Mutacije — temelj za evoluciju?
Poglavlje 8
Mutacije — temelj za evoluciju?
1, 2. Za koji mehanizam se kaže da je temelj za evoluciju?
POSTOJI još jedna teškoća s kojom se suočava teorija evolucije. Kako se tačno pretpostavlja da se ona odigrala? Šta je osnovni mehanizam za koji se pretpostavlja da je omogućio jednom obliku živih bića da evoluira u drugi oblik? Evolucionisti kažu da ulogu igraju različite promene unutar jedra ćelije. A najistaknutije među njima jesu „slučajne“ promene poznate kao mutacije. Veruje se da naročiti delovi koji su uključeni u ove mutacione promene jesu geni i hromozomi u polnim ćelijama, pošto se mutacije u njima mogu preneti na potomstvo.
2 „Mutacije su... temelj evolucije“, kaže The World Book Encyclopedia.1 Slično tome, paleontolog Stiven Stenli nazvao je mutacije „sirovinskim materijalom“ za evoluciju.2 A genetičar Peo Koler izjavio je da su mutacije „neophodne za evolucioni napredak“.3
3. Koja vrsta mutacija bi se zahtevala za evoluciju?
3 Međutim, nije jednostavno bilo koja vrsta mutacije ono što evolucija zahteva. Robert Džastro je ukazao na potrebu za „sporom akumulacijom povoljnih mutacija“.4 A Karl Segan je dodao: „Mutacije — iznenadne promene u nasleđu — množe se. One pružaju sirovinski materijal za evoluciju. Okolina izabira onih nekoliko mutacija koje unapređuju preživljavanje, što dovodi do serije sporih transformacija od jednog životnog oblika u drugi, nastanka nove vrste.“5
4. Koja teškoća se javlja kod tvrdnje da su mutacije možda bile uključene u brze evolucione promene?
4 Takođe se kaže da mutacije mogu biti jedan ključ za brze promene na koje se poziva teorija „punktuiranog ekvilibrijuma“. Pišući u Science Digestu, Džon Glidman je rekao: „Evolucijski revizionisti veruju da bi mutacije u ključnim regulatornim genima mogle biti baš oni genetički pneumatski čekići koje njihova teorija kvantumskih skokova zahteva.“ Međutim, britanski zoolog Kolin Paterson je primetio: „Spekulacija je slobodna. Mi ne znamo ništa o tim regulatornim glavnim genima.“6 Ali, na stranu s takvim spekulacijama, opšte je prihvaćeno da mutacije koje su navodno bile uključene u evoluciju jesu male slučajne promene koje se akumuliraju tokom dugog perioda.
5. Kako nastaju mutacije?
5 Kako nastaju mutacije? Misli se da se većina njih javlja u normalnom procesu razmnožavanja ćelije. Ali, eksperimenti su pokazali da njih takođe mogu izazvati spoljnji uzroci kao što su zračenje i hemikalije. A koliko često se dešavaju? Reprodukcija genetičkog materijala u ćeliji izuzetno je dosledna. Relativno govoreći, ako uzmemo u obzir broj ćelija koje se dele u živim bićima, mutacije se ne događaju baš često. Kao što je Encyclopedia Americana komentarisala, reprodukcija „DNK lanaca koji sačinjavaju gen izuzetno je precizna. Greške u otisku ili pogrešno kopiranje retki su slučajevi“.7
Da li su korisne ili štetne?
6, 7. U kojoj su razmeri mutacije pre štetne nego korisne?
