Šta kaže Postanje?
Poglavlje 3
Šta kaže Postanje?
1. (a) Šta je svrha ovog razmatranja o Postanju, i šta treba da imamo na umu? (b) Kako su događaji obuhvaćeni u prvom poglavlju Postanja?
KAO i u slučaju drugih stvari koje se pogrešno predstavljaju ili razumeju, prvo poglavlje Biblije zaslužuje da se bar pošteno sasluša. Potrebno je ispitati i utvrditi da li je ono u skladu s poznatim činjenicama, a ne da se oblikuje kako bi se uklopilo u neki teoretski okvir. Takođe treba imati na umu da izveštaj iz Postanja nije napisan da pokaže „kako“ je stvarano. Umesto toga, on obuhvata glavne događaje na jedan progresivan način, opisujući koje stvari su formirane, redosled po kome su formirane i vremenski interval, ili „dan“, u kome se svaka prvi put pojavila.
2. (a) S čije tačke gledišta se opisuju događaji iz Postanja? (b) Kako na to ukazuje opis svetlila?
2 Kad istražujemo izveštaj Postanja, korisno je držati na umu da on stvarima pristupa s tačke gledišta ljudi na zemlji. Tako on opisuje događaje kako bi ih videli ljudski posmatrači da su bili prisutni. To se može zapaziti iz bavljenja događajima četvrtog „dana“ Postanja. Tamo se Sunce i Mesec opisuju kao velika svetlila u poređenju sa zvezdama. Međutim, mnoge zvezde su daleko veće od našeg Sunca, a Mesec je neznatan u poređenju s njima. Ali ne za jednog zemaljskog posmatrača. Tako, kako se vidi sa Zemlje, Sunce izgleda da je ’veće svetlo da upravlja danom‘, a Mesec ’manje svetlo da upravlja noću‘ (Postanje 1:14-18).
3. Kako se opisuje Zemlja pre prvog „dana“?
3 Prvi deo Postanja pokazuje da je zemlja mogla postojati milijarde godina pre prvog „dana“ Postanja, premda ne kaže koliko dugo. Međutim, on opisuje kakvo je bilo stanje zemlje neposredno pre nego što je taj prvi „dan“ započeo: „Zemlja beše pusta i prazna; nad bezdanom beše tama, i duh Božji lebdijaše nad vodama“ (Postanje 1:2).
Koliko je dug „dan“ Postanja?
4. Kakav pokazatelj postoji u samom izveštaju stvaranja da reč „dan“ ne označava samo period od 24 sata?
4 Mnogi smatraju da reč „dan“ upotrebljena u 1. poglavlju Postanja označava 24 sata. Međutim, u Postanju 1:5 za samog Boga se kaže da deli dan na manje periode, time što samo svetli deo naziva „dan“. U Postanju 2:4 (NW) svi periodi stvaranja nazivaju se jednim „danom“: „Ovo je istorija nebesa i zemlje u vreme kada su bili stvarani, u dan [svih šest perioda stvaranja] u koji je Jehova Bog načinio zemlju i nebo.“
5. Koje je jedno značenje hebrejske reči za „dan“ koje pokazuje da se mogu razumeti duži periodi?
5 Hebrejska reč jom, prevedena „dan“, može označavati različite dužine vremena. Među mogućim značenjima delo Vilijama Vilsona Old Testament Word Studies uključuje sledeće: „Dan; često se koristi za vreme uopšte, ili za dugo vreme; čitav period koji se osmatra... Dan se takođe koristi za neko naročito godišnje doba ili vreme kada se odigrava bilo koji izuzetan događaj.“1 Ova poslednja rečenica izgleda da odgovara stvaralačkim „danima“, jer su oni svakako bili periodi kada su se, kako je opisano, odigrali izuzetni događaji. To takođe dopušta periode mnogo duže od 24 sata.
