Adolescencija — ulazak u svet odraslih

ZAMISLITE da ste s nekog tropskog ostrva upravo doputovali na Severni pol. Čim ste iskoračili iz aviona, osetili ste koliko je hladno. Ali uprkos toj velikoj razlici u temperaturi, ako preduzmete sve što je potrebno, uspećete da se prilagodite.

Nešto slično dešava se kada vaša deca postanu adolescenti. Izgleda kao da se klima preko noći promenila. Dečak koji nekada nije hteo da se odvoji od vas, sada radije provodi vreme s vršnjacima. Devojčica koja je nekada jedva čekala da vam ispriča šta joj se desilo, sada daje šture odgovore.

„Kako je bilo u školi?“, pitate je.

„Dobro“, kaže ona.

Tišina.

„O čemu razmišljaš?“, opet je pitate.

„Ni o čemu“, glasi njen odgovor.

Opet tišina.

Šta se desilo? U knjizi Breaking the Code na slikovit način govori se o toj promeni. U njoj stoji da ste donedavno takoreći imali tajni prolaz u život svog deteta i da ste znali sve što se dešava. A sada kao da ste samo jedan od posmatrača i to onih izdaleka.

Da li je takva hladna distanca neminovna? Naravno da nije. Nije nemoguće ostati blizak s decom dok prolaze kroz adolescenciju. Ali prvo moramo znati šta se u stvari dešava tokom ovog uzbudljivog i ponekad burnog perioda odrastanja.

Kada dete postane adolescent

Istraživači su ranije mislili da se mozak deteta skoro u potpunosti razvije do pete godine života. Sada se smatra da je tačno se veličina mozga neznatno promeni nakon tog uzrasta, ali da se to ne može reći i za njegovo funkcionisanje. Kada deca uđu u pubertet, dolazi do hormonske revolucije koja menja način njihovog razmišljanja. Na primer, kod dece je sve crno-belo, tako da se za njihovo razmišljanje može reći da je konkretno, dok adolescenti više razmišljaju apstraktno, to jest gledaju ispod površine (1. Korinćanima 13:11). Oni razvijaju stavove i ne ustručavaju se da ih izraze.

Paolo iz Italije primetio je te promene kod svog deteta tinejdžerskog uzrasta. On kaže: „Kada pogledam svog sina kao da vidim malog čoveka, a ne dečaka. Ne radi se samo o telesnim promenama. Najviše me fascinira kako razmišlja. Ne boji se da izrazi svoje gledište i brani ga.“

Da li ste nešto slično primetili kod svog deteta? Možda vas je, dok je bilo malo, jednostavno slušalo bez postavljanja pitanja. Bilo je dovoljno reći: „Zato što ja tako kažem.“ Ali sada kada je adolescent, želi da zna razloge i možda čak  dovodi u pitanje vrednosti kojih se drži vaša porodica. Ponekad sigurnost s kojom govori liči na bunt.

Ali nemojte odmah zaključiti da dete želi odbaciti vaše vrednosti. Možda se samo bori da ih usvoji, da takoreći nađe mesto za njih u svom životu. Da to prikažemo: Zamislite da se selite i da preseljavate i nameštaj. Da li će vam biti lako da za svaki komad nameštaja nađete mesto u svom novom domu? Verovatno neće. Ali sigurno nećete baciti ništa što vam znači.

U sličnoj situaciji nalazi se i vaše dete dok se sprema za vreme kada će postati svoj čovek (Postanak 2:24). Istina, taj dan možda neće doći tako brzo, jer vaše dete još nije odrasla osoba. Ali, ono je u izvesnom smislu već počelo da se pakuje. Tokom tinejdžerskog doba, ono preispituje vrednosti po kojima je odgajano i odlučuje koje od njih će poneti sa sobom u zrelo doba. a

Pomisao da dete može dovesti u pitanje vaše vrednosti možda deluje zastrašujuće. Ali jedno je sigurno. Kada odraste, zadržaće samo vrednosti koje njemu lično znače. Zato je najbolje da sada, dok još uvek živi s vama, dobro analizira principe kojima će se voditi u životu (Dela apostolska 17:11).

Za njegovo je dobro da to uradi. Na kraju krajeva, ako sada bez pogovora prihvata vaše stavove, možda će isto tako kasnije naivno prihvatati tuđe (Izlazak 23:2). U Bibliji se za jednu takvu mladu osobu kaže da lako biva zavedena zato što je nerazumna (Poslovice 7:7). Mlada osoba koja nema svoja uverenja može doživeti da je ’bacaju talasi i da je tamo-amo nosi svaki vetar učenja, jer sluša ljude koji se služe prevarom‘ (Efešanima 4:14).

Kako možete sprečiti da se tako nešto dogodi vašem detetu? Pomozite mu u tri stvari.

