Нађи задовољство у Јеховиној праведности

„Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу“ (ПРИЧЕ СОЛОМОНОВЕ 21:21, ДК).

1. Какви су путеви данашњих људи довели до катастрофалних последица?

 „ПРАВ се неки пут човеку чини, а свршетак му је стаза смрти“ (Пословице 16:25). Ова библијска пословица заиста тачно описује путеве већине данашњих људи! Људи су углавном заинтересовани само за то да раде оно што је исправно у њиховим очима, игноришући чак и најосновније потребе других (Пословице 21:2). Они тврде да поштују законе и стандарде своје земље, али гледају да их заобиђу кад год то могу. Последица тога је друштво које је подељено, збуњено и сметено (2. Тимотеју 3:1-5).

2. Шта је хитно потребно ради општег добра човечанства?

² Ради нашег добра — и ради мира и сигурности целог човечанства — хитно нам је потребан праведан закон или скуп мерила, који ће сви спремно прихватити и слушати. Ту потребу очигледно не може испунити ниједан закон нити стандард који је осмислио човек, ма колико он интелигентан или искрен био (Јеремија 10:23; Римљанима 3:10, 23). Ако би постојао неки такав стандард, где би се могао наћи и како би изгледао? Можда је још важније ово питање: Ако постоји такав стандард, да ли би ти налазио задовољство у њему и повиновао му се?

Проналажење праведног стандарда

3. Ко је најспособнији за пружање стандарда који је прихватљив и користан за све људе, и зашто?

³ Да бисмо пронашли стандард који је прихватљив и користан за свакога, морали бисмо да се обратимо некоме ко је превазишао све расне, културне и политичке баријере и ко није ограничен људском кратковидошћу и слабошћу. Нема сумње, за тако нешто је способан једино свемоћни Створитељ, Јехова Бог, који каже: „Колико је небо изнад земље, толико су моји путеви изнад путева ваших, мисли моје  изнад мисли ваших“ (Исаија 55:9). Осим тога, Библија описује Јехову као ’верног Бога, у коме нема неправде; он је праведан и истинит‘ (Поновљени закони 32:4). Израз „Јехова је праведан“ провлачи се кроз целу Библију (Излазак 9:27; 2. Летописа 12:6; Псалам 11:7; 129:4; Јеремијине тужбалице 1:18; Откривење 19:2, фуснота у NW). Да, од Јехове можемо очекивати највиши стандард јер је он веран и праведан.

4. Шта значи реч „праведан“?

⁴ Тачно је да реч „праведан“ данас није нарочито популарна. У ствари, већина људи гледа на њу негативно, чак са омаловажавањем, изједначавајући је с религиозношћу, то јест лицемерном побожношћу и преданошћу. Међутим, „праведан“ према једном речнику значи „правичан, исправан, крепостан; невин, безгрешан; у складу с начелима Божјег закона или општеприхваћеним моралним мерилима; који поступа исправно и правично“. Зар не би налазио задовољство у закону или стандарду који обухвата овакве дивне особине?

5. Опиши особину праведности онако како је приказана у Библији.

⁵ У погледу особине праведности, Encyclopaedia Judaica примећује: „Праведност није неки апстрактан појам, већ се заснива на чињењу онога што је правично и исправно у свим односима.“ На пример, Божја праведност није једноставно нека унутрашња или лична особина коју он поседује, као што су светост и чистоћа. Не, то је један израз његове природе која се манифестује на праведан начин. Могло би се рећи да је, с обзиром да је Јехова свет и чист, све што он ради и све што потиче од њега праведно. Као што Библија каже, „Праведан је Јехова у свим путевима својим и милосрдан у свим делима својим“ (Псалам 145:17).

6. Шта је Павле рекао о извесним Јеврејима из свог времена који нису веровали, и зашто?

