Progonjeni zbog pravednosti

„Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti“ (MATEJ 5:10).

1. Zašto je Isus bio pred Pontijem Pilatom, i šta je tada rekao?

 „JA SAM se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu“ (Jovan 18:37). Isus je ovo rekao kada je bio pred Pontijem Pilatom, rimskim namesnikom Judeje. Isus nije došao tamo zato što je to želeo, niti zato što ga je Pilat pozvao. Umesto toga, bio je tamo zato što su ga jevrejske religiozne vođe lažno optužile da je prestupnik koji zaslužuje smrt (Jovan 18:29-31).

2. Šta je Isus uradio, i kakav je bio ishod toga?

² Isus je vrlo dobro znao da Pilat ima vlast da ga oslobodi ili da ga osudi na smrt (Jovan 19:10). Međutim, to ga nije sprečilo da hrabro govori pred njim o Kraljevstvu. Iako mu je život bio u opasnosti, Isus je iskoristio tu priliku da svedoči najvišem predstavniku vlasti u toj oblasti. Uprkos datom svedočanstvu, Isus je bio osuđen i pogubljen — umro je mučeničkom smrću na stubu (Matej 27:24-26; Marko 15:15; Luka 23:24, 25; Jovan 19:13-16).

U kom smislu je Isus bio mučenik?

3. Šta je u biblijska vremena označavala izvorna grčka reč koja je prevedena sa „mučenik“, a šta označava danas?

³ Za mnoge ljude danas, mučenik je manje-više isto što i fanatik, to jest ekstremista. Oni koji su spremni da umru zbog svojih uverenja, a posebno religioznih, često se pretpostavlja da su teroristi ili da u najmanju ruku predstavljaju pretnju po društvo. Međutim, grčka reč martis, koja je prevedena sa mučenik, u biblijskim vremenima je označavala osobu koja svedoči, možda na nekom sudskom saslušanju, za istinu u koju veruje. Ta reč je tek kasnije počela da se odnosi na „osobu koja daje svoj život za to što svedoči“ ili koja čak svedoči tako što daje svoj život.

4. U kom je smislu Isus bio mučenik?

⁴ Isus je bio mučenik prvenstveno prema izvornom značenju te reči. Kao što je rekao Pilatu, on je došao da ’svedoči za istinu‘.  Njegovo svedočenje je izazivalo veoma različite reakcije kod ljudi. Neke obične ljude je duboko dirnulo ono što su čuli i videli, tako da su poverovali u Isusa (Jovan 2:23; 8:30). Većina ljudi, a naročito religiozne vođe, takođe su snažno reagovali — ali negativno. Isus je svojim rođacima koji nisu verovali rekao sledeće: „Svet nema razloga da mrzi vas, ali mrzi mene, jer ja svedočim o njemu da su njegova dela zla“ (Jovan 7:7). Isus je svedočio za istinu i time je na sebe navukao gnev nacionalnih vođa, zbog čega je na kraju i pogubljen. Zaista, on je bio „verni i istiniti svedok (martis)“ (Otkrivenje 3:14).

„Bićete predmet mržnje“

5. Šta je Isus na početku svoje službe rekao u vezi s progonstvom?

⁵ Isus ne samo što je i sam bio žrtva žestokog progonstva već je i svoje učenike upozorio da će se to i njima dešavati. Na početku svoje službe, on je ljudima koji su ga slušali dok je iznosio Propoved na gori rekao: „Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti, jer njima pripada nebesko kraljevstvo. Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas. Radujte se i poskakujte od radosti, jer je vaša nagrada na nebesima velika“ (Matej 5:10-12).