6. Zašto upotreba „večeri“ i „jutra“ ne mora da ograniči „dan“ na 24 sata?
6 Prvo poglavlje Postanja koristi izraze „veče“ i „jutro“ u povezanosti s periodima stvaranja. Zar to ne pokazuje da su oni bili dugi 24 sata? Ne mora da znači. U nekim mestima ljudi često ukazuju na čovekov životni vek kao na njegov „dan“. Oni govore o „danu mog oca“ ili „u Šekspirovom danu“. Oni mogu podeliti taj „dan“ životnog veka, tako da kažu „u jutro [ili praskozorje] njegovog života“ ili „u veče [ili suton] njegovog života“. Tako ’veče i jutro‘ u 1. poglavlju Postanja ne ograničava značenje na doslovna 24 sata.
7. Koje druge upotrebe pokazuju da bi „dan“ mogao biti više od 24 sata?
7 „Dan“, kako se upotrebljava u Bibliji, može uključivati leto i zimu, prolaženje godišnjih doba (Zaharija 14:8). „Dan žetve“ uključuje mnoge dane. (Uporedi s Poslovicama 25:13, NW i Postanjem 30:14, NW.) Hiljadu godina upoređuje se s jednim danom (Psalam 90:4; 2. Petrova 3:8, 10). „Dan suđenja“ obuhvata mnoge godine (Matej 10:15; 11:22-24). Izgledalo bi razumno da bi „dani“ iz Postanja mogli slično obuhvatati duge periode — milenijume. Šta se, dakle, odigralo tokom tih stvaralačkih era? Da li je biblijski izveštaj o njima naučan? Sledi pregled tih „dana“ kako je izražen u Postanju.
Prvi „dan“
8, 9. Šta je postalo prvog „dana“, i da li Postanje kaže da su Sunce i Mesec bili stvoreni u to vreme?
8 „Neka bude svetlost. I bi svetlost. Svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. Tako bi veče i bi zatim jutro. To je bio prvi dan“ (Postanje 1:3, 5).
9 Naravno, Sunce i Mesec bili su u svemirskom prostoru dugo pre tog prvog „dana“, ali njihova svetlost nije dopirala do površine zemlje da bi je zemaljski posmatrač video. Očigledno je tog prvog „dana“ svetlost postala vidljiva na zemlji, a Zemlja koja se okretala počela je imati smenjivanje dana i noći.
10. Na koji način je ova svetlost mogla doći, i na kakvu vrstu svetlosti se ukazuje?
10 Kako izgleda, svetlost je došla u jednom postepenom procesu, koji se proteže kroz dug period, ne trenutno kao kad uključiš električnu sijalicu. Prevod Postanja od prevodioca Dž. V. Votsa odražava to kad kaže: „I postepeno je nastala svetlost“ (A Distinctive Translation of Genesis). Ta svetlost je bila od Sunca, ali sâmo Sunce se nije moglo videti kroz oblake. Dakle, svetlost koja je dopirala do Zemlje bila je „difuzna svetlost“, na šta ukazuje komentar o 3. stihu u Roteramovom delu Emphasised Bible. (Vidi fusnotu b za 14. stih u NW.)
Drugi „dan“
11, 12. (a) Šta se opisuje za drugi „dan“? (b) Kako se hebrejska reč za taj razvoj događaja ponekad pogrešno prevodi, i šta ona u stvari znači?
11 „Neka bude prostor između voda, da rastavlja vode od voda. I Bog stvori prostor, i rastavi vode pod prostorom od voda nad prostorom. I bi tako. Prostor nazva Bog nebo“ (Postanje 1:6-8).
12 Neki prevodi koriste reč „nebeski svod“ umesto „prostor“. Iz toga se iznosi argument da je izveštaj iz Postanja pozajmljen iz mitova o stvaranju koji predstavljaju taj „nebeski svod“ kao neku metalnu kupolu. Ali čak i Prevod Biblije King James, koji koristi „nebeski svod“, kaže na margini „prostranstvo“. To je zbog toga što hebrejska reč rakija, prevedena „prostor“, znači protegnuti ili proširiti ili rasprostreti.
