Zadivljujuća konstrukcija živih bića
Poglavlje 11
Zadivljujuća konstrukcija živih bića
1, 2. (a) Šta pokazuje da naučnici priznaju potrebu za konstruktorom? (b) Kako oni, ipak, protivreče sami sebi?
KAD antropolozi kopaju po zemlji i pronađu neki trouglasti komad oštrog kremena, oni zaključuju da to mora da je neko konstruisao da bude vrh strele. Naučnici se slažu da takve stvari, konstruisane za neku svrhu, ne bi mogle da budu proizvodi slučajnosti.
2 Međutim, kada se radi o živim bićima, ta ista logika se često napušta. Konstruktor se ne smatra neophodnim. A najprostiji jednoćelijski organizam, ili samo DNK njegovog genetičkog kôda, daleko je složeniji od nekog oblikovanog komada kremena. Ipak, evolucionisti insistiraju na tome da živa bića nisu imala konstruktora već da su bila oblikovana nizom slučajnih događaja.
3. Koju potrebu je Darvin priznao, i kako je pokušao da je ispuni?
3 Međutim, Darvin je priznao potrebu za nekom silom konstruisanja i taj posao je dao prirodnom odabiranju. „Prirodno odabiranje“, rekao je on, „svakog dana i svakog sata širom sveta pomno ispituje i najmanje varijacije; odbacuje one koje su loše, čuva i prikuplja sve koje su dobre.“1 Međutim, to gledište sada gubi popularnost.
4. Kako se gledišta o prirodnom odabiranju menjaju?
4 Stiven Guld izveštava da mnogi savremni evolucionisti sada kažu da suštinska promena „može biti da nije predmet prirodnog odabiranja i da se može širiti kroz populacije nasumice“.2 Gordon Tejlor se slaže: „Prirodno odabiranje objašnjava jedan mali deo onoga što se dešava: najveći deo ostaje neobjašnjen.“3 Geolog Dejvid Rop kaže: „Trenutno značajna alternativa prirodnom odabiranju bavi se efektima čiste slučajnosti.“4 Ali, da li je „čista slučajnost“ konstruktor? Da li je ona sposobna da proizvede složenosti koje su građa života?
5. Kakvo priznanje jedan evolucionista odaje konstrukciji i njenom začetniku?
5 Evolucionista Ričard Levontin priznao je da organizmi „izgleda da su pažljivo i umetnički konstruisani“, tako da neki naučnici gledaju na njih kao na „glavni dokaz o Vrhovnom Konstruktoru“.5 Biće korisno osmotriti nešto od tog dokaza.
Male stvari
6. Da li su jednoćelijski organizmi zaista jednostavni?
6 Počnimo s najmanjim živim bićima: jednoćelijskim organizmima. Jedan biolog je rekao da jednoćelijske životinje mogu da „hvataju hranu, da je vare, da se oslobađaju otpadnih materija, da se kreću, da grade kuće, da se angažuju u seksualnoj aktivnosti“ i to „bez tkiva, bez organa, bez srca i uma — zaista imaju sve što mi imamo“.6
7. Kako i za koju svrhu dijatomi prave staklo, i od kolike su oni važnosti za život u morima?
7 Dijatomi, jednoćelijski organizmi, uzimaju iz morske vode silicijum i kiseonik i prave staklo, kojim grade sićušne „kutijice“ za držanje svog zelenog hlorofila. Jedan naučnik ih veliča i zbog njihovog značaja i zbog njihove lepote: „Ovi zeleni listovi okruženi kutijama od dragulja jesu pašnjaci za devet desetina hrane svega što živi u morima.“ Veliki deo njihove hranjive vrednosti je u ulju koje dijatomi prave, koje im takođe pomaže da se brzo kreću plivajući blizu površine gde se njihov hlorofil može kupati u sunčevoj svetlosti.