6. Koje je upozorenje Isus dao kada je poslao 12 apostola da propovedaju?

⁶ Kasnije, kada je poslao apostole da propovedaju, Isus je toj dvanaestorici rekao: „Čuvajte se ljudi; jer će vas predavati mesnim sudovima, i bičevaće vas u svojim sinagogama. Da, zbog mene će vas dovlačiti pred namesnike i kraljeve, za svedočanstvo njima i nacijama.“ Međutim, religiozne vođe neće biti jedini progonitelji njegovih učenika. Isus je dodao: „Brat će brata predati na smrt, i otac svoje dete, i deca će ustajati na roditelje i ubijaće ih. I bićete predmet mržnje svih  ljudi zbog mog imena; ali ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 10:17, 18, 21, 22). Istorija hrišćana iz prvog veka govori u prilog istinitosti ovih reči.

Dobra reputacija zbog verne istrajnosti

7. Kako je Stefan postao mučenik?

⁷ Stefan je ubrzo po Isusovoj smrti postao prvi hrišćanin koji je umro zato što je svedočio za istinu. On je bio „pun milosti i sile, [i] činio je mnoge čudesne predznake i znakove među narodom“. Njegovi religiozni protivnici „nisu mogli da se suprotstave mudrosti i duhu kojim je govorio“ (Dela apostolska 6:8, 10). Obuzeti ljubomorom, odvukli su Stefana pred Sinedrion, jevrejski vrhovni sud, gde se on suočio sa onima koji su iznosili lažne optužbe i tom prilikom je uverljivo svedočio. Međutim, neprijatelji su na kraju ubili ovog vernog svedoka (Dela apostolska 7:59, 60).

8. Kakva je bila reakcija učenika iz Jerusalima kada je posle Stefanove smrti nastupilo progonstvo?

⁸ Nakon Stefanovog ubistva ’nastalo je veliko progonstvo skupštine koja je bila u Jerusalimu; i svi osim apostola su se rasuli po judejskim i samarijskim krajevima‘ (Dela apostolska 8:1). Da li su hrišćani prestali da propovedaju zbog progonstva? Upravo suprotno, izveštaj nam kaže da su ’oni koji su se rasuli prolazili tim krajevima i objavljivali reč dobre vesti‘ (Dela apostolska 8:4). Oni su sigurno bili istog mišljenja kao i Petar, koji je jednom ranijom prilikom rekao: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29). Ovi verni i hrabri učenici su uprkos progonstvu i dalje svedočili za istinu, iako su bili svesni da će zbog toga doživeti daljne neprilike (Dela apostolska 11:19-21).

9. Kako se nastavilo progonstvo Isusovih sledbenika?

⁹ Zaista, nevolje nisu prestale. Pre svega, saznajemo da je Savle — čovek koji je sa odobravanjem posmatrao kamenovanje Stefana — ’još uvek disao pretnjom i ubistvom protiv Gospodovih učenika, i da je otišao prvosvešteniku i zatražio od njega pisma za sinagoge u Damasku, da sve koje nađe da pripadaju Putu, i muškarce i žene, okovane dovede u Jerusalim‘ (Dela apostolska 9:1, 2). Zatim je, oko 44. n. e., ’kralj Irod digao ruke na neke iz skupštine da ih zlostavlja. Pogubio je mačem Jakova, Jovanovog brata‘ (Dela apostolska 12:1, 2).

10. Koji izveštaj o progonstvu nalazimo u Delima apostolskim i Otkrivenju?

¹⁰ U nastavku knjige Dela apostolskih nalazi se izveštaj o neprestanim kušnjama, zatvaranjima i progonstvu koje su doživljavali verni ljudi poput Pavla, bivšeg progonitelja koji je postao apostol, koji je oko 65. n. e. po zapovesti cara Nerona najverovatnije stradao kao mučenik (2. Korinćanima 11:23-27; 2. Timoteju 4:6-8). Na kraju, iz knjige Otkrivenja, koja je napisana pred kraj prvog veka, saznajemo da je ostareli apostol Jovan bio zatvoren na kažnjeničkom ostrvu Patmos ’zato što je govorio o Bogu i svedočio za Isusa‘. Otkrivenje govori i o ’Antipi, vernom svedoku, koji je ubijen‘ u Pergamu (Otkrivenje 1:9; 2:13).