13. Prostor je mogao izgledati kao da se dogodilo šta?
13 Izveštaj iz Postanja kaže da je Bog to učinio, ali ne kaže kako. Na koji god način da se opisano razdvajanje odigralo, ono je izgledalo kao da su ’vode odozgo‘ podignute sa zemlje. A za ptice se kasnije moglo reći da lete u „prostoru nebeskome“, kao što je rečeno u Postanju 1:20.
Treći „dan“
14. Kako se opisuje treći „dan“?
14 „Neka se saberu vode što su pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako. Suho nazva Bog zemljom, a zborišta vodena nazva morima“ (Postanje 1:9, 10). Kao i obično, izveštaj ne opisuje kako je to učinjeno. Nema sumnje, ogromni pokreti zemlje bili su uključeni u formiranje kopnenih područja. Geolozi bi takve velike preokrete označili kao katastrofizam. Ali Postanje ukazuje na vođstvo i kontrolu od strane jednog Stvoritelja.
15, 16. (a) Koje su tačke o Zemlji bile iznesene pred Jova? (b) Koliko duboko ide korenje kontinenata i planina, i s čime se povezuje „kamen ugaoni“ za Zemlju?
15 U biblijskom izveštaju gde se opisuje kako Bog ispituje Jova o njegovom znanju o Zemlji, opisuju se razni razvoji događaja s obzirom na Zemljinu istoriju: njene mere, njene mase oblaka, njena mora i kako su njihovi talasi bili ograničeni suvim kopnom — mnoge stvari o stvaranju uopšte, što se protezalo kroz duge periode. Među tim stvarima, upoređujući Zemlju s nekom zgradom, Biblija kaže da je Bog pitao Jova: „Na čem su podnožja njezina uglavljena? ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?“ (Jov 38:6, DK).
16 Interesantno je da je, poput ’podnožja‘, zemljina kora mnogo deblja ispod kontinenata i to još više ispod planinskih lanaca, probijajući se duboko u omotač koji leži ispod, kao korenje drveća u tlo. „Ideja da planine i kontinenti imaju korenje ispituje se uvek iznova, i pokazuje se kao verodostojna“, kaže Putnam’s Geology.2 Okeanska kora je debela samo oko 8 kilometara, dok kontinentalno korenje ide do dubine od oko 32 kilometra a planinsko korenje prodire oko duplo od toga. A svi zemljini slojevi vrše pritisak ka unutrašnjosti iz svih pravaca na zemljino jezgro, čineći ga poput velikog ’ugaonog kamena‘ potpore.
17. Šta je važno u povezanosti s pojavljivanjem suvog zemljišta?
17 Ma kakva sredstva da su korišćena da se izvrši podizanje suvog kopna, važna tačka je: i Biblija i nauka priznaju to kao jednu od etapa u formiranju Zemlje.
Kopnene biljke trećeg „dana“
18, 19. (a) Osim suvog kopna, šta se još pojavilo trećeg „dana“? (b) Šta izveštaj iz Postanja ne čini?
18 Biblijski izveštaj dodaje: „Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi seme, i drveće rodno, koje daje plod po vrstama svojim, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako“ (Postanje 1:11).
19 Tako su do kraja ovog trećeg stvaralačkog perioda stvorene tri velike kategorije kopnenih biljaka. Difuzno svetlo bi do tada postalo prilično jako, dovoljno za proces fotosinteze koji je tako bitan za zelene biljke. Uzgred, izveštaj ovde ne spominje svaku „vrstu“ biljaka koje su se pojavile na sceni. Mikroskopski organizmi, vodene biljke i druge nisu specifično spomenuti, ali verovatno su bili stvoreni tog „dana“.
