Izabrane misli iz treće i četvrte knjige Psalama
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz treće i četvrte knjige Psalama
OBRAĆAJUĆI se Bogu u molitvi, psalmista postavlja pitanje: „Pripoveda li se u grobu milost tvoja i istina tvoja u bezdanu?“ (Psalam 88:12). Odgovor je, naravno, odričan. Ako nismo živi, ne možemo hvaliti Jehovu. Hvaljenje Jehove je dobar razlog da živimo, kao što je i to što smo živi dobar razlog da ga hvalimo.
U trećoj i četvrtoj knjizi Psalama, koje obuhvataju psalme od 73 do 106, pruženo je mnoštvo razloga zbog kojih treba da hvalimo našeg Stvoritelja i blagosiljamo njegovo ime. Razmišljanje o ovim psalmima treba da produbi naše cenjenje za ’Božju reč‘ i pokrene nas da hvalimo Jehovu još više i još bolje (Jevrejima 4:12). Hajde da sa živim zanimanjem najpre razmotrimo treću knjigu Psalama.
„MENI JE DOBRO BITI BLIZU BOGA“
Prvih 11 psalama treće zbirke komponovali su ili Asaf ili članovi njegove porodice. Prvi psalam iz ove zbirke objašnjava šta je spaslo Asafa od toga da postane žrtva pogrešnog razmišljanja. Došao je do ispravnog zaključka: „A meni je dobro biti blizu Boga“, rekao je (Psalam 73:28). Zatim sledi jadikovka nad uništenjem Jerusalima u 74. psalmu. U 75, 76. i 77. psalmu, Jehova je opisan kao pravedni Sudija, Spasitelj krotkih i Onaj koji sluša molitve. U 78. psalmu nalazi se sažetak izraelske prošlosti od Mojsijevog do Davidovog vremena. Pisac 79. psalma jadikuje zbog toga što je hram razoren. Zatim sledi molitva za povratak Božjeg naroda. U 81. psalmu podstaknuti smo da budemo poslušni Jehovi. U 82. i 83. psalmu nalaze se molitve Bogu da izvrši presudu nad zlim sudijama i nad svojim neprijateljima.
„Gine duša moja i uzdiše za dvorima Jehovinim“, kaže se u pesmi Korejevih sinova (Psalam 84:3). U 85. psalmu, Bogu se upućuje molitva da izlije svoj blagoslov na one koji su se vratili iz izgnanstva. Ovaj psalam naglašava da su duhovni blagoslovi daleko vredniji od fizičkih. U 86. psalmu David moli Boga da ga čuva i pokaže mu svoj put. Nakon 87. psalma, pesme o Sionu i onima koji su tamo rođeni, sledi molitva Jehovi u 88. psalmu. Milost koju je Jehova pokazao time što je sklopio savez s Davidom uzveličana je u 89. psalmu, koji je sastavio Etan — možda jedan od četvorice mudrih ljudi koji su živeli u Solomonovo vreme (1. Kraljevima 4:31).
Odgovori na biblijska pitanja:
73:9 — U kom smislu zli „usta svoja protiv neba dižu, i zemlju prolazi jezik njihov“? Pošto zli nemaju obzira ni prema kome ni na nebu ni na zemlji, ne prezaju od toga da svojim ustima hule na Boga. Oni svojim jezikom takođe kleveću ljude.
74:13, 14 — Kada je Jehova ’aždajama morskim glavu satro i razbio glavu levijatanu‘? ’Faraon, kralj egipatski‘ nazvan je ’zmajem velikim koji leži usred reka svojih‘ (Jezekilj 29:3). Levijatan možda predstavlja moćne faraonove ljude. Razbijanje njihovih glava verovatno se odnosi na težak poraz koji su faraon i njegova vojska pretrpeli kada je Jehova izbavio Izraelce iz egipatskog ropstva.
75:4, 5, 10 (DK) — Na šta se odnosi izraz ’rog‘? Životinjama su njihovi rogovi poput moćnog oružja. Dakle, izraz ’rog‘ se odnosi na moć, to jest na snagu. Jehova svom narodu ’podiže rogove‘ tako što ga uzvisuje, dok ’bezbožnicima lomi rogove‘. Upozoreni smo da ’ne dižemo uvis svoj rog‘, to jest da ne budemo ponosni i arogantni. Pošto je Jehova taj koji uzvisuje, na zadatke i odgovornosti u skupštini treba da gledamo kao na nešto što dolazi od njega (Psalam 75:8).
76:11 — Kako „bes ljudski“ može da hvali Jehovu? Kada Bog dopusti ljudima da iskale svoj gnev prema nama zato što smo njegove sluge, ishod može biti pozitivan. Možemo nešto naučiti iz svake poteškoće koju bismo mogli doživeti. Jehova dozvoljava patnju samo do te mere do koje nam ona služi za izgradnju (1. Petrova 5:10). Ostatkom ’ljudskog besa‘ Bog se ’opasuje‘. Šta ako patimo do smrti? To isto može doneti hvalu Jehovi, jer oni koji vide kako verno istrajavamo mogu takođe početi da slave Boga.
