime (Jov. 15:16). Međutim, u ovoj prilici, Stefan je imao viziju „Sina čovečjeg kako stoji s desne strane Bogu“ (Dela 7:56). Znajući da je Isusu data moć da uskrsava mrtve, Stefan se obratio, a ne pomolio direktno Isusu, tražeći da ga se seti kad dođe vreme za uskrsenje (Jov. 5:27-29).

Pouka za nas:

1:8. Bez pomoći svetog duha Jehovine sluge ne bi mogle obaviti delo svedočenja u svetskim razmerama.

4:36–5:11. Josif s Kipra je dobio nadimak Varnava, što znači „sin utehe“. Apostoli su mu možda dali takav nadimak jer je bio srdačan, dobar čovek i pomagao je drugima. Treba da budemo poput njega a ne poput Ananije i Sapfire, koji su se služili prevarom i bili licemerni i neiskreni.

9:23-25. Ako izmaknemo neprijateljima kako bismo mogli da nastavimo s propovedanjem, to nije pokazatelj kukavičluka.

9:28-30. Treba da budemo razboriti i da biramo gde i u koje vreme ćemo propovedati ukoliko bi svedočenje u nekom kraju ili svedočenje izvesnim osobama moglo ugroziti našu fizičku ili duhovnu dobrobit, ili pak loše uticati na nas u moralnom pogledu.

9:31. Tokom perioda relativnog mira, treba da se trudimo da ojačamo svoju veru putem proučavanja i dubokog razmišljanja. To će nam pomoći da živimo sa strahom od Jehove primenjujući ono što učimo i revno učestvujući u službi.

PAVLOVA REVNA SLUŽBA

(Dela 11:19–28:31)

Godine 44. n. e., Agav dolazi u Antiohiju gde Varnava i Savle poučavaju već „celu godinu“. Agav proriče ’veliku glad‘ i to proročanstvo se ispunjava dve godine kasnije (Dela 11:26-28). Nakon što su ’isporučili pomoć u Jerusalim‘, Varnava i Savle se vraćaju u Antiohiju (Dela 12:25). Godine 47. n. e., oko 12 godina nakon Savlovog preobraćenja, sveti duh šalje Varnavu i Savla na misionarsko putovanje (Dela 13:1-4). Godine 48. n. e. vraćaju se u Antiohiju, „gde su bili povereni Božjoj nezasluženoj dobroti“ (Dela 14:26).

Oko devet meseci kasnije, Pavle (poznat i kao Savle) izabira Silu za svog saradnika i kreće na svoje drugo putovanje (Dela 15:40). Timotej i Luka mu se pridružuju na tom putovanju. Luka ostaje u Filipima dok Pavle nastavlja put do Atine a zatim i do Korinta, gde sreće  Akilu i Priskilu i gde provodi godinu i šest meseci (Dela 18:11). Ostavljajući Timoteja i Silu u Korintu, Pavle sa sobom vodi Akilu i Priskilu i plovi dalje za Siriju početkom 52. n. e. (Dela 18:18). Akila i Priskila su ga pratili sve do Efesa, gde su na kraju ostali.

Nakon što je proveo neko vreme u Sirijskoj Antiohiji, Pavle 52. n. e. kreće na svoje treće putovanje (Dela 18:23). U Efesu je „Jehovina reč silno rasla i bivala sve jača“ (Dela 19:20). Pavle tamo provodi oko tri godine (Dela 20:31). Uoči Pedesetnice 56. n. e. dolazi u Jerusalim. Nakon što biva uhapšen, on neustrašivo daje svedočanstvo pred vlastima. U Rimu, Pavle provodi dve godine u kućnom pritvoru (oko 59-61. n. e.) pronalazeći načine da i odatle propoveda o Kraljevstvu i poučava „o Gospodu Isusu Hristu“ (Dela 28:30, 31).

Odgovori na biblijska pitanja:

14:8-13 — Zašto su ljudi u Listri nazvali ’Varnavu Zevs, a Pavla Hermes‘? Zevs je bio vrhovni bog u grčkoj mitologiji a njegov sin Hermes bio je poznat po rečitosti. Pošto je Pavle uglavnom govorio, ljudi iz Listre su ga nazvali Hermes dok su Varnavu nazvali Zevs.

16:6, 7 — Zašto je sveti duh zabranio Pavlu i njegovim saradnicima da propovedaju u oblasti Azije i Vitinije? Bilo ih je malo te ih je sveti duh usmerio na plodonosnije područje.

18:12-17 — Zašto se prokonzul Galion nije umešao kada su posmatrači počeli da tuku Sostena? Galion je možda smatrao da je taj čovek koji je izgleda predvodio rulju protiv Pavla dobio ono što je zaslužio. Međutim, izgleda da je ovaj događaj doveo do dobrog ishoda pošto je uticao na to da se Sosten preobrati na hrišćanstvo. Kasnije Pavle govori o Sostenu kao o ’našem bratu‘ (1. Kor. 1:1).

18:18 — Kakav je zavet Pavle dao? Neki izučavaoci pretpostavljaju da je Pavle bio pod nazirejskim zavetom (Br. 6:1-21). Međutim, Biblija ne kaže o kakvom zavetu se radilo. Ona takođe ne otkriva da li je Pavle taj zavet dao pre nego što je postao hrišćanin ili nakon toga, niti da li je ovo bio početak izvršavanja zaveta ili ga je time ispunio. Šta god da je bilo u pitanju, nije bilo pogrešno što je to učinio.

Pouka za nas:

12:5-11. Mi možemo i treba da se molimo za našu braću.

12:21-23; 14:14-18. Irod je spremno prihvatio slavu koja pripada samo Bogu. Za razliku od toga, Pavle i Varnava su odmah snažno odbili neprikladnu hvalu i čast koja im je upućena. Kakva god da su naša dostignuća u službi Jehovi, ne treba da priželjkujemo slavu.

14:5-7. Opreznost nam može pomoći da ostanemo aktivni u službi (Mat. 10:23).

14:22. Hrišćani očekuju nevolje. Ne pokušavaju da ih izbegnu time što bi učinili kompromis što se tiče svoje vere (2. Tim. 3:12).

16:1, 2. Mladi hrišćani treba da se marljivo trude u duhovnim aktivnostima i da traže Jehovinu pomoć kako bi stekli dobru reputaciju među braćom.

16:3. Treba da činimo sve što možemo u okviru biblijskih načela kako bismo dobru vest učinili privlačnom za druge (1. Kor. 9:19-23).

20:20, 21. Svedočenje od kuće do kuće je glavni vid naše službe.

20:24; 21:13. Važnije je ostati besprekoran pred Bogom nego sačuvati život.

21:21-26. Treba spremno da prihvatamo dobre savete.

25:8-12. Hrišćani danas mogu i treba da koriste pravna sredstva „u odbrani i zakonskom potvrđivanju prava na propovedanje dobre vesti“ (Fil. 1:7).

26:24, 25. Treba da objavljujemo „reči istine i zdravog razuma“ premda su one za ’telesne ljude‘ ludost (1. Kor. 2:14).

[Slika na 30. strani]

Kada je Petar koristio ’ključeve kraljevstva‘?

[Slika na 31. strani]

Delo svedočenja svetskih razmera ne bi moglo da se obavi bez pomoći svetog duha