Četvrti „dan“
20. Kakve podele u vremenu su omogućene pojavom svetlila u prostoru?
20 „Neka bude svetlila u prostoru nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci koji će obeležiti vremena, dane i godine; i neka svetle na prostoru nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. I Bog stvori dva svetlila velika: svetlilo veće, da upravlja danom, i svetlilo manje, da upravlja noću, i stvori i zvezde“ (Postanje 1:14-16; Psalam 136:7-9).
21. Kako se svetlost četvrtog „dana“ razlikuje od svetlosti prvog „dana“?
21 Prethodno, prvog „dana“, bio je upotrebljen izraz „neka bude svetlost“. Hebrejska reč tamo upotrebljena za „svetlost“ jeste or, što znači svetlost u opštem smislu. Ali četvrtog „dana“ ta hebrejska reč se menja u maor, što znači izvor svetlosti. Roteram, u fusnoti pod „svetlila“ u Emphasised Bible, kaže: „U 3. st. ’ôr [’ohr], difuzna svetlost.“ Zatim ide dalje i pokazuje da hebrejska reč maor u 14. stihu znači nešto „što pruža svetlost“. Prvog „dana“ difuzna svetlost je očigledno prodirala kroz omotač, ali zemaljski posmatrač ne bi mogao da vidi izvore tog svetla zbog slojeva oblaka koji su još uvek okruživali zemlju. Sada, ovog četvrtog „dana“, stvari su se očigledno promenile.
22. Koji je razvoj događaja četvrtog „dana“ mogao doprineti dolasku životinjskog života?
22 Atmosfera u početku bogata ugljen-dioksidom možda je prouzrokovala toplu klimu širom zemlje. Ali bujan rast vegetacije tokom trećeg i četvrtog stvaralačkog perioda apsorbovao je nešto od tog pokrivača od ugljen-dioksida koji zadržava toplotu. Vegetacija je, za uzvrat, oslobađala kiseonik — zahtev za životinjski život.
23. Koje se velike promene opisuju za to vreme?
23 Sada, da je tamo bio neki zemaljski posmatrač, on bi mogao da raspozna Sunce, Mesec i zvezde, koji će služiti kao „znaci koji će obeležiti vremena [„godišnja doba“, NW], dane i godine“ (Postanje 1:14). Mesec će pokazivati prolaženje lunarnih meseci, a Sunce prolaženje solarnih godina. Godišnja doba koja ’behu‘ ovog četvrtog „dana“ bila su nesumnjivo mnogo blaža nego što su postala kasnije (Postanje 1:15; 8:20-22).
Peti „dan“
24. Za kakve vrste stvorenja se kaže da su se pojavile petog „dana“, i unutar kojih granica će se one razmnožavati?
24 „Nek provrve vode živim životinjama [’živim dušama‘, DK] i neka lete ptice iznad zemlje k prostoru nebeskome. I Bog stvori ribe velike [„velike morske nemani“, NW] i sve žive životinje što se miču, koje provrveše po vodama, po vrstama svojim, i sve ptice krilate, po vrstama njihovim“ (Postanje 1:20, 21).
25. Kako su nazvana stvorenja koja su se pojavila petog „dana“?
25 Zanimljivo je zapaziti da su neljudska stvorenja kojima je trebalo da provrve vode nazvana ’živim dušama‘. Taj termin je takođe primenjen na ’ptice koje lete iznad zemlje k prostoru nebeskome‘. I takođe je obuhvatio oblike morskog i vazdušnog života, kao što su morske nemani, čije fosilne ostatke su nedavno pronašli naučnici.
Šesti „dan“
26-28. Šta se odigralo šestog „dana“, i šta je bilo jedinstveno u vezi s poslednjim činom stvaranja?
26„Neka zemlja pusti iz sebe žive životinje, po vrstama njihovim, stoku, gmizavce i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako“ (Postanje 1:24).
27 Tako su se šestog „dana“ pojavile kopnene životinje okarakterisane kao divlje i domaće. Ali taj završni „dan“ nije bio gotov. Trebalo je da dođe jedna poslednja jedinstvena „vrsta“:
28 „Zatim Bog reče: Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj, pa neka ima on vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad životinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gamižu po zemlji. I Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu“ (Postanje 1:26, 27).