6 Ako su korisne mutacije temelj evolucije, koja razmera njih je korisna? O toj stvari postoji ogromno slaganje među evolucionistima. Na primer, Karl Segan je izjavio: „Većina njih su štetne ili smrtonosne.“8 Peo Koler kaže: „Najveći deo mutacija je škodljiv za jedinku koja nosi mutirani gen. U eksperimentima je ustanovljeno da na svaku uspešnu ili korisnu mutaciju, postoje mnoge hiljade koje su štetne.“9
7 Dakle, isključujući sve „neutralne“ mutacije, štetne brojčano nadmašuju one koje su navodno korisne u odnosu hiljade prema jedan. „Od slučajnih promena koje se javljaju u bilo kojoj komplikovanoj organizaciji, takvi rezultati treba da se očekuju“, kaže Encyclopædia Britannica.10 Zbog toga se za mutacije kaže da su odgovorne za stotine bolesti koje se određuju genetički.11
8. Kako stvarni rezultati potvrđuju zapažanje jedne enciklopedije?
8 Zbog štetne prirode mutacija, Encyclopedia Americana je priznala: „Činjenica da je većina mutacija štetna za organizam izgleda da je teško pomirljiva s gledištem da je mutacija izvor sirovinskog materijala za evoluciju. Zaista, mutanti prikazani u biološkim priručnicima jesu zbirka nakaza i monstruoznosti i mutacija izgleda da je pre destruktivan nego konstruktivan proces.“12 Kada su mutirani insekti bili stavljeni u konkurenciju s normalnim, rezultat je bio uvek isti. Kao što je G. Ledjard Stebins primetio: „Posle većeg ili manjeg broja generacija, mutanti su eliminisani.“13 Oni nisu mogli da konkurišu zato što nisu bili poboljšani nego su bili degenerisani i u nepovoljnijem položaju.
9, 10. Zašto je neopravdana pretpostavka da se evolucija može pripisati mutacijama?
9 U svojoj knjizi The Wellsprings of Life, naučni pisac Isak Asimov priznao je: „Većina mutacija ide nagore.“ Međutim, zatim je ustvrdio: „Dugoročno gledano, sasvim sigurno, mutacije čine da tok evolucije ide napred i naviše.“14 Ali, da li one to čine? Da li bi bilo koji proces koji je vodio do štete više od 999 puta u 1000 bio smatran korisnim? Kad bi želeo da sagradiš kuću, da li bi uposlio graditelja koji na svaki korektan rad izvrši hiljade koji su defektni? Kad bi jedan vozač automobila, dok vozi, na svaku dobru odluku donosio hiljade loših, da li bi želeo da se voziš s njim? Kad bi jedan hirurg, dok operiše, na svaki ispravan pokret napravio hiljade pogrešnih, da li bi želeo da te on operiše?
10 Genetičar Dobžanski jednom je rekao: „Od nezgode, nasumične promene, u bilo kom osetljivom mehanizmu, teško da se može očekivati da poboljša taj mehanizam. Guranje štapa u mašineriju nečijeg sata ili nečiji radio uređaj malokad će učiniti da on radi bolje.“15 Dakle, pitaj se: da li izgleda razumno da su sve zadivljujuće složene ćelije, organi, udovi i procesi koji postoje kod živih bića izgrađeni pomoću jednog procesa koji razgrađuje?
Da li mutacije proizvode išta novo?
11-13. Da li mutacije ikad proizvode nešto novo?
11 Čak i kad bi sve mutacije bile korisne, da li bi one mogle da proizvedu išta novo? Ne, ne bi mogle. Mutacija bi samo mogla da dovede do varijacije neke karakteristike koja već postoji. Ona pruža raznolikost, ali nikad ništa novo.
12 The World Book Encyclopedia daje jedan primer onoga što bi moglo da se desi s jednom korisnom mutacijom: „Biljka u suvom području mogla bi da ima mutantni gen koji prouzrokuje da joj raste veće i jače korenje. Ta biljka bi imala bolje mogućnosti za preživljavanje nego druge od njene vrste zbog toga što bi njeno korenje moglo da upije više vode.“16 Ali, da li se pojavilo išta novo? Ne, to je i dalje ista biljka. Nije evoluirala u nešto drugo.