8. Kakvim se složenim oblicima dijatomi pokrivaju?
8 Njihova lepa pokrivala od staklenih kutija, govori nam taj isti naučnik, javljaju se u „zbunjujućoj raznolikosti oblika — krugovi, kvadrati, štitovi, trouglovi, ovali, pravougaonici — uvek izvrsno ukrašeni geometrijskim radirungom. Oni su ukrašeni filigranom u čistom staklu s takvom finom veštinom da bi ljudska kosa morala da se raseče po dužini na četiri stotine delova da bi se smestila između tih ukrasnih znakova“.7
9. Koliko su složene neke od kuća koje rizopode grade?
9 Jedna grupa životinja koje žive u okeanima, takozvane rizopode, prave staklo i njime grade „staklena sunca, s dugačkim tankim providnim bodljicama koje zrače iz centralne kristalne sfere“. Ili se „grade staklene upornice u obliku šestougaonika i koriste se za pravljenje jednostavnih geodezijskih kupola“. O izvesnom mikroskopskom graditelju se kaže: „Za ovog superarhitektu nije dovoljna jedna geodezijska kupola; moraju postojati tri čipkaste isprepletene staklene kupole, jedna unutar druge.“8 Nema tih reči kojima bi se opisala ta čuda konstrukcije — to treba slikati.
10, 11. (a) Šta su sunđeri, i šta se događa s pojedinačnim ćelijama kada se sunđer potpuno rasturi? (b) Na koje pitanje o skeletima sunđera evolucionisti nalaze da je neodgovorivo, ali šta mi znamo?
10 Sunđeri su sačinjeni od miliona ćelija, ali samo nekoliko različitih vrsta. Jedan udžbenik visoke škole objašnjava: „Ćelije nisu organizovane u tkiva ili organe, pa ipak postoji neki oblik prepoznavanja među ćelijama što ih drži zajedno i organizuje ih.“9 Ako se sunđer zgnječi kroz neko platno i razdvoji na svoje milione ćelija, te ćelije će se spojiti i ponovo izgraditi sunđer. Sunđeri grade skelete od stakla koji su vrlo lepi. Jedan od najizvanrednijih je Venerina cvetna košarica.
11 O njoj, jedan naučnik kaže: „Kad pogledaš neki složeni skelet sunđera kao što je taj napravljen od silicijumskih igala koji je poznat kao [Venerina cvetna košarica], mašta ostaje zbunjena. Kako su tobože nezavisne mikroskopske ćelije mogle sarađivati da bi izlučile milione staklenih cepljika i konstruisale takvu komplikovanu i prekrasnu rešetku? Mi to ne znamo.“10 Ali jednu stvar znamo: slučajnost nije verovatan konstruktor.
Partnerstvo
12. Šta je simbioza, i koji su neki primeri?
12 Postoje mnogi slučajevi gde izgleda da su dva organizma oblikovana da žive zajedno. Takva partnerstva su primeri simbioze (zajedničkog življenja). Izvesne smokve i ose potrebne su jedne drugima da bi se razmnožavale. Termiti jedu drvo, ali da bi ga svarili potrebne su im protozoe u njihovim telima. Slično tome, stoka, koze i kamile ne bi mogle da svare celulozu iz trave bez pomoći bakterija i protozoa koje žive u njima. Jedan izveštaj kaže: „Deo kravljeg želuca gde se odigrava to varenje ima zapreminu od oko 100 litara — i sadrži 10 milijardi mikroorganizama u svakoj kapi.“11 Alge i gljive se udružuju i postaju lišajevi. Samo onda mogu rasti na golim stenama da bi započele da pretvaraju stenu u zemljište.
13. Koja pitanja pokreće partnerstvo između mrava koji bodu i akacijinog drveća?
13 Mravi koji bodu žive u šupljem trnju akacijinog drveta. Oni ne dozvoljavaju da insekti koji jedu lišće priđu drvetu i presecaju i uništavaju loze koje pokušavaju da se uspnu uz drvo. Za uzvrat, drvo luči šećernu tečnost kojom se mravi naslađuju, i takođe proizvodi male lažne plodove koji služe mravima kao hrana. Da li je mrav prvo zaštitio drvo pa ga je onda drvo nagradilo plodom? Ili je drvo napravilo plod za mrava pa se onda mrav zahvalio zaštitom? Ili se sve to slučajno dogodilo odjednom?