29, 30. Kako se razlika između 2. i 1. poglavlja Postanja može razumeti?
29 Drugo poglavlje Postanja očigledno dodaje neke detalje. Međutim, ono nije, kao što su neki zaključili, neki drugi izveštaj o stvaranju koji je u sukobu s izveštajem iz 1. poglavlja. Ono samo počinje od jednog trenutka u trećem „danu“, posle pojavljivanja suvog kopna ali pre nego što su bile stvorene kopnene biljke, i dodaje detalje koji su se odnosili na dolazak ljudi — Adam, živa duša, njegov dom-vrt, Eden, i žena Eva, njegova supruga (Postanje 2:5-9, 15-18, 21, 22).
30 Ovo prethodno je izneseno da nam pomogne da razumemo šta kaže Postanje. I ovaj sasvim realističan izveštaj ukazuje na to da je stvaralački proces trajao tokom perioda od ne samo 144 sata (6 × 24), već kroz mnoge milenijume.
Kako je Postanje znalo?
31. (a) Kako neki pogrešno predstavljaju izveštaj iz Postanja? (b) Šta pokazuje da su njihove tvrdnje netačne?
31 Mnogi nalaze da im je teško da prihvate ovaj izveštaj o stvaranju. Oni tvrde da je on izveden iz mitova o stvaranju kod drevnih naroda, pre svega onih iz drevnog Vavilona. Međutim, kao što je jedan nedavni biblijski rečnik zapazio: „Nije pronađen nijedan mit koji se izričito odnosi na stvaranje svemira“ i ti mitovi su „obeleženi politeizmom i borbama božanstava za prevlast u oštroj suprotnosti s heb[rejskim] monoteizmom [Postanja] 1-2.“3 U vezi s vavilonskim legendama o stvaranju, upravni odbor Britanskog muzeja je naveo: „Osnovne zamisli vavilonskih i hebrejskih izveštaja suštinski se razlikuju.“4
32. Kako se izveštaj o stvaranju iz Postanja pokazuje kao naučno valjan?
32 Iz ovoga što smo osmotrili, izveštaj o stvaranju iz Postanja izlazi kao naučno valjan dokument. On otkriva veće kategorije biljaka i životinja, s njihovim mnogim raznolikostima, kako se razmnožavaju samo „po vrstama njihovim“. Fosilni zapis pruža potvrdu toga. U stvari, on pokazuje da se svaka „vrsta“ pojavila iznenada, bez pravih prelaznih oblika koji je povezuju s bilo kojom prethodnom „vrstom“, kao što zahteva evoluciona teorija.
33. Odakle su jedino mogle poteći informacije iz izveštaja o stvaranju iz Postanja?
33 Sve znanje egipatskih mudraca ne bi moglo pružiti Mojsiju, piscu Postanja, bilo kakav ključ za odgonetanje procesa stvaranja. Mitovi drevnih naroda o stvaranju ne nose nikakve sličnosti s onim što je Mojsije zapisao u Postanju. Gde je, onda, Mojsije saznao sve te stvari? Očigledno od nekog ko je bio tamo.