13 Mutacije mogu promeniti boju ili strukturu nečije kose. Ali kosa će uvek biti kosa. Nikada se neće promeniti u perje. Mutacije mogu promeniti ruku osobe. Ona može imati prste koji su abnormalni. Ponekad može čak postojati ruka sa šest prstiju ili s nekom drugom deformacijom. Ali ona je uvek ruka. Nikad se ne menja u nešto drugo. Ništa novo ne postaje, niti ikad može postati.
Eksperimenti s voćnom mušicom
14, 15. Šta su decenije eksperimentisanja na voćnoj mušici otkrile?
14 Malo eksperimenata s mutacijama može da se izjednači s obimnim eksperimentima vršenim na običnoj voćnoj mušici, Drosophili melanogaster. Od početka 1900-ih, naučnici su milione ovih mušica izlagali rendgenskim zracima. To je povećalo učestalost mutacija na više od stotinu puta u odnosu na ono što je bilo normalno.
15 Posle svih tih decenija, šta su eksperimenti pokazali? Dobžanski je otkrio jedan rezultat: „Jasni mutanti Drosophile, s kojom je bilo izvršeno toliko mnogo klasičnog istraživanja u genetici, skoro bez izuzetka su u odnosu na neobrađene mušice inferiorni po sposobnosti za život, plodnosti, dugovečnosti.“17 Još jedan rezultat bio je da mutacije nikad nisu proizvele ništa novo. Voćne mušice su imale deformisana krila, noge i tela, i druge izobličenosti, ali uvek su ostale voćne mušice. I kad su se mutirane mušice parile međusobno, ustanovljeno je da su posle jednog broja generacija, počele da se izležu neke normalne voćne mušice. Kad bi bile ostavljene u svom prirodnom stanju, ove normalne mušice bi konačno nadživele slabije mutante, čuvajući voćnu mušicu u obliku u kome je ona prvobitno postojala.
16. Kako nasledni kôd pomaže da se očuvaju organizmi?
16 Nasledni kôd, DNK, ima izuzetnu sposobnost da samom sebi popravlja genetičko oštećenje. To pomaže da se sačuva vrsta organizma za koji je on kodiran. Scientific American govori kako „život svakog organizma i njegov kontinuitet iz naraštaja u naraštaj“ čuvaju „enzimi koji stalno popravljaju“ genetička oštećenja. Taj žurnal kaže: „Naročito, značajno oštećenje molekula DNK može izazvati hitnu reakciju u kojoj se sintetizuju povećane količine enzima za popravku.“18
17. Zašto je Goldšmit bio razočaran u eksperimente s mutacijama?
17 Tako u knjizi Darwin Retried, pisac govori sledeće o uvaženom genetičaru, pokojnom Ričardu Goldšmitu: „Nakon dugogodišnjeg posmatranja mutacija kod voćnih mušica, Goldšmit je pao u očaj. Promene, žalio se on, bile su tako beznadežno mikro [male], da kad bi hiljadu mutacija bilo kombinovano u jednom uzorku, ipak ne bi bilo nove vrste.“19
Brezova grba
18, 19. Kakva tvrdnja se iznosi za brezovu grbu, i zašto?
18 U evolucionoj literaturi često se ukazuje na engleskog moljca, brezovu grbu, kao na savremen primer evolucije u progresu. The International Wildlife Encyclopedia navela je: „To je najupadljivija evoluciona promena kojoj je čovek ikada bio svedok.“20 Nakon zapažanja da je Darvina mučila nemogućnost da prikaže evoluciju makar jedne vrste, Džastro je, u svojoj knjizi Red Giants and White Dwarfs, dodao: „Da je on to znao, nadohvat ruke bio je jedan primer koji bi mu pružio dokaz što mu je bio potreban. Slučaj je bio izuzetno redak.“21 Naravno, taj slučaj je bio brezova grba.