14. Koje specijalne pripreme i mehanizme cvetovi koriste da privuku insekte radi oprašivanja?
14 Mnogi slučajevi takve saradnje postoje između insekata i cvetova. Insekti oprašuju cvetove, a za uzvrat cvetovi hrane insekte polenom i nektarom. Neki cvetovi proizvode dve vrste polena. Jedna oplođava seme, druga je sterilna ali hrani insekte posetioce. Mnogi cvetovi imaju specijalne oznake i mirise koji insekte vode do nektara. Na svojoj ruti insekti oprašuju cvet. Neki cvetovi imaju mehanizme na aktiviranje. Kada insekti dotaknu otponac njih udare prašnice koje sadrže polen.
15. Kako kokotinja zasigurava unakrsno oprašivanje, i koja pitanja to pokreće?
15 Na primer, kokotinja ne može da opraši samu sebe, već su joj potrebni insekti da donesu polen s drugog cveta. Ta biljka ima cevast list koji obavija njen cvet, a taj list je prevučen voskom. Insekti, privučeni mirisom cveta, sleću na list i upadaju niz klizavi tobogan u komoru na dnu. Tamo, zrele stigme prihvataju polen koji su uneli insekti, i odigrava se oprašivanje. Ali dlačice i voštane strane ne dozvoljavaju insektima da odatle izađu još tri dana. Posle toga, polen tog cveta sazreva i zaprašuje insekte. Tek tada dlačice uvenu, a voštani tobogan se savija sve dok ne bude horizontalan. Insekti izlaze i, sa svojom novom zalihom polena, lete do druge kokotinje da je opraše. Insektima ne smeta njihova trodnevna poseta, pošto se goste nektarom koji se tamo čuva za njih. Da li se sve to dogodilo slučajno? Ili se dogodilo putem inteligentnog oblikovanja?
16. Kako se neke Ophrys orhideje i vedrasta orhideja oprašuju?
16 Neke vrste Ophrys orhideja imaju na svojim laticama sliku ženke ose, kompletnu, s očima, pipkom i krilima. Ona čak ispušta miris ženke u stanju parenja! Mužjak dolazi da se pari, ali samo opraši cvet. Jedna druga orhideja, vedrasta orhideja, ima fermentirani nektar koji čini da se pčela tetura na svojim nogama; ona upada u jedno udubljenje s tečnošću i jedini način da izađe jeste da se iskoprca ispod jednog štapića koji zapraši pčelu polenom.
Prirodne „fabrike“
17. Kako listovi i korenje rade zajedno u hranjenju biljaka?
17 Zeleni listovi biljaka, direktno ili indirektno hrane svet. Ali one ne mogu da funkcionišu bez pomoći sitnog korenja. Milioni korenčića — kod kojih je svaki korenski vrh snabdeven jednom zaštitnom kapom, a svaka kapa premazana uljem — probijaju svoj put kroz zemlju. Korenske dlačice iza uljane kape apsorbuju vodu i minerale, koji sićušnim kanalima kroz meko drvo ispod kore putuju do lišća. U lišću se stvaraju šećeri i amino-kiseline, a ovi hranjivi sastojci se šalju po celom drvetu i u korenje.
18. (a) Kako voda iz korenja stiže do lišća, i šta pokazuje da je taj sistem više nego adekvatan? (a) Šta je transpiracija, i kako ona doprinosi vodenom ciklusu?
18 Izvesne odlike cirkulatornog sistema drveća i biljaka toliko su zadivljujuće da mnogi naučnici gledaju na njih skoro kao na čudo. Prvo, kako se voda pumpa do visine od 60 do 90 metara iznad zemlje? Korenski pritisak je pokreće na njen put, a u stablu to preuzima drugi mehanizam. Molekuli vode drže se zajedno pomoću kohezije. Zbog te kohezije, dok voda isparava iz lišća, sićušni stubovi vode uzdižu se poput užadi — užadi koja se proteže od korena do lišća, i putuje i do 60 metara na sat. Kaže se da bi ovaj sistem mogao da podigne vodu u drvetu visine od preko tri kilometara! Dok višak vode isparava iz lišća (što se naziva transpiracijom), milijarde tona vode recikliraju se u vazduh, da bi opet padale kao kiša — savršeno oblikovan sistem!