⁶ Апостол Павле је нагласио то у свом писму хришћанима у Риму. За извесне Јевреје који нису веровали рекао је: „Будући да не познају Божју праведност, него настоје да успоставе своју сопствену, нису се подложили Божјој праведности“ (Римљанима 10:3). Зашто је Павле указао на њих као на оне који „не познају Божју праведност“? Зар они нису били поучени Закону, то јест праведним Божјим мерилима? Да, били су поучени томе. Међутим, већина њих је на праведност гледала само као на личну врлину, нешто што се треба постићи савесним, марљивим придржавањем верских правила, а не као на мерило које треба да их води у опхођењу према другим људима. Попут верских вођа из Исусовог времена, они су пропустили прави смисао правде и праведности (Матеј 23:23-28).

7. Како је изражена Јеховина праведност?

⁷ У оштрој супротности томе, Јеховина праведност је јасно изражена и видљива у свим његовим поступцима. Иако његова праведност подразумева да он не игнорише грехе намерних грешника, он није због тога хладан и захтеван Бог од ког треба страховати и држати се подаље. Баш напротив, његова праведна дела пружају темељ на основу ког му се људи могу приближити и спасти се од страшних последица греха. Зато је сасвим на месту што је Јехова описан као ’праведан Бог и спаситељ‘ (Исаија 45:21, ДК).

Праведност и спасење

8, 9. На које је начине Закон показивао да је Бог праведан?

⁸ Да би схватио однос између Божје праведности и његовог љубазног чина спасења, осмотри Закон који је он преко Мојсија дао нацији Израел. Нема сумње да је Закон био праведан. У својим закључним речима, Мојсије је овако подсетио Израелце: „Који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?“ (Поновљени закони 4:8). Вековима касније, израелски краљ Давид је изјавио: „Све су  пресуде Јеховине истините и праведне“ (Псалам 19:10).

⁹ Јехова је посредством Закона објаснио своја савршена мерила о исправном и неисправном. У Закону је до у детаље изложено како је требало да се Израелци понашају, не само у религиозним стварима него и у пословним подухватима, брачним односима, исхрани и хигијени и, наравно, у правним одлукама. Закон је такође прописивао строге санкције за прекршиоце, у неким случајевима чак и смртну казну. a Али, да ли су Божји праведни захтеви, који су изложени у Закону, представљали за народ неко грубо и тешко бреме које им је ускраћивало слободу и радост, као што то многи тврде?

10. Шта су они који су волели Јехову осећали према његовим законима?

¹⁰ Они који су волели Јехову налазили су велико задовољство у његовим праведним законима и одредбама. На пример, краљ Давид не само што је признао да су Јеховине судске одлуке истините и праведне, као што смо видели, него их је такође волео и ценио. Што се тиче Јеховиних закона и судских одлука, он је написао: „Боље су од злата, од многога злата жеженога, и слађе од меда, од меда што се из сата цеди. И слугу су твога оне просветлиле. Ко их држи, велику награду има“ (Псалам 19:8, 11, 12).

11. Како се Закон показао као „старатељ који води до Христа“?

¹¹ Вековима касније, Павле је указао на још већу вредност Закона. У свом писму Галатима, он је написао: „Закон [је] постао наш старатељ који води до Христа, да бисмо били проглашени праведнима на основу вере“ (Галатима 3:24). У Павлово време је старатељ (педагог, Kingdom Interlinear) био слуга или роб у неком великом домаћинству. Његова дужност је била да чува децу и да их отпрати у школу. Слично томе је и Закон чувао Израелце од деградираног морала и религиозних обичаја околних нација (Поновљени закони 18:9-13; Галатима 3:23). Поред тога, Закон је учинио Израелце свесним њиховог грешног стања и потребе за опроштењем и спасењем (Галатима 3:19). Жртве су указивале на потребу за откупном жртвом и пружале су пророчански узор по ком се могао препознати прави Месија (Јеврејима 10:1, 11, 12). Тако је Јехова, иако је путем Закона испољио своју праведност, имао на уму добробит и вечно спасење људи.