19 Šta se tačno događalo s brezovom grbom? Najpre, svetliji oblik ovog moljca bio je uobičajeniji od tamnijeg oblika. Ovaj svetliji tip se dobro stapao sa stablima svetlije boje i tako je bio zaštićeniji od ptica. Ali onda, zbog dugogodišnjeg zagađenja iz industrijskih područja, stabla drveća su postala tamnija. Sada je svetlija boja moljaca radila protiv njih, pošto su ptice mogle brže da ih pokupe i pojedu. Iz toga je proizašlo da je tamnija varijanta brezove grbe, za koju se kaže da je mutant, opstala bolje zato što je pticama bilo teško da ih vide na stablima potamnelim od čađi. Tamnija varijanta je brzo postala dominantan tip.
20. Kako je jedan engleski medicinski žurnal objasnio da brezova grba nije evoluirala?
20 Ali, da li je brezova grba evoluirala u neki drugi oblik insekta? Ne, ona je i dalje bila upravo ista brezova grba, samo što ima različitu boju. Zato je engleski medicinski žurnal On Call ukazao na korišćenje ovog primera u pokušaju da se dokaže evolucija kao na „notorno“. On je objavio: „To je odličan prikaz delovanja kamuflaže, a, budući da počinje i završava moljcima i ne formira se nikakva nova vrsta, on je sasvim beznačajan kao dokaz za evoluciju.“22
21. Šta se može reći o navodnoj sposobnosti klica da se razviju u otporne na antibiotike?
21 Netačna tvrdnja da brezova grba evoluira slična je nekolicini drugih primera. Na primer, pošto su se neke klice pokazale kao otporne na antibiotike, tvrdi se da se odigrava evolucija. Ali, izdržljivije klice i dalje su istog tipa, ne evoluiraju ni u šta drugo. I čak se priznaje da promena možda usleđuje, ne zbog mutacija, već zbog činjenice da su neke klice bile imune od početka. Kada su ostale uginule od lekova, imune su se umnožile i postale dominantne. Kao što kaže Evolution From Space: „Mi, međutim, sumnjamo da je u ove slučajeve uključeno išta više od selekcije već postojećih gena.“23
22. Da li činjenica da se neki insekti pokazuju imuni na otrove znači da oni evoluiraju?
22 Isti proces može takođe biti slučaj s nekim insektima koji su imuni na otrove što se koriste protiv njih. Otrovi su ili ubili insekte na kojima su korišćeni, ili su bili neefikasni. Oni koji su ubijeni nisu mogli da razviju otpornost, budući da su bili mrtvi. Preživljavanje drugih bi moglo da znači da su oni imuni ispočetka. Takav imunitet je genetički faktor koji se kod nekih insekata javlja dok kod drugih ne. U svakom slučaju, insekti su ostali iste vrste. Nisu evoluirali u nešto drugo.
„Po vrstama svojim“
23. Koji standard iz Postanja potvrđuju i mutacije?
23 Poruka koju još jednom potvrđuju mutacije jeste formula iz 1. poglavlja Postanja: živa bića se razmnožavaju samo „po vrstama svojim“. Razlog je taj što genetički kôd sprečava biljku ili životinju od toga da ode predaleko od proseka. Može postojati velika raznolikost (kao što se, na primer, može videti među ljudima, mačkama ili psima) ali ne u tolikoj meri da bi jedno živo biće moglo da se promeni u drugo. Svaki eksperiment koji je ikada vršen s mutacijama, dokazuje to. Takođe je dokazan zakon biogeneze, da život dolazi samo iz života koji je prethodno postojao, i da su roditeljski organizam i njegovo potomstvo iste „vrste“.
24. Kako eksperimenti sa uzgajanjem pokazuju da se živa bića razmnožavaju samo „po vrstama svojim“?
24 Eksperimenti sa uzgajanjem takođe potvrđuju to. Naučnici su pokušavali da neograničeno menjaju različite životinje i biljke putem ukrštanja. Želeli su da vide da li bi one, s vremenom, mogle da razviju nove oblike života. S kakvim rezultatom? On Call izveštava: „Uzgajivači obično ustanove da se posle nekoliko generacija dostigne optimum, iznad koga je daljnje poboljšanje nemoguće, i nema formiranja novih vrsta... Procesi uzgajanja, dakle, izgledalo bi da pobijaju, umesto da podupiru evoluciju.“24
25, 26. Šta naučne publikacije kažu o granicama razmnožavanja kod živih bića?