1. MOĆ ZAPAŽANJA

Apostol Pavle je napisao da ’zreli imaju moć zapažanja koja je iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla‘ (Jevrejima 5:14). Možda kažete: ’Ali moje dete već odavno zna šta je dobro, a šta loše.‘ Sigurno mu je to koristilo u detinjstvu i pripremilo ga za sledeći period odrastanja (2. Timoteju 3:14). Pa ipak, Pavle je rekao da ljudi moraju uvežbati moć zapažanja. Dok mala deca mogu imati određeno znanje o tome šta je dobro a šta loše, adolescenti treba da ’budu odrasli po razboritosti‘, to jest razumevanju stvari (1. Korinćanima 14:20; Poslovice 1:4; 2:11). Sigurno ne  želite da vaše dete bude slepo poslušno, već da koristi svoj razum u donošenju odluka (Rimljanima 12:1, 2). Kako mu možete pomoći u tome?

Jedan od načina je da mu dozvolite da se izrazi. Ne prekidajte ga kad govori i trudite se da ne reagujete burno, čak i kada kaže nešto što ne biste voleli da čujete. U Bibliji piše: „Svaki čovek neka bude brz da čuje, a spor da govori i spor da se ljuti“ (Jakovljeva 1:19; Poslovice 18:13). Nadalje, Isus je rekao: „Usta govore ono čega je srce puno“ (Matej 12:34). Ako slušate svoje dete, saznaćete šta ga zaista zabrinjava.

S druge strane, kada ste vi na redu da nešto kažete, bolje je da mu postavljate pitanja nego da budete izričiti. Tako je radio i Isus. Da bi saznao šta zaista misle, kako njegovi učenici tako i oni koji su bili tvrdoglavi, on je ponekad postavljao pitanje: „Šta mislite?“ (Matej 21:23, 28). I vi to možete raditi, čak i kada dete izrazi stav suprotan vašem. Na primer:

Ako dete kaže: „Nisam siguran da Bog postoji.“

Umesto da kažete: „Pa, nismo te tako učili! Naravno da postoji.“

Mogli biste reći: „Zašto tako misliš?“

Zašto je važno da mu pomognete da se otvori? Zato što već čujete šta govori, ali treba da saznate šta misli (Poslovice 20:5). Možda problem leži u pridržavanju biblijskih moralnih merila, a ne u tome da li Bog postoji.

Na primer, mlada osoba koja oseća pritisak da odbaci Božja moralna merila možda će naći opravdanje za svoj postupak tako što će reći da ne veruje u Boga (Psalam 14:1). Možda razmišlja: ’Ako Bog ne postoji, onda biblijska moralna merila ne važe.‘

Ako izgleda da i vaše dete tako razmišlja, možda bi bilo dobro da ga podstaknete da se pita: ’Da li sam siguran da je za moje dobro da živim po Božjim merilima?‘ (Isaija 48:17, 18). Ako je uveren da je to tako, podstaknite ga da se bori za ono što je za njegovo dobro (Galatima 5:1).

Ako dete kaže: „Ovo je tvoja religija, ali to ne znači da je i moja.“

Umesto da kažete: „To je naša religija, a ti si naše dete i ima da veruješ u ono što ti mi kažemo.“

Mogli biste reći: „To su jake reči. Ako ne veruješ u ono što i ja, sigurno imaš nešto svoje. U šta ti veruješ? Šta ti misliš, čime čovek treba da se vodi u životu?

Zašto je važno da mu pomognete da se otvori? Zato što mu ovakav pristup može pomoći da preispita način na koji razmišlja. Možda će se i sam iznenaditi kada ustanovi da u stvari veruje u isto što i vi, a da ga muči nešto sasvim drugo.

Na primer, možda dete ne ume drugima da objasni u šta veruje (Kološanima 4:6;  1. Petrova 3:15). Ili ga privlači osoba suprotnog pola koja nije njegove vere. Ustanovite u čemu je zapravo problem i pomozite svom detetu da učini to isto. Što više koristi moć zapažanja, biće spremnije za prelazak u svet odraslih.

2. POMOĆ ODRASLIH

Danas u nekim kulturama ima malo ili nimalo pokazatelja da je tinejdžersko doba, kako to tvrde neki psiholozi, puno burnih promena i previranja. Istraživači su ustanovili da u tim društvima, mladi ulaze u svet odraslih u ranom uzrastu. Oni rade sa odraslima, druže se s njima i imaju odgovornosti kao i oni. U njihovom jeziku ne postoje izrazi kao što su „supkultura mladih“, „maloletnička delinkvencija“, pa čak ni „adolescencija“.

S druge strane, razmislite o mladima iz mnogih zemalja koji moraju da pohađaju škole pune đaka u kojima su otuđeni od odraslih i upućeni samo jedni na druge. Kod kuće nikog nema kad se vrate iz škole. I tata i mama rade. Rodbina je daleko. Najdostupnije im je društvo vršnjaka. b Vidite li u čemu se krije opasnost? Ne radi se samo o tome da li će upasti u loše društvo. Psiholozi su zaključili da su čak i primerni mladi skloni lošem ponašanju kada su odvojeni od odraslih.

