Možeš biti uveren da će zemlja postati raj

TOKOM istorije, milioni ljudi su verovali da će posle smrti napustiti zemlju i otići na nebo. Neki su smatrali da naš Stvoritelj nikada nije nameravao da zemlja bude naše trajno prebivalište. Asketi su otišli čak i dalje od toga. Mnogi od njih smatraju da su i zemlja i sve materijalne stvari zle — da predstavljaju prepreku pravom duhovnom ispunjenju i bliskosti s Bogom.

Oni koji su razradili te teorije ili nisu znali šta je Bog rekao o raju na zemlji ili su namerno to ignorisali. Štaviše, ni danas mnogi ne žele da istraže šta je o tome pod Božjim nadahnućem zapisano u Božjoj reči Bibliji (2. Timoteju 3:16, 17). Međutim, zar nije mudrije verovati Božjoj Reči nego prihvatiti ljudske teorije? (Rimljanima 3:4). Zapravo, izuzetno je važno da tako postupimo, jer nas Biblija upozorava da je jedno moćno, ali nevidljivo zlo stvorenje zaslepilo ljude u duhovnom smislu i da sada „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9; 2. Korinćanima 4:4).

Zašto tolika konfuzija?

Protivrečne predstave o duši stvorile su zabunu u vezi s Božjom namerom za zemlju. Mnogi veruju da imamo besmrtnu dušu — nešto što je odvojeno od ljudskog tela i što nadživljava smrt. Drugi pak veruju da je duša postojala pre nego što je stvoreno telo čoveka. Prema jednom delu, grčki filozof Platon je smatrao da je duša „utamničena u telu zbog grehova koje je počinila dok je bila na nebu“. Slično tome, Origen, teolog iz trećeg veka, rekao je da su „duše grešile [na nebu] pre nego što su bile sjedinjene s telom“ i da je to što su „utamničene [u telu na zemlji] kazna za njihove grehe“. A milioni veruju da je zemlja jednostavno neka vrsta probnog terena na čovekovom putu do neba.

Postoje različite predstave i o tome šta se dešava s dušom kada osoba umre. Prema knjizi History of Western Philosophy, verovanje da „duše mrtvih silaze u podzemni svet“ potiče od Egipćana. Filozofi su kasnije tvrdili da duše mrtvih ne silaze u mračni podzemni svet nego uzlaze u duhovno područje. Za grčkog filozofa Sokrata se kaže da je smatrao da kada osoba umre, duša „odlazi u nevidljivo područje... i nastavlja da živi s bogovima“.

Šta kaže Biblija?

Božja nadahnuta Reč Biblija ni na jednom mestu ne kaže da ljudi imaju besmrtnu dušu. Pročitaj izveštaj iz Postanja 2:7. Tamo se kaže: „Jehova Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa.“ To je jasno i nedvosmisleno. Kada je Bog stvorio prvog čoveka Adama, on nije u njega stavio nešto nematerijalno. Biblija kaže da „čovek posta duša živa“. Čovek nije imao dušu. On je bio duša.

Kada je stvarao zemlju i čovečanstvo, Jehova uopšte nije nameravao da čovek umre. Božja namera je bila da ljudi žive zauvek na zemlji u rajskim uslovima. Adam je umro samo zato što nije  bio poslušan Božjem zakonu (Postanje 2:8, 15-17; 3:1-6; Isaija 45:18). Da li je prvi čovek, kada je umro, otišao u neko duhovno područje? Nije! On — duša po imenu Adam — vratio se u beživotan prah iz kog je stvoren (Postanje 3:17-19).

Svi smo mi nasledili greh i smrt od našeg praoca Adama (Rimljanima 5:12). Smrt predstavlja prestanak postojanja, baš kao što je bilo i sa Adamom (Psalam 146:3, 4). U stvari, Biblija u svojih 66 knjiga nigde ne dovodi u vezu prideve „besmrtna“ i „večna“ sa rečju „duša“. Baš suprotno od toga, Pismo jasno kaže da je duša — osoba — smrtna. Duša umire (Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4).

Da li su materijalne stvari same po sebi zle?

Šta je s gledištem da su materijalne stvari, uključujući i zemlju, zle? Takvo gledište su imale pristalice maniheizma, religioznog pokreta koji je u trećem veku n. e. u Persiji osnovao čovek po imenu Mani. The New Encyclopædia Britannica kaže: „Maniheizam je bio odgovor na patnju koja je neraskidivo vezana za ljudski život.“ Mani je verovao da je biti čovek nešto „neprirodno, nepodnošljivo i sâmo oličenje zla“. On je takođe smatrao da je jedini način da se oslobodimo ove „patnje“ da duša izađe iz tela, napusti zemlju i počne da živi u duhovnom području.

