Римљанима 4:1-25
4 Дакле, шта ћемо рећи о Аврахаму, нашем праоцу по телу? Шта је он постигао?
2 Да је Аврахам због својих дела био проглашен праведним, имао би чиме да се хвали, али не пред Богом.
3 Јер шта стоји у Писму? „Аврахам је веровао Јехови* и он га је због тога сматрао праведним.“+
4 А ономе ко ради, плата се не сматра даром*, него нечим што му се дугује.
5 Али човека који верује у Бога и не ослања се на оно што ради, Бог сматра праведним због његове вере. Јер Бог може грешника да прогласи праведним.+
6 Тако и Давид говори о срећи човека кога Бог сматра праведним, али не због његових дела:
7 „Срећни су они којима су безакона дела опроштена и којима су греси покривени*.
8 Срећан је човек коме Јехова* не памти грехе.“+
9 Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане?+ Јер кажемо: „Аврахама је Бог сматрао праведним због његове вере.“+
10 А када је почео да га сматра праведним? Кад је био обрезан или необрезан? Док је још био необрезан.
11 И примио је знак+ – обрезање – као потврду* праведности коју је стекао због вере док је још био необрезан. Тако је постао отац свима који верују+ иако су необрезани, и Бог их сматра праведнима.
12 Постао је отац и онима који су обрезани – онима који не само што се држе обрезања него и иду стопама нашег оца Аврахама,+ који је имао веру још док је био необрезан.
13 Јер обећање да ће добити свет у наследство ни Аврахам ни његово потомство нису добили због послушности Закону,+ него због праведности коју је он стекао вером.+
14 Јер ако су наследници они који се држе Закона, вера постаје бескорисна и обећање је поништено.
15 У ствари, Закон доноси Божји гнев,+ а где нема Закона, нема ни преступа.+
16 Дакле, обећање је дато због вере, да би то било на основу незаслужене доброте+ и да би се испунило на целом његовом потомству,+ не само оном које се држи Закона него и оном које има веру попут Аврахама, који је отац свих нас.+
17 (Као што је написано: „Постављам те за оца многих народа.“)+ То је било пред Богом, у ког је он веровао и који оживљава мртве и говори о ономе што се још није догодило као да се већ догодило*.
18 Иако није имао разлога да се нада, он је имао наду, и зато је веровао да ће постати отац многих народа, као што је било речено: „Толико ће бити твог потомства.“+
19 И премда је знао да му је тело скоро већ мртво, јер је имао око 100 година,+ и да Сара више не би могла да роди*,+ вера му није ослабила.
20 Није се поколебао нити је изгубио веру у Божје обећање, него му је вера дала снагу, па је прославио Бога
21 и био је потпуно уверен да он може учинити оно што је обећао.+
22 Зато га је „он сматрао праведним“.+
23 Али то да га је „сматрао праведним“ није написано само за њега+
24 него и за нас који ћемо бити сматрани праведнима, јер верујемо у онога који је ускрснуо из мртвих Исуса, нашег Господа.+
25 Он је био предат због наших преступа+ и ускрснут да бисмо ми били проглашени праведнима.+
Фусноте
^ Видети Додатак А5.
^ Или: „незаслуженом добротом“.
^ Или: „опроштени“.
^ Видети Додатак А5.
^ Дословно: „печат“.
^ Или можда: „и позива да настане оно што не постоји“.
^ Дословно: „и да је Сарина материца мртва“.