Jedno od društava u kojima mladi nisu bili odvojeni od odraslih bio je drevni Izrael. c Primera radi, Biblija govori o Oziji koji je postao kralj Jude dok je još bio tinejdžer. Šta mu je pomoglo da nosi tako tešku odgovornost? Očigledno je to bio, barem delimično, uticaj odrasle osobe po imenu Zaharija koji ga je, kao što kaže Biblija, „učio da se boji istinitog Boga“ (2. Letopisa 26:5).

Da li vaše dete ima primerne odrasle prijatelje koji dele vaše vrednosti? Nemojte biti ljubomorni na njihovo prijateljstvo. Oni vašem detetu mogu pomoći da ispravno postupa. Jedna biblijska poslovica glasi: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar“ (Poslovice 13:20).

3. OSEĆAJ ODGOVORNOSTI

U nekim zemljama je zakonom zabranjeno da mladi rade više od određenog broja sati sedmično ili da rade određene poslove. Takva ograničenja su doneta da bi se deca zaštitila od rizičnih uslova na poslu, što je posledica industrijske revolucije tokom 18. i 19. veka.

Takvi zakoni štite mlade od opasnosti i iskorišćavanja, ali neki stručnjaci tvrde da ta ograničenja decu lišavaju osećaja odgovornosti. U knjizi Escaping the Endless Adolescence kaže se da se, kao rezultat toga, među mnogim mladima  razvio „stav da imaju potpuno pravo, pa čak i da zaslužuju da sve dobiju na gotovo“. Autori te knjige zapažaju da je taj stav „izgleda prirodna reakcija na život u svetu koji je više usmeren na to da zabavi tinejdžere, nego da nešto očekuje od njih“.

Za razliku od toga, Biblija govori o osobama koje su od rane mladosti prihvatale ozbiljne odgovornosti. Uzmimo za primer Timoteja, koji je verovatno bio još u tinejdžerskim godinama kada je upoznao apostola Pavla, čoveka koji je snažno uticao na njega. Jedan od Pavlovih saveta Timoteju bio je da ’rasplamsa Božji dar koji je primio‘, to jest da celim srcem obavlja zaduženje koje mu je povereno (2. Timoteju 1:6). Iako je možda bio adolescent od dvadesetak godina, Timotej je otišao od kuće i putovao sa apostolom Pavlom, osnivao skupštine i hrabrio suvernike. Za njega je Pavle, nakon desetak godina saradnje, rekao hrišćanima u Filipima: „Nemam nikog drugog poput njega ko bi se istinski brinuo za vašu dobrobit“ (Filipljanima 2:20).

Često su mladi željni da preuzmu odgovornosti, naročito kada osećaju da je ono što rade smisaono i korisno. To ne samo da ih uči da budu odgovorni kad odrastu već i sada izvlači ono najbolje iz njih.

Prilagođavanje novoj „klimi“

Kao što je spomenuto na početku ovog članka, ako ste roditelj adolescenta verovatno osećate da se za samo nekoliko godina „klima“ u odnosu između vas i vašeg deteta promenila. Sigurno možete uspešno izaći na kraj s tim, baš kao što ste to uspevali i tokom ranijih perioda odrastanja vašeg deteta.

To što imate dete tinejdžerskog uzrasta smatrajte dobrom prilikom da mu (1) pomognete da razvije moć zapažanja, (2) obezbedite pomoć odraslih i (3) usadite osećaj odgovornosti. Tako ćete mu pomoći da uspešno uđe u svet odraslih.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 20. strani]

„NE MOGU DA ZAMISLIM BOLJE RODITELJE“

Jehovini svedoci i rečima i delima uče svoju decu da žive u skladu s biblijskim načelima (Efešanima 6:4). Ali ih oni na to ne primoravaju. Oni znaju da će svako dete, kada sazre za to, morati sâmo da odluči kojih će se vrednosti držati u životu.

Ešlin, koja ima 18 godina, usvojila je vrednosti kojima je bila poučavana od detinjstva. Ona kaže: ’Za mene moja religija nije nešto na šta mislim samo jedan dan u nedelji. To je moj način života. Utiče na sve što radim i na svaku odluku koju donesem — počev od izbora prijatelja, pa sve do knjiga koje čitam.‘

Ešlin je veoma zahvalna svojim roditeljima što su je odgajali u hrišćanskom duhu. „Ne mogu da zamislim bolje roditelje“, kaže ona, „i srećna sam što su u mene usadili želju da budem i da ostanem Jehovin svedok. Uvek ću moći da se oslonim na njih.“

[Slika na 17. strani]

Pustite vaše dete da se izrazi

[Slika na 18. strani]

Primerna odrasla osoba može dobro uticati na vaše dete

[Slika na 19. strani]

Smisaon posao pomaže mladima da postanu odgovorne odrasle osobe