78:24, 25 — Zašto je mana nazvana ’pšenicom s neba‘ i ’anđeoskim hlebom‘ (DK)? Nijedan od tih izraza ne ukazuje na to da je mana bila hrana anđela. Nazvana je ’pšenicom s neba‘ jer je s neba dolazila (Psalam 105:40). Pošto anđeli prebivaju na nebu, izraz ’anđeoski hleb‘ možda jednostavno ukazuje na to da je ta hrana dolazila od Boga, koji prebiva na nebesima (Psalam 11:4). Takođe, možda je Jehova koristio anđele kako bi Izraelcima obezbedio manu.
82:1, 6 — Ko je nazvan ’bogovima‘ i ’sinovima Svevišnjeg‘? Oba izraza odnose se na ljude, naime na izraelske sudije. Izrazi su prikladni s obzirom na to da je trebalo da oni služe kao Božji govornici i predstavnici (Jovan 10:33-36).
83:3 — Šta označava ’podizanje glave‘? Taj gest označava da je osoba spremna da pokaže moć ili preduzme akciju, obično kako bi se suprotstavila nečemu, borila se ili tlačila nekoga.
Pouka za nas:
73:2-5, 18-20, 25, 28. Ne treba da zavidimo zlima zbog toga što napreduju, niti da se povedemo za njihovim bezbožnim ponašanjem. Zli su na klizavom tlu. Sigurno će biti ’bačeni u propast‘. Štaviše, pošto nesavršene ljudske vladavine ne mogu iskoreniti zlo, bilo bi uzaludno to i pokušavati. Da bismo izašli na kraj sa zlom, treba da poput Asafa budemo „blizu Boga“ i da nađemo zadovoljstvo u bliskom odnosu s njim.
73:3, 6, 8, 27 (NW). Moramo se čuvati hvalisanja, oholosti, ruganja i prevare, čak i onda kad izgleda da bi nam to moglo koristiti.
73:15-17. Kada imamo neke sumnje, ne bi trebalo javno da govorimo o tome. Kad bismo to činili, samo bismo obeshrabrili druge. Treba u miru da razmišljamo o onome što nas brine i da to rešimo tako što ćemo ostati u društvu suvernika (Poslovice 18:1).
73:21-24. Ogorčenost zbog naizglednog uspeha zlih upoređena je s reakcijom nerazumnih životinja. To je impulsivna reakcija, temeljena isključivo na emocijama. Bolje je da dozvolimo da nas vode Jehovini saveti, potpuno uvereni da će nam on ’desnu ruku prihvatiti‘ i podržati nas. Osim toga, Jehova će nas ’primiti u slavu‘, to jest dozvoliće nam da imamo blizak odnos s njim.
77:7. Iskreno zanimanje za duhovne istine i pažljivo traganje za njima podrazumeva izdvajanje vremena za proučavanje i duboko razmišljanje. Koliko je važno da u svom životu izdvajamo vreme kada ćemo biti sami!
79:9. Jehova sluša naše molitve, posebno kada se tiču posvećenja njegovog imena.
81:13, 16. Slušanje Jehovinog glasa i hođenje njegovim putevima vodi do bogatih blagoslova (Poslovice 10:22).
82:2, 5. Nepravda čini da se uzdrmaju „temelji zemlje“. Nepravedna dela narušavaju stabilnost ljudskog društva.
84:2-5, 10-12. Pisci 84. psalma cenili su mesto obožavanja Jehove i bili su zadovoljni svojim prednostima službe. To je dobar primer za nas.
86:5. Kako samo treba da budemo zahvalni Jehovi što je spreman da oprosti! On motri na svaki dokaz na osnovu kog bi mogao da pokaže milosrđe grešniku koji se kaje.
87:5, 6. Da li će oni koji budu živeli u raju na zemlji ikada saznati imena onih koji su uskrsnuti u nebeski život? Ovi stihovi pokazuju da je to vrlo verovatno.
88:14, 15. Ako se molimo za rešenje nekog problema a ne dobijamo odgovor, moguće je da Jehova želi da dokažemo koliko smo mu zaista odani.
„SLAVITE I BLAGOSILJAJTE IME NJEGOVO“
U četvrtoj knjizi Psalama navedeni su brojni razlozi zbog kojih treba da uzvisujemo Jehovu. U 90. psalmu, Mojsije ističe suprotnost između ’Kralja večnosti‘ i prolaznog ljudskog života (1. Timoteju 1:17). Prema Psalmu 91:2, Mojsije ukazuje na Jehovu kao na svoje ’utočište i braniča‘ — svoj Izvor sigurnosti. Narednih nekoliko psalama govori o Božjim divnim osobinama, uzvišenim mislima i veličanstvenim delima. Tri psalma započinju izrazom „Jehova kraljuje!“ (Psalam 93:1; 97:1; 99:1). Ukazujući na Jehovu kao na našeg Stvoritelja, psalmista nas poziva da ’slavimo i blagosiljamo ime njegovo‘ (Psalam 100:4).