11. Kako je život hrišćana iz prvog veka potvrdio istinitost onoga što je Isus rekao u pogledu progonstva?

¹¹ Sve ovo je potvrdilo istinitost onoga što je Isus rekao svojim učenicima:  „Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jovan 15:20). Verni hrišćani iz prvog veka su bili spremni da se suoče i s najgorom kušnjom, sa smrću — bilo mučenjem, suočeni s divljim zverima ili na neke druge načine — da bi ispunili opunomoćenje koje su dobili od Gospoda Isusa Hrista, koji im je rekao: „Bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i u celoj Judeji i Samariji i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8).

12. Zašto progonstvo hrišćana nije samo stvar prošlosti?

¹² Ako iko misli da se sa Isusovim učenicima okrutno postupalo samo u prošlosti, onda je u velikoj zabludi. Pavle, koji je i sam kako smo videli doživljavao nevolje, napisao je: „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“ (2. Timoteju 3:12). Petar je u pogledu progonstva rekao: „U stvari, na taj put ste pozvani, jer je i Hrist stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope“ (1. Petrova 2:21). Jehovin narod je i pre i tokom ’poslednjih dana‘ ovog sistema stvari uvek bio meta mržnje i neprijateljstva (2. Timoteju 3:1). Jehovini svedoci su širom sveta — pod diktatorskim režimima i u demokratskim zemljama — i kao grupa i kao pojedinci podnosili progonstva.

Zašto omrznuti i progonjeni?

13. Šta današnje Jehovine sluge treba da zadrže na umu što se tiče progonstva?

¹³ Iako većina nas danas može da propoveda i da se okuplja na sastancima u relativnoj slobodi, moramo uzeti u obzir biblijski podsetnik da se ’scena ovog sveta menja‘ (1. Korinćanima 7:31). Stvari se tako brzo mogu promeniti da lako možemo pokleknuti ako u mentalnom, emocionalnom i duhovnom pogledu nismo pripremljeni. Šta onda možemo uraditi da bismo se zaštitili? Ako jasno razumemo zašto su miroljubivi i zakonu poslušni hrišćani omrznuti i proganjani, to nam može mnogo pomoći da se zaštitimo.

14. Na šta je Petar ukazao kao na razlog zbog kog su hrišćani bili progonjeni?

¹⁴ Apostol Petar je govorio o tome u svojoj prvoj poslanici, koju je napisao između 62. i 64. n. e., kada su hrišćani širom rimskog carstva doživljavali kušnje i progonstva. On je rekao: „Voljeni, ne čudite se vatri što bukti među vama, što vam se događa radi iskušavanja, kao da vas je snašlo nešto neobično.“ Da bi objasnio šta je imao na umu, Petar je nastavio: „Neka niko od vas ne strada kao ubica ili lopov ili zločinac ili kao onaj ko se meša u tuđe stvari. Ali ako strada kao hrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga u to ime.“ Petar je pokazao da su oni patili zato što su bili hrišćani, a ne zato što su uradili nešto loše. Da su se valjali u ’istoj kaljuži raskalašenosti‘ poput ljudi oko njih, ti ljudi bi ih prihvatili. Međutim, hrišćani su patili zato što su nastojali da ispune ulogu koju su imali kao Hristovi sledbenici. Situacija je ista i s današnjim pravim hrišćanima (1. Petrova 4:4, 12, 15, 16).

15. Koja se kontradiktornost vidi u načinu na koji se danas postupa s Jehovinim svedocima?

¹⁵ U mnogim delovima sveta, Jehovini svedoci su javno pohvaljeni zbog jedinstva i saradnje koja dolazi do izražaja na njihovim kongresima i prilikom građevinskih projekata, zbog poštenja i marljivosti, zbog primernog morala i porodičnog života, i čak zbog njihovog dobrog izgleda i ponašanja. a S druge strane, u vreme kada je pripreman ovaj članak, njihovo delo je bilo zabranjeno ili ograničeno u barem 28 zemalja u kojima su mnogi Svedoci bili predmet fizičkog zlostavljanja i mnogi od njih su izgubili materijalne  posede zbog svoje vere. Otkud takva očigledna kontradiktornost? Takođe, zašto Bog to dopušta?