Они које је Бог сматрао праведнима

12. Шта су Израелци могли да добију ако би савесно држали Закон?

¹² Пошто је Закон од Јехове био праведан у сваком погледу, Израелци су могли да стекну праведан положај пред Богом тиме што би га се држали. Мојсије је подсетио Израелце пред улазак у Обећану земљу: „Ми ћемо правду у део добити ако  држимо и вршимо све ове заповести пред Јеховом, Богом својим, као што нам он то заповеди“ (Поновљени закони 6:25). Осим тога и Јехова је обећао: „Држаћете законе моје и наредбе моје; ко их врши живеће кроз њих. Ја сам Јехова“ (Левитска 18:5; Римљанима 10:5).

13. Да ли је Јехова био неправедан зато што је тражио да се његов народ држи праведног Закона? Објасни.

¹³ Нажалост, Израелци су као нација пропустили да ’врше све ове заповести пред Јеховом‘ и тако су изгубили обећане благослове. Они нису држали све Божје заповести зато што је Божји закон савршен, а они то нису били. Да ли то значи да је Бог неправедан? Наравно да не значи. Павле је написао: „Шта ћемо дакле рећи? Има ли код Бога неправде? Нипошто!“ (Римљанима 9:14). Чињеница је да је Бог сматрао појединце, и пре и после Закона, праведнима иако су били несавршени и грешни. На списку таквих богобојазних људи налазе се Ноје, Аврахам, Јов, Рава и Данило (Постање 7:1; 15:6; Јов 1:1; Језекиљ 14:14; Јаков 2:25). Зато се поставља питање: На основу чега је Бог сматрао те људе праведнима?

14. На шта се мисли када се у Библији каже да је неки човек „праведан“?

¹⁴ Када Библија говори о неком човеку као о „праведном“, то не значи да је он безгрешан или савршен. Не, то значи да он испуњава своје обавезе пред Богом и људима. На пример, за Ноја је речено да је био „праведан“ и „безазлен целог свог века“ зато што је ’извршио све што му заповеди Бог‘ (Постање 6:9, 22; Малахија 3:18). Захарија и Јелисавета, родитељи Јована Крститеља, „били [су] праведни пред Богом јер су ходили беспрекорно по свим Јеховиним заповестима и законским захтевима“ (Лука 1:6). И један неизраелац, италијански официр Корнелије, описан је као „праведан човек који се боји Бога“ (Дела апостолска 10:22).

15. С чиме је праведност тесно повезана?

¹⁵ Надаље, праведност код људи је у великој мери повезана са оним што им је у срцу — с њиховом вером, захвалношћу и љубављу према Јехови и његовим обећањима — а не само са извршавањем онога што Бог захтева. Писмо каже да Аврахам „верова Јехови, који му прими то у правду“ (Постање 15:6). Аврахам не само што је веровао у то да Бог постоји већ је веровао и у његово обећање с обзиром на ’семе‘ (1. Мојсијева 3:15; 12:2; 15:5; 22:18, ДК). На основу такве вере и дела у складу с вером, Јехова је могао бити близак са Аврахамом  и благословити га, као што је то био случај и с другим верним људима, иако су били несавршени (Псалам 36:11; Римљанима 4:20-22).

16. До чега је довела вера у откупнину?

¹⁶ И на крају, праведност код људи зависи од вере у откупну жртву Исуса Христа. Павле је о хришћанима из првог века написао: „Бесплатан дар је то што су проглашени праведнима по [Божјој] незаслуженој доброти посредством ослобођења откупнином коју је платио Христ Исус“ (Римљанима 3:24). Павле је овде говорио о онима који су били изабрани да буду сувладари с Христом у небеском Краљевству. Али Исусова откупна жртва је и милионима других пружила могућност да стекну праведан положај пред Богом. Апостол Јован је у једној визији видео „велико мноштво, које нико није могао да изброји... како стоји пред престолом и пред Јагњетом, обучено у беле дуге хаљине“. Те беле дуге хаљине су симбол тога да су они чисти и праведни пред Богом зато што су ’опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9, 14).