Kako treba da postupa jedan vladar koji se boji Jehove? Odgovor se nalazi u 101. psalmu, koji je sastavio kralj David. Naredni psalam govori o tome da Jehova „molitvu nesretnika sluša, ne prezire on molitve njegove“ (Psalam 102:18). U 103. psalmu skreće se pažnja na Jehovino milosrđe i dobrotu. Govoreći o mnogim Jehovinim delima na zemlji, psalmista uzvikuje: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio“ (Psalam 104:24). Poslednja dva psalma četvrte zbirke hvale Jehovu za njegova divna dela (Psalam 105:2, 5; 106:7, 22).
Odgovori na biblijska pitanja:
91:1, 2 — Šta je ’zaklon Svevišnjega‘ i kako možemo ’nastavati‘ u njemu? To je figurativno mesto duhovne sigurnosti i bezbednosti — stanje u kom smo zaštićeni od toga da nas u duhovnom smislu nešto povredi. To je mesto koje je skriveno od onih koji ne poznaju Boga. Mi ’nastavamo‘ kod Jehove tako što se oslanjamo na njega kao na naše utočište i braniča, hvalimo ga kao Suverenog Vladara svemira i propovedamo dobru vest o Kraljevstvu. Osećamo sigurnost u duhovnom smislu jer znamo da je Jehova uvek spreman da nam pomogne (Psalam 90:1).
92:13 — U kom smislu pravednici „kao palme cvetaju“? Palmino drvo se ističe po tome što donosi mnogo ploda. Pravednik je poput palminog drveta jer je u Jehovinim očima prav i donosi „dobar plod“, u šta spadaju i dobra dela (Matej 7:17-20).
Pouka za nas:
90:7, 8, 13, 14. Naše neispravno postupanje obavezno narušava naš odnos sa istinitim Bogom. Tajni gresi se ne mogu sakriti od njega. Međutim, ako se iskreno pokajemo i prestanemo neispravno da postupamo, ponovo ćemo zadobiti Jehovinu milost i ’nasitićemo se njegove dobrote‘.
90:10, 12. Pošto je život kratak, treba da ’brojimo dane naše‘. Kako? Tako što ćemo ’srce mudro steći‘, to jest biti mudri kako ne bismo protraćili preostale dane već ih proveli na način koji se dopada Jehovi. To možemo postići ako duhovne vrednosti stavljamo na prvo mesto i mudro koristimo vreme (Efešanima 5:15, 16; Filipljanima 1:10).
90:17. Ispravno je moliti se Jehovi da „delo ruku naših dovrši“ i blagoslovi trud koji ulažemo u službi.
92:14, 15. Zahvaljujući tome što marljivo proučavaju Božju Reč i redovno se druže s Jehovinim narodom, stariji su i dalje ’jedri i zeleni‘, to jest duhovno krepki, i vredni članovi skupštine.
94:19. Šta god da je uzrok naših ’briga u srcu‘, utešiće nas čitanje Biblije i duboko razmišljanje o ’utehama‘ koje se nalaze u njoj.
95:7, 8. Slušanje i obraćanje pažnje na savete iz Biblije, kao i spremno postupanje u skladu s njima, sačuvaće nas da ne postanemo tvrdog srca (Jevrejima 3:7, 8).
106:36, 37. Ovi stihovi povezuju obožavanje idola s prinošenjem žrtava demonima. To ukazuje da osoba koja koristi idole u obožavanju može doći pod demonski uticaj. Biblija nas upozorava: „Čuvajte se idolâ“ (1. Jovanova 5:21).
„Aliluja!“
Poslednje tri pesme u četvrtoj knjizi Psalama završavaju se podstrekom: „Aliluja!“ što znači: „Hvalite Jah!“. Poslednji od ovih psalama i započinje tim izrazom (Psalam 104:35; 105:45; 106:1, 48). Izraz „Aliluja!“ često se pojavljuje u četvrtoj knjizi Psalama.
Zaista imamo mnoge razloge da hvalimo Jehovu. Psalmi od 73 do 106 pružaju nam mnogo materijala za duboko razmišljanje i ispunjavaju naše srce zahvalnošću prema nebeskom Ocu. Kada razmišljamo o svemu što je on već učinio za nas i što će još učiniti u budućnosti, zar nismo pokrenuti da ’hvalimo Jah‘ svom svojom snagom?
[Slika na 10. strani]
Poput Asafa, možemo izaći na kraj sa zlom kojim smo okruženi tako što ćemo biti „blizu Boga“
[Slika na 11. strani]
Faraon je kod Crvenog mora doživeo poraz
[Slika na 11. strani]
Da li znaš zašto je mana nazvana ’anđeoskim hlebom‘?
[Slika na 13. strani]
Šta nam pomaže da odagnamo ’brige u srcu‘?