Za razliku od toga, Biblija nam kaže da je Bog, kada je stvorio zemlju i ljude, smatrao da je „sve što je stvorio“ bilo ’veoma dobro‘ (Postanje 1:31, DK). U to vreme, nije postojala barijera između ljudi i Boga. Adam i Eva su uživali u bliskom zajedništvu s Jehovom, baš kao što je i savršeni čovek Isus Hrist uživao u bliskom odnosu sa svojim nebeskim Ocem (Matej 3:17).

Da naši praroditelji, Adam i Eva, nisu zgrešili, oni bi zauvek imali blizak odnos s Jehovom Bogom i večno bi živeli na rajskoj zemlji. Njihov život je započeo u raju, što saznajemo iz sledećih reči iz Pisma: „Jehova Bog,  nasadi zatim vrt u Edemu prema istoku, i onde namesti čoveka koga stvori“ (Postanje 2:8). Eva je stvorena baš u tom rajskom vrtu. Da Adam i Eva nisu zgrešili, oni bi zajedno sa svojim savršenim potomstvom srećno radili sve dok cela zemlja ne bi postala raj (Postanje 2:21; 3:23, 24). Zemaljski raj bi večno bio dom čovečanstva.

Zašto neki idu na nebo?

’Ali‘, možda kažeš, ’Biblija govori da ljudi idu na nebo, zar ne?‘ Da, govori. Nakon što je Adam sagrešio, Jehova je naumio da uspostavi jedno nebesko Kraljevstvo u kom će neki Adamovi potomci, zajedno sa Isusom Hristom, ’vladati kao kraljevi nad zemljom‘ (Otkrivenje 5:10; Rimljanima 8:17). Trebalo je da budu uskrsnuti u besmrtni život na nebu. Ukupno ih ima 144 000, a prvi od njih bili su Isusovi verni učenici iz prvog veka (Luka 12:32; 1. Korinćanima 15:42-44; Otkrivenje 14:1-5).

Međutim, Božja prvobitna namera nije bila da pravedni ljudi napuste zemlju i odu na nebo. Štaviše, kada je Isus bio na zemlji, rekao je: „Niko se nije popeo na nebo osim onoga koji je sišao s neba, Sina čovečjeg“ (Jovan 3:13). Preko „Sina čovečjeg“, Isusa Hrista, Bog je obezbedio otkupninu, koja omogućava večni život onima koji pokazuju veru u Isusovu žrtvu (Rimljanima 5:8). Međutim, gde će ti milioni ljudi živeti večno?

Božja prvobitna namera će se ostvariti

Iako je Božja namera da neki ljudi služe kao suvladari sa Isusom Hristom u nebeskom Kraljevstvu, to ne znači da će svi dobri ljudi ići na nebo. Jehova je stvorio zemlju da bi bila rajski dom za ljudsku porodicu. Bog će uskoro ostvariti tu prvobitnu nameru (Matej 6:9, 10).

Pod vladavinom Isusa Hrista i njegovih nebeskih suvladara, mir i sreća će preovladavati na celoj zemlji (Psalam 37:9-11). Oni koji su u Božjem sećanju uskrsnuće i uživaće u savršenom zdravlju (Dela apostolska 24:15). Zbog svoje vernosti Bogu, poslušno čovečanstvo će dobiti ono što su naši praroditelji izgubili — večni život i savršenstvo na rajskoj zemlji (Otkrivenje 21:3, 4).

Jehova Bog nepogrešivo ostvaruje svoje namere. On je preko svog proroka Isaije objavio: „Ko što kiša i sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:10, 11).

U biblijskoj knjizi Isaije, dobijamo uvid u to kakav će život biti na rajskoj zemlji. Nijedan stanovnik raja neće govoriti: „Bolestan sam!“ (Isaija 33:24). Životinje neće predstavljati opasnost za ljude (Isaija 11:6-9). Ljudi će graditi lepe kuće i živeće u njima, obrađivaće zemlju i ješće do sitosti (Isaija 65:21-25). Štaviše, Bog će ’za navek i smrt uništiti. Jehova, Večni, utrće suze sa svačijeg lica‘ (Isaija 25:8).

Uskoro će poslušno čovečanstvo živeti u takvim divnim uslovima. Ono će ’biti oslobođeno od ropstva raspadljivosti i imaće slavnu slobodu Božje dece‘ (Rimljanima 8:21). Kako će biti divno živeti zauvek u obećanom zemaljskom raju! (Luka 23:43). Ako postupaš u skladu s tačnim spoznanjem Pisma i ako pokazuješ veru u Jehovu Boga i Isusa Hrista, i ti ćeš moći da živiš tamo. Možeš biti siguran da je razumno verovati da će zemlja postati raj.

[Slika na 5. strani]

Adam i Eva su bili stvoreni tako da večno žive na rajskoj zemlji

 [Slike na 7. strani]

U raju na zemlji . . .

kuće će graditi

vinograde će saditi

biće blagoslovljeni od Jehove

[Izvor slike na 4. strani]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./NASA