Нађи задовољство у Јеховиној праведности

17. Који се кораци морају предузети у тежњи за праведношћу?

¹⁷ Иако је Јехова из љубави дао свог Сина, Исуса Христа, као средство преко кога људи могу стећи праведан положај пред њим, такав положај ипак не настаје аутоматски. Особа мора исказивати веру у откупнину, ускладити свој живот с Божјом вољом, предати се Јехови и симболизовати то крштењем у води. Затим мора наставити да тежи за праведношћу, као и за другим духовним особинама. Павле је овако саветовао Тимотеја, једног крштеног хришћанина с небеском надом: „Тежи за праведношћу, оданошћу Богу, вером, љубављу, истрајношћу, благом нарави“ (1. Тимотеју 6:11; 2. Тимотеју 2:22). И Исус је нагласио потребу за даљњим напрезањем када је рекао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност.“ Ми се можда пуно залажемо у настојању да добијемо благослове Божјег Краљевства, али да ли се исто толико залажемо у тежњи за Јеховиним праведним путевима? (Матеј 6:33).

18. (а) Зашто није лако тежити за праведношћу? (б) Шта можемо научити из Лотовог примера?

¹⁸ Наравно, није лако тежити за праведношћу. То је тако зато што смо сви несавршени те природно нагињемо ка неправедности (Исаија 64:6). Осим тога, окружени смо људима који не маре пуно за Јеховине праведне путеве. Наше околности су доста сличне околностима у којима се налазио Лот, који је живео у озлоглашеном Содому. Апостол Петар је објаснио зашто је Јехова сматрао да треба да сачува Лота од предстојећег уништења. Петар је рекао: „Тај праведник [је] због онога што је гледао и слушао док је живео међу њима из дана у дан мучио своју праведну душу због њихових безаконих дела“ (2. Петрова 2:7, 8). Према томе, добро је да се свако од нас пита: ’Да ли прећутно одобравам неморалне навике које видим око себе? Да ли ми популарна али насилна забава или спорт изгледају само неукусно? Или се због таквих неправедних дела мучим као Лот?‘

19. Које благослове можемо имати ако налазимо задовољство у Божјој праведности?

¹⁹ У овом опасном и неизвесном времену, налажење задовољства у Јеховиној  праведности представља извор сигурности и заштите. На питање: „Јехова, ко може седети у шатору твоме? Ко ли наставати на светој гори твојој?“, краљ Давид је одговорио: „Онај који без мане ходи и који правду твори“ (Псалам 15:1, 2). Тежећи за Божјом праведношћу и налазећи задовољство у њој, можемо сачувати добар однос с њим и наставити да се радујемо његовој наклоности и његовим благословима. Зато је наш живот испуњен задовољством, самопоштовањем и спокојем. „Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу“, каже Божја Реч (Приче Соломунове 21:21, ДК). И не само то, настојање да дамо све од себе да бисмо чинили оно што је праведно у свим нашим поступцима води до срећних међуљудских односа и квалитетнијег живота — и у моралном и у духовном смислу. Псалмиста је изјавио: „Благо онима који држе закон и правду свагда чине!“ (Псалам 106:3).

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Шта је праведност?

• Како је спасење повезано с Божјом праведношћу?

• На основу чега Бог сматра људе праведнима?

• Како можемо наћи задовољство у Јеховиној праведности?

[Питања за разматрање]

[Слике на 15. страни]

Краљ Давид је од срца изјавио да воли Божје законе

[Слике на 16. страни]

Бог је сматрао Ноја, Аврахама, Захарију и Јелисавету, и Корнелија праведнима. Да ли знаш зашто?