19. Koja se bitna služba izvršava partnerstvom nekog korenja i izvesnih bakterija?
19 To nije sve. Da bi stvaralo bitne amino-kiseline, lišću su potrebni nitrati i nitriti iz zemljišta. Neke količine se unose u tlo pomoću sevanja munja i pomoću izvesnih slobodnih bakterija. Mahunarke — biljke kao što su grašak, detelina, pasulj i lucerka — takođe formiraju sastojke azota u odgovarajućim količinama. Izvesne bakterije ulaze u njihovo korenje, korenje pruža bakterijama ugljene hidrate, a bakterije pretvaraju, ili fiksiraju, azot iz tla u upotrebljive nitrate i nitrite, proizvodeći godišnje oko 200 kilograma po hektaru.
20. (a) Šta čini fotosinteza, gde se ona odigrava, i ko razume taj proces? (b) Kako jedan biolog gleda na nju? (v) Čime mogu da se nazovu zelene biljke, čime se one ističu, i koja pitanja su na mestu?
20 Ali ni to nije sve. Zeleno lišće uzima energiju od sunca, ugljen-dioksid iz vazduha, i vodu iz biljnog korenja da bi pravilo šećer i oslobađalo kiseonik. Taj proces se naziva fotosinteza, i odigrava se u ćelijskim telima koja se nazivaju hloroplasti — koji su toliko mali da 400 000 njih može da se smesti u tački na kraju ove rečenice. Naučnici potpuno ne razumeju taj proces. „Postoji oko 70 odvojenih hemijskih reakcija koje su uključene u fotosintezu“, rekao je jedan biolog. „To je zaista čudesan događaj.“12 Zelene biljke nazivaju se prirodnim „fabrikama“ — lepe, tihe, ne zagađuju, proizvode kiseonik, recikliraju vodu i hrane svet. Da li su se one jednostavno desile slučajno? Zar se stvarno u to može verovati?
21, 22. (a) Šta su dva čuvena naučnika rekla u svedočenju za inteligenciju u svetu prirode? (b) Kako Biblija rezonuje o toj stvari?
21 Neki od svetskih najpoznatijih naučnika nalaze da je teško verovati u to. Oni u svetu prirode vide inteligenciju. Dobitnik Nobelove nagrade, fizičar Robert A. Milikan, iako vernik u evoluciju, rekao je na jednom sastanku Američkog fizičkog udruženja: „Postoji Božanstvo koje oblikuje naše ciljeve... Čisto materijalistička filozofija za mene je vrhunac neinteligencije. Mudri ljudi u svim vekovima uvek su videli dovoljno da ih to bar učini punim poštovanja.“ U svom govoru on je citirao poznate reči Alberta Ajnštajna, u kojima je Ajnštajn rekao da je on „ponizno pokušavao da shvati makar beskrajno mali deo inteligencije koja se manifestuje u prirodi“.13
22 Okruženi smo dokazima kreiranja, u beskrajnoj raznolikosti i zadivljujućoj komplikovanosti, koji ukazuju na jednu superiornu inteligenciju. Taj zaključak je takođe izražen u Bibliji, gde se kreiranje pripisuje jednom Stvoritelju čija se ’nevidljiva savršenstva, večna moć njegova i božanstvo njegovo, vide zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati‘ (Rimljanima 1:20).
23. Kakav razuman zaključak izražava psalmista?
23 S toliko mnogo dokaza o kreiranju u životu oko nas, stvarno izgleda ’neopravdano‘ reći da iza toga stoji neupravljan slučaj. Dakle, sigurno nije nerazumno što je psalmista zaslugu pripisao jednom inteligentnom Stvoritelju: „Mnogo li je dela tvojih, Gospode! Sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga! Eno more veliko i široko: tu vrve bez broja životinje male i velike“ (Psalam 104:24, 25).
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 151. strani]
„Sedamdeset odvojenih hemijskih reakcija [su] uključene u fotosintezu. To je zaista čudesan događaj“
[Okvir/Slike na stranama 148, 149]
Zadivljujuća konstrukcija semenja
Seme zri i spremno je da krene!
Razne genijalne konstrukcije šalju seme na njegov put! Seme orhideje je toliko lako da leti poput prašine. Seme maslačka dolazi opremljeno padobranima. Javorovo seme ima krila i leprša poput leptira. Neke vodene biljke opremaju svoje seme plovcima ispunjenim vazduhom i ono plovi.