25 Umnogome isto zapažanje dato je u časopisu Science: „Vrste zaista imaju sposobnost da prođu kroz manje modifikacije u svojim fizičkim i drugim karakteristikama, ali to je ograničeno i dugoročno gledano odražava se u jednoj oscilaciji oko beznačajnog [proseka].“25 Tako, dakle, ono što živa bića nasleđuju nije sposobnost neprestane promene već umesto toga (1) stabilnost i (2) ograničeni stepeni varijacije.
26 Tako, knjiga Molecules to Living Cells kaže: „Ćelije iz šargarepe ili iz mišje jetre dosledno zadržavaju svaka svoje tkivo i identitet organizma posle bezbrojnih ciklusa razmnožavanja.“26 A Symbiosis in Cell Evolution kaže: „Sav život... razmnožava se s neverovatnom vernošću.“27Scientific American takođe zapaža: „Živa bića su enormno raznolika po obliku, ali oblik je izuzetno stalan unutar bilo koje date linije potomaka: svinje ostaju svinje a hrastovi ostaju hrastovi, iz generacije u generaciju.“28 A jedan naučni pisac je komentarisao: „Žbunovi ruže uvek cvetaju ružama, nikad kamelijama. A koze daju jariće, nikad jagnjad.“ On je zaključio da mutacijama „ne može da se pripiše sveukupna evolucija — zašto postoje ribe, gmizavci, ptice i sisari“.29
27. Šta je Darvin pogrešno protumačio o zebama na ostrvima Galapagos?
27 Stvar varijacije unutar jedne vrste objašnjava nešto što je uticalo na Darvinovo prvobitno razmišljanje o evoluciji. Kad je bio na ostrvima Galapagos on je primetio jedan oblik ptice nazvane zeba. Te ptice su bile istog oblika kao i njihova roditeljska vrsta na južnoameričkom kontinentu, odakle su one očigledno migrirale. Ali bilo je neobičnih razlika, kao na primer u obliku njihovih kljunova. Darvin je to protumačio kao evoluciju u razvoju. Ali, to u stvari nije bilo ništa više do još jedan primer raznolikosti unutar jedne vrste, koju dopušta genetička građa stvorenja. Zebe su i dalje bile zebe. Nisu se pretvorile u nešto drugo, niti će to ikad učiniti.
28. Kako se, dakle, može reći da je naučna činjenica u potpunom skladu s pravilom „po svojim vrstama“ iz Postanja?
28 Dakle, ono što kaže Postanje, u potpunom je skladu s naučnom činjenicom. Kad poseješ seme, ono rađa samo „po vrstama svojim“, tako da možeš da zasadiš vrt s uverenjem u pouzdanost tog zakona. Kad se mačke omace, njihovo potomstvo su uvek mačke. Kad ljudi postanu roditelji, njihova deca su uvek ljudi. Postoji varijacija u boji, veličini i obliku, ali uvek unutar granica te vrste. Da li si ti ikad lično video neki slučaj koji je bio drugačiji? Niti je iko drugi.
Nisu temelj za evoluciju
29. Šta je jedan francuski biolog rekao o mutacijama?
29 Zaključak je jasan. Nikakva količina slučajnih genetičkih promena ne može da prouzrokuje da se jedna vrsta života pretvori u drugu vrstu. Kao što je francuski biolog Žan Rostan jednom rekao: „Ne, decidirano, ne mogu sebe da nateram da mislim da su te ’greškice‘ u nasleđu, čak i uz saradnju prirodnog odabiranja, čak i uz pomoć ogromnih vremenskih razdoblja u kojima evolucija radi na životu, mogle da izgrade čitav svet, s njegovim strukturalnim obiljem i rafiniranošću, njegovim zadivljujućim ’adaptacijama‘.“30