34. Koja druga linija dokaza podvlači valjanost pregleda događaja iz Postanja?
34 Nauka matematičke verovatnoće pruža ubedljiv dokaz da izveštaj o stvaranju iz Postanja mora poticati iz nekog izvora koji je poznavao te događaje. Izveštaj navodi 10 glavnih etapa po ovom redosledu: (1) početak; (2) Zemlja u prvobitnom stanju u tami i obavijena teškim gasovima i vodom; (3) svetlost; (4) prostor ili atmosfera; (5) velika područja suvog kopna; (6) kopnene biljke; (7) Sunce, Mesec i zvezde razgovetni u prostoru i početak godišnjih doba; (8) morske nemani i leteća stvorenja; (9) divlje i pitome životinje, sisari; (10) čovek. Nauka se slaže da su se te etape odvijale po tom opštem redosledu. Kakve su šanse da je pisac Postanja jednostavno pogodio taj redosled? Iste kao kad biste iz kutije nasumice uzeli brojeve od 1 do 10, i izvukli ih po njihovom redosledu. Šanse da to učinite iz prvog pokušaja jesu 1 prema 3 628 800! Stoga, reći da je pisac jednostavno slučajno naveo prethodne događaje u ispravnom redosledu a da nije od nekud dobio činjenice nije realno.
35. Koja pitanja se pojavljuju, i gde treba osmotriti odgovore?
35 Međutim, evoluciona teorija ne dopušta nekog Stvoritelja koji je bio tamo, znao činjenice i mogao da ih otkrije ljudima. Umesto toga, ona pojavu života na zemlji pripisuje spontanom nastanku živih organizama iz neživih hemijskih elemenata. Ali, da li su neupravljane hemijske reakcije, oslanjajući se na puku slučajnost, mogle da stvore život? Da li su sami naučnici uvereni da se to moglo dogoditi? Molimo te vidi sledeće poglavlje.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 25. strani]
Izveštaj Postanja dat je s tačke gledišta posmatrača na zemlji
[Istaknuti tekst na 36. strani]
Fosilni zapis potvrđuje razmnožavanje samo „po vrstama njihovim“
[Okvir na 35. strani]
Vavilonski mit o stvaranju za koji neki tvrde da je temelj za izveštaj o stvaranju iz Postanja:
Bog Apsu i boginja Tijamat načinili su druge bogove.
Kasnije su Apsuu dojadili ti bogovi i pokušao je da ih ubije, ali umesto toga njega je ubio bog Ea.
Tijamat je tražila osvetu i pokušala da ubije Eu, ali umesto toga nju je ubio Ein sin Marduk.
Marduk je raspolutio njeno telo, i od jedne polovine načinio je nebo a od druge polovine načinio je zemlju.
Zatim je Marduk, uz Einu pomoć, načinio čovečanstvo od krvi jednog drugog boga, Kingua.a
Da li ti se čini da ovakva priča ima ikakve sličnosti sa onim što o stvaranju govori Postanje?
[Okvir na 36. strani]
Jedan dobro poznati geolog rekao je sledeće o izveštaju o stvaranju iz Postanja:
„Kad bih ja kao geolog bio pozvan da ukratko objasnim naše savremene predstave o poreklu zemlje i razvoju života na njoj jednostavnim, pastirskim ljudima, kao što su plemena kojima je knjiga Postanja bila upućena, teško da bih mogao učiniti bolje nego da prilično tesno sledim umnogome jezik prvog poglavlja Postanja.“b Taj geolog, Volas Prat, takođe je primetio da je redosled događaja — od porekla okeana, do pojave kopna, do pojave morskog života, i zatim do ptica i sisara — u suštini redosled glavnih podela geološkog vremena.
[Slika na 27. strani]
1. dan: „Neka bude svetlost“
[Slika na 28. strani]
2. dan: „Neka bude prostor“
[Slika na 29. strani]
3. dan: „Neka se pokaže suho“
[Slika na 30. strani]
3. dan: „Neka pusti zemlja iz sebe travu“
[Slike na 31. strani]
4. dan: ’Neka budu svetlila u prostoru, svetlilo veće da upravlja danom i svetlilo manje da upravlja noći‘
[Slika na 32. strani]
5. dan: ’Neka provrve vode živim dušama i neka lete ptice iznad zemlje‘
[Slika na 33. strani]
6. dan: ’Stoka i zveri po vrstama njihovim‘
[Slika na 34. strani]
6. dan: „Stvori čoveka i ženu“
[Slika na 37. strani]
Šanse da se ovo učini u prvom pokušaju jesu 1 prema 3 628 800