Neke biljke imaju mahune koje naglo prsnu i seme se izbacuje kao iz katapulta. Klizavo seme hamamelisa prvo je stisnuto a zatim se izbacuje iz ploda, poput semena lubenice kad ga deca izbacuju stiskajući ga između palca i kažiprsta. Divlji krastavac koristi hidrauliku. Kako raste, kora ka unutrašnjosti deblja, sredina s tečnošću dolazi pod sve veći pritisak, i do vremena kad seme sazri pritisak je toliko veliki da izbacuje peteljku poput čepa iz flaše, i seme se ispaljuje.
[Slike]
Maslačak
Javor
Divlji krastavac
Seme koje meri padavine
Neke pustinjske jednogodišnje biljke imaju seme koje odbija da iznikne sve dok ne padne 15 ili više milimetara kiše. Izgleda da ono takođe zna iz kog pravca voda dolazi — ako pada odozgo ono će niknuti, ali ako se natapa odozdo, neće. U tlu postoje soli koje sprečavaju da seme nikne. Potrebna je kiša odozgo da bi isprala te soli. Voda koja natapa odozdo ne može to da uradi.
Kada bi te jednogodišnje pustinjske biljke počele da rastu posle samo lakog pljuska, one bi uginule. Potrebna je obilna kiša da bi se unelo dovoljno vlage u zemljište kako bi se biljke sačuvale od kasnijeg sušnog vremena. Tako, one čekaju na to. Slučajnost — ili kreiranje?
Džin u sićušnom pakovanju
Jedno od najmanjeg semena sadrži u sebi najveće živo biće na zemlji — džinovsko sekvojino drvo. Ono raste preko 100 metara u visinu. Na oko metar od zemlje njegov prečnik može biti preko 10 metara. Jedno stablo može sadržati dovoljno drva da se izgradi 50 kuća od po šest soba. Kora drveta, debela oko 60 centimetara, aromatizovana je taninom koji odbija insekte, a njen sunđerast, vlaknasti sastav, čini je otpornom na vatru skoro poput azbesta. Njegovo korenje pokriva oko jedan i po hektar površine. Ono živi preko 3 000 godina.
Međutim, seme koje sekvojino drvo baca dole u milionima nije mnogo veće od glave špenadle okružene sićušnim krilima. Malen čovek koji stoji u sekvojinom podnožju može samo da zuri gore u nemom strahopoštovanju prema njenoj masivnoj grandioznosti. Da li je razumno verovati da oblikovanje ovog veličanstvenog džina i sićušnog semena koje ga sadrži nije bilo putem kreiranja?
[Okvir/Slike na 150. strani]
Muzički virtuozi
Američki drozd je čuven kao imitator. Jedan je oponašao 55 drugih ptica za jedan sat. Ali originalne kompozicije melodioznih izliva američkog drozda jesu ono što očarava slušaoce. One svakako idu daleko iznad nekoliko jednostavnih nota, potrebnih da bi se obznanila teritorijalna prava. Da li je to radi uživanja — njihovog i našeg?
Carići muzičari iz Južne Amerike nisu ništa manje zadivljujući. Parovi koji se pare pevaju u duetima, kao što čine i parovi drugih tropskih ptica. Njihovi nastupi su jedinstveni, kao što zapaža jedan priručnik: „Ženka i mužjak pevaju ili iste pesme zajedno, ili različite pesme, ili različite delove iste pesme naizmenično; oni mogu biti tako tačno vremenski usklađeni da ukupna pesma zvuči kao da je peva jedna ptica.“a Kako su divni ti nežni muzički dijalozi kada carići koji se pare međusobno komuniciraju! Puka slučajna pojava?
[Slike na 142. strani]
Potreban konstruktor
Nije potreban konstruktor?
[Slike na 143. strani]
Dizajni u staklenim skeletima mikroskopskih biljaka
Dijatomi
[Slike na 144. strani]
Rizopode: dizajni u staklenim skeletima mikroskopskih životinja
Venerina cvetna košarica
[Slika na 145. strani]
Mnogi cvetovi imaju putokaze koji vode insekte do skrivenog nektara
[Slike na 146. strani]
Neki cvetovi imaju voštane tobogane za hvatanje insekata kako bi se moglo izvršiti oprašivanje
Zašto ova orhideja ima lik ženke ose?
[Slika na 147. strani]
Kaže se da bi kohezija između molekula vode mogla da podigne vodu u drvetu visine od preko tri kilometra!