30. Koji komentar je jedan genetičar dao o mutacijama?
30 Slično tome, genetičar H. Vadington rekao je s obzirom na verovanje u mutacije: „To je stvarno teorija da ako počnete s bilo kojih četrnaest redova koherentnog engleskog i menjate ga slovo po slovo, čuvajući samo one stvari koje još imaju smisla, završite konačno s jednim od Šekspirovih soneta... meni to deluje kao umobolna vrsta logike, i mislim da treba da budemo u stanju da učinimo bolje.“31
31. Kako je jedan naučnik nazvao verovanje da su mutacije sirovinski materijal za evoluciju?
31 Istina je kao što je objavio profesor Džon Mur: „Nakon rigoroznog ispitivanja i analiza, svaka dogmatička tvrdnja... da su genske mutacije sirovinski materijal za ikoji evolucioni proces koji uključuje prirodno odabiranje jeste mitska izjava.“32
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 99. strani]
„Mutacije su... temelj evolucije“
[Istaknuti tekst na 100. strani]
Mutacije se upoređuju s „nezgodama“ u genetičkom mehanizmu. Ali nezgode donose štetu, a ne dobro
[Istaknuti tekst na 101. strani]
„Mutacija izgleda da je pre destruktivan nego konstruktivan proces“
[Istaknuti tekst na 105. strani]
„Kad bi hiljadu mutacija bilo kombinovano u jednom uzorku, ipak ne bi bilo nove vrste“
[Istaknuti tekst na 107. strani]
„On je sasvim beznačajan kao dokaz za evoluciju“
[Istaknuti tekst na 107. strani]
Poruka koju potvrđuju mutacije je sledeća: živa bića se razmnožavaju samo „po vrstama svojim“
[Istaknuti tekst na 108. strani]
„Procesi uzgajanja... izgledalo bi da pobijaju, umesto da podupiru evoluciju“
[Istaknuti tekst na 109. strani]
„Svinje ostaju svinje a hrastovi ostaju hrastovi, iz generacije u generaciju“
[Istaknuti tekst na 110. strani]
Mutacijama „ne može da se pripiše sveukupna evolucija“
[Istaknuti tekst na 110. strani]
„Meni to deluje kao umobolna vrsta logike, i mislim da treba da budemo u stanju da učinimo bolje“
[Okvir/Slika na stranama 112, 113]
Šta odgovara činjenicama?
Nakon čitanja prethodnih poglavlja, na mestu je da upitamo: šta odgovara činjenicama, evolucija ili stvaranje? Kolone ispod pokazuju evolucioni obrazac, stvaralački obrazac i činjenice kako se nalaze u stvarnom svetu.
Predviđanja Predviđanja Činjenice kako
evolucionog obrasca stvaralačkog obrasca se nalaze u
stvarnom svetu
Život je evoluirao Život dolazi samo iz (1) Život
iz nežive materije prethodnog života; dolazi samo iz
putem slučajne na početku stvoren predhodnog
hemijske evolucije od strane jednog života;(2) nema
(spontani nastanak) inteligentnog načina da se
Stvoritelja složeni
genetički kôd
formira
slučajno
Fosili treba da pokažu: Fosili treba da pokažu: Fosili
(1) jednostavne životne (1) složene oblike kako pokazuju:
oblike kako nastaju se iznenada pojavljuju u (1) iznenadno
postepeno;(2) prelazne velikoj raznolikosti; pojavljivanje
oblike koji povezuju (2) jazove koji složenog života
prethodne odvajaju glavne vrste; u velikoj
nema veznih oblika raznolikosti;
(2) svaka nova
vrsta odvojena
od prethodnih
vrsta; nema
veznih oblika
Nove vrste pojavljuju Nema novih vrsta koje Nema novih
se postepeno; počeci se pojavljuju postepeno; vrsta koje
nepotpunih kostiju nema nepotpunih kostiju se postepeno
i organa u različitim ili organa, nego su svi pojavljuju, iako