16. Koji je glavni razlog zbog kojeg Bog dopušta da njegov narod bude progonjen?

¹⁶ Pre svega, treba da zadržimo na umu ono što stoji u Poslovicama 27:11: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži.“ Da, ovde se radi o vekovima starom spornom pitanju univerzalnog suvereniteta. Uprkos ogromnom svedočanstvu svih onih koji su tokom istorije ostali besprekorni pred Jehovom, Satana nije prestao da ruži Jehovu kao što je to radio u danima pravednog čoveka Jova (Jov 1:9-11; 2:4, 5). Danas, kada je Božje Kraljevstvo čvrsto utvrđeno i kada ima lojalne podanike i predstavnike širom sveta, nema sumnje da se Satana još više razbesneo jer mu je ostalo malo vremena da dokaže svoje tvrdnje. Da li će Božji narod ostati veran Bogu bez obzira na nevolje i teškoće s kojima se može suočiti? Ovo je pitanje na koje svaki Jehovin sluga mora sam da odgovori (Otkrivenje 12:12, 17).

17. Šta je Isus mislio kada je rekao: „To će vam biti prilika za svedočanstvo“?

¹⁷ Kada je govorio svojim učenicima o događajima koji će se odigravati tokom „svršetka sistema stvari“, Isus je ukazao na još jedan razlog zbog kojeg Jehova dopušta da njegove sluge budu progonjene. Isus im je rekao: „Vući će vas pred kraljeve i namesnike zbog mog imena. To će vam biti prilika za svedočanstvo“ (Matej 24:3, 9; Luka 21:12, 13). Sam Isus je svedočio pred Irodom i Pontijem Pilatom. I apostol Pavle je bio ’odvučen pred kraljeve i namesnike‘. Vođen od Gospoda Isusa Hrista, Pavle je zatražio da svedoči najmoćnijem vladaru tog doba kada je rekao: „Prizivam se na cezara!“ (Dela apostolska 23:11; 25:8-12). Slično i danas, iskušavajuće okolnosti su često poslužile da se kako zvaničnicima tako i javnosti da dobro svedočanstvo. b

18, 19. (a) Kako će nam koristiti suočavanje s kušnjama? (b) Koja će pitanja biti osmotrena u narednom članku?

¹⁸ Na kraju, suočavanje s kušnjama i nevoljama može da koristi i nama lično. Na koji način? Učenik Jakov je podsetio suhrišćane: „Smatrajte svom radošću, braćo moja, kad se suočavate s raznim kušnjama, znajući da ispitani kvalitet vaše vere razvija istrajnost.“ Da, progonstvo može još više izgraditi našu veru i ojačati našu istrajnost. Zato nemamo bolestan strah od kušnji, niti nastojimo da ih izbegnemo ili okončamo na neki nebiblijski način. Umesto toga, mi sledimo Jakovljev podstrek: „Istrajnost neka upotpuni svoje delo, da biste bili potpuni i zdravi u svakom pogledu, i da vam ništa ne bi nedostajalo“ (Jakov 1:2-4).

¹⁹ I pored toga što nam Božja Reč pomaže da razumemo zašto su Božje verne sluge progonjene i zašto Jehova to dopušta, to ne mora obavezno da znači da ćemo se lakše suočiti s progonstvom. Kako možemo biti još jači da bismo ga izdržali? Šta možemo uraditi kada se suočimo s progonstvom? Ova važna pitanja ćemo osmotriti u narednom članku.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• U kom smislu je Isus bio mučenik?

• Kako je progonstvo uticalo na hrišćane iz prvog veka?

• Kako je Petar objasnio, zašto su prvi hrišćani bili progonjeni?

• Zašto Jehova dozvoljava da njegove sluge budu progonjene?

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na stranama stranama 10, 11]

Hrišćani iz prvog veka su patili, ne zato što su uradili nešto loše, već samo zato što su bili hrišćani

PAVLE

JOVAN

ANTIPA

JAKOV

STEFAN