Постанак 22:1-24

  • Бог тражи од Аврахама да жртвује Исака (1-19)

    • Благослови који ће доћи преко Аврахамовог потомства (15-18)

  • Ребекина породица (20-24)

22  После тога прави Бог је решио да искуша Аврахама.+ Рекао му је: „Аврахаме!“ А он је одговорио: „Ево ме!“  Тада му је Бог рекао: „Молим те, поведи са собом свог сина, свог јединца Исака,+ кога толико волиш,+ иди у земљу Морију+ и тамо га принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати.“  Тако је Аврахам устао рано ујутру, оседлао магарца па је повео са собом двојицу својих слугу и свог сина Исака. Насекао је дрва за жртву паљеницу и кренуо према месту на које га је прави Бог упутио.  Трећег дана Аврахам је подигао поглед и издалека угледао то место.  Тада је рекао својим слугама: „Ви останите овде с магарцем, а мој син и ја идемо тамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити до вас.“  Аврахам је узео дрва за жртву паљеницу и ставио их на леђа свом сину Исаку, а он је понео жар и нож, па су обојица пошла даље.  Тада је Исак рекао свом оцу Аврахаму: „Оче!“ Он му је одговорио: „Молим, сине.“ А он га је упитао: „Ту су жар и дрва, али где је овца за жртву паљеницу?“  Аврахам је одговорио: „Бог ће се побринути за овцу за жртву паљеницу,+ сине.“ И обојица су продужила даље.  Кад су стигли до места на које га је прави Бог упутио, Аврахам је тамо подигао олтар и на њега наслагао дрва. Свезао је свом сину Исаку руке и ноге и положио га преко дрва на олтару.+ 10  Тада је Аврахам пружио руку и узео нож да убије свог сина.+ 11  Али Јеховин анђео га је позвао с неба и рекао му: „Аврахаме! Аврахаме!“, а он је одговорио: „Ево ме!“ 12  Затим му је рекао: „Не дижи руку на дете и не чини му ништа, јер сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми принесеш свог сина јединца.“+ 13  Тада је Аврахам подигао поглед и недалеко од себе видео овна који се роговима заплео у грмље. Аврахам је отишао, узео овна и принео га као жртву паљеницу уместо свог сина. 14  То место Аврахам је назвао Јехова-Јире*. Зато се још и данас каже: „На свом брду Јехова ће се постарати за оно што је потребно.“+ 15  Јеховин анђео је још једном с неба позвао Аврахама 16  и рекао: „’Заклињем се самим собом‘, говори Јехова,+ ’зато што си ово учинио и ниси одбио да ми даш свог сина јединца,+ 17  заиста ћу те благословити и заиста ћу умножити твоје потомство* да га буде као звезда на небу и као песка на морској обали.+ Твоје потомство ће освојити градове* својих непријатеља.+ 18  Преко твог потомства*+ благословиће се сви народи на земљи зато што си ме послушао.‘ “+ 19  Затим се Аврахам вратио код својих слугу, па су заједно пошли у Вирсавеју.+ Аврахам је и даље живео у Вирсавеји. 20  После тога су Аврахаму јавили: „Мелха је родила синове твом брату Нахору:+ 21  првенца Уза и његовог брата Вуза, и Камуила (Арамовог оца), 22  Хазада, Азава, Фалдеса, Јелдафа и Ватуила.“+ 23  Ватуилу се родила Ребека.+ Ову осморицу Мелха је родила Аврахамовом брату Нахору. 24  И његова иноча, која се звала Ревма, родила му је синове: Тавека, Гама, Тохоса и Маху.

Фусноте

„Јехова-Јире“ значи „Јехова ће се постарати; Јехова ће прибавити“.
Дословно: „семе“.
Дословно: „врата“.
Дословно: „семена“.