prelaznim fazama delovi potpuno mnogo
formirani raznolikosti;
nema nepotpuno
formiranih
kostiju
ili organa
Mutacije: neto rezultat Mutacije štetne za Male mutacije
koristan; stvara nove složen život; ne štetne,velike
odlike donose ništa novo smrtonosne;
nikad ne
dovode ni do
čega novog
Poreklo civilizacije Civilizacija je Civilizacija se
postepeno, uzdiže se savremenik čoveka; pojavljuje
iz primitivnih, složena od samog s čovekom;
zverskih početaka početka bilo koji
pećinski
stanovnici bili
su savremenici
civilizacije
Jezik je evoluirao Jezik je savremenik Jezik je
od jednostavnih čoveka; drevni savremenik
životinjskih zvukova jezici složeni čoveka; drevni
u složene savremene i potpuni jezici često
jezike složeniji
od savremenih
Pojavljivanje čoveka Pojava čoveka pre Najstariji
pre miliona godina oko 6 000 godina pisani
izveštaji
datiraju
samo oko 5 000
godina
unazad
...logičan zaključak
Kad uporedimo ono što se nalazi u stvarnom svetu s onim što je predvidela evolucija, i s onim što je predvidelo stvaranje, zar nije očigledno koji obrazac odgovara činjenicama a koji se sukobi s njima? Dokaz iz sveta živih bića oko nas, i iz fosilnog zapisa o bićima koja su živela davno, svedoči za isti zaključak: život je bio stvoren; nije evoluirao.
Ne, život nije započeo u nekoj nepoznatoj iskonskoj „supi“. Ljudi nisu nastali putem majmunolikih predaka. Umesto toga, živa bića su bila stvorena u izobilju kao različiti porodični oblici. Svako je moglo da se razmnožava u velikoj raznolikosti unutar svoje sopstvene „vrste“, ali nije moglo da pređe granicu koja razdvaja različite vrste. Tu granicu, kao što se jasno može videti kod živih bića, pojačava sterilitet. I različitost između vrsta zaštićena je jedinstvenim genetičkim mehanizmom svake.
Međutim, postoji mnogo više toga što svedoči za Stvoritelja nego što su samo činjenice koje odgovaraju predviđanjima stvaralačkog obrasca. Osmotrimo zadivljujuće dizajne i složenosti koje se nalaze na zemlji, da, i širom svemira. Oni takođe svedoče o postojanju jedne Vrhovne Inteligencije. Samo nekoliko od tih čuda, od svemira koji uliva strahopoštovanje pa sve do komplikovanih dizajna u mikroskopskom svetu, biće sada fokus naše pažnje u sledećih nekoliko poglavlja.
[Slike na 102. strani]
Kad bi jedan graditelj na svaki dobar rad izvršavao hiljadu loših, da li bi ga uposlio?
Kad bi jedan vozač na svaku dobru odluku donosio hiljade loših, da li bi se vozio s njim?
Kad bi jedan hirurg na svaki ispravan pokret pravio hiljade pogrešnih, da li bi mu dozvolio da te operiše?
[Slika na 103. strani]
Dobžanski: „Guranje štapa u... nečiji radio uređaj malokad će učiniti da on radi bolje“
[Slike na 104. strani]
Eksperimenti s voćnim mušicama proizveli su mnoge deformisane mutante, ali oni su uvek ostajali voćne mušice
Normalna voćna mušica
Mutantne mušice
[Slike na 106. strani]
Promena u boji brezove grbe nije evolucija već samo raznolikost unutar osnovne vrste
[Slike na 108. strani]
Porodica pasa ima mnoge varijacije, ali psi uvek ostaju psi
[Slike na 109. strani]
Postoji velika raznolikost u ljudskoj porodici ali ljudi se razmnožavaju samo ’po svojoj vrsti‘
[Slike na 111. strani]
Zebe koje je Darvin posmatrao na Galapagosu uvek ostaju zebe; tako je ono što je on posmatrao bila raznolikost, a ne evolucija
