Neslaganja oko evolucije — zašto?
Poglavlje 2
Neslaganja oko evolucije — zašto?
Kad je trebalo da bude objavljeno jedno specijalno stogodišnje izdanje Darvinovog Porekla vrsta, V. R. Tomson, tadašnji direktor Komonveltovog instituta za biološku kontrolu, u Otavi, u Kanadi, bio je pozvan da napiše uvod tog izdanja. U njemu je rekao: „Kao što znamo, postoji veliko razilaženje mišljenja među biolozima, ne samo oko uzrokâ evolucije nego čak i oko stvarnog procesa. To razilaženje postoji zbog toga što dokaz ne zadovoljava i ne dopušta nikakav siguran zaključak. Stoga je pravo i umesno skrenuti pažnju nenaučnoj publici na neslaganja oko evolucije“a
1, 2. (a) Kako se definiše reč „činjenica“? (b) Koji su neki primeri činjenica?
ONI koji podupiru teoriju evolucije smatraju da je ona sada utvrđena činjenica. Oni veruju da je evolucija „stvarna pojava“, „realnost“, „istina“, kako jedan rečnik definiše reč „činjenica“. Ali da li je?
2 Ilustracije radi: Nekad se verovalo da je Zemlja ravna. Sada je utvrđeno sa sigurnošću da je sferna po obliku. To je činjenica. Nekad se verovalo da je Zemlja centar svemira i da nebesa kruže oko Zemlje. Sada sigurno znamo da Zemlja kruži po jednoj orbiti oko Sunca. To je, takođe, činjenica. Mnoge stvari koje su nekad bile samo teorije oko kojih su se vodile debate, utvrđene su pomoću dokaza kao čvrsta činjenica, realnost, istina.
3. (a) Šta pokazuje da je evolucija kao utvrđena „činjenica“ još uvek pod znakom pitanja? (b) Koji pristup će biti koristan u ispitivanju tekućeg statusa evolucije?
3 Da li bi ispitivanje dokaza za evoluciju ostavilo čoveka na jednakom čvrstom temelju? Zanimljivo, još od kad je knjiga Čarlsa Darvina Poreklo vrsta bila objavljena 1859, razni aspekti te teorije bili su predmet znatnog neslaganja čak i između vrhunskih naučnika na području evolucije. Danas, taj spor je intenzivniji nego ikad. I prosvetljujuće je osmotriti šta sami zastupnici evolucije govore o toj stvari.
Evolucija na udaru
4-6. Šta se dešava među onima koji unapređuju evoluciju?
4 Naučni časopis Discover izneo je tu situaciju na sledeći način: „Evolucija... nije samo pod napadom od strane fundamentalističkih hrišćana, nego se takođe dovodi u pitanje i od strane uvaženih naučnika. Među paleontolozima, naučnicima koji proučavaju fosilni zapis, postoji sve veće odstupanje od preovladavajućeg gledišta darvinizma.“1 Fransis Hičing, evolucionista i autor knjige The Neck of the Giraffe, rekao je: „Uprkos njegovoj prihvaćenosti u naučnom svetu kao velikog ujedinjujućeg principa biologije, darvinizam je, posle jednog veka i četvrt, na iznenađujuće velikim mukama.“2
5 Posle jedne važne konferencije nekih 150 specijalista u evoluciji, održane u Čikagu, u Ilinoisu, jedan izveštaj je zaključio: „[Evolucija] prolazi kroz svoju najširu i najdublju revoluciju u skoro 50 godina... Kako se stvarno evolucija dogodila sada je stvar velike kontroverze među biolozima... Nije bilo u izgledu nikakvo jasno rešenje tih kontroverzi.“3
6 Paleontolog Najlz Eldridž, istaknuti evolucionista, rekao je: „Sumnja koja se uvukla u prethodnu, samozadovoljno uverenu sigurnost zadnjih dvadeset godina evolucione biologije zapalila je strasti.“ Govorio je o „nedostatku ukupnog slaganja čak i unutar zaraćenih tabora“, i dodao, „stvari su stvarno u metežu ovih dana... Ponekad se čini da postoji toliko varijacija na svaku [evolucionu] temu koliko ima pojedinačnih biologa.“4
7, 8. Kako je jedan uvaženi pisac komentarisao Darvinovo Poreklo vrsta?
7 Jedan pisac londonskog lista Times, Kristofer Buker (koji prihvata evoluciju), rekao je sledeće o njoj: „Bila je to zadivljujuće jednostavna i privlačna teorija. Jedini problem je bio, kao što je i sam Darvin bar donekle bio svestan, to što je bila puna ogromnih rupa.“ S obzirom na Darvinovo Poreklo vrsta, on je primetio: „Imamo ovde vrhunsku ironiju da knjiga koja je postala slavna zbog objašnjavanja porekla vrsta u stvari ne čini ništa slično.“ (Kurziv dodat.)
8 Buker je takođe izjavio: „Vek posle Darvinove smrti, mi još uvek nemamo ni najmanju dokazivu ili čak verodostojnu predstavu o tome kako se evolucija stvarno odigrala — a nedavnih godina to je vodilo do neobičnih serija bitaka oko čitavog tog pitanja... stanje skoro otvorenog rata postoji među samim evolucionistima, sa svakom vrstom [evolucionih] sekti koje se zalažu za neke nove modifikacije.“ On je zaključio: „Što se tiče toga kako i zašto se ona stvarno dogodila, nemamo ni najmanju predstavu i verovatno nikad nećemo ni imati.“5
9. Kako se opisuje situacija među evolucionistima u skorije vreme?
9 Evolucionista Hičing se složio, govoreći: „Zavade oko teorije evolucije su eksplodirale... Ukorenjeni stavovi, za i protiv, bili su utemeljeni na visokim mestima, i uvrede su letele kao minobacačke bombe sa obe strane.“ Rekao je da je to akademska rasprava dalekosežnih razmera, „potencijalno jedno od onih vremena u nauci kada, sasvim iznenada, jedna dugo podržavana ideja padne pod težinom suprotnih dokaza i neka nova zauzme njeno mesto“.6 A britanski New Scientist primetio je da „sve veći broj naučnika, naročito rastući broj evolucionista... iznosi argumente da darvinistička evoluciona teorija uopšte nije istinski naučna teorija... Mnogi od kritičara imaju najviše intelektualne akreditive“.7
Dileme oko porekla
10. Da li je evoluciono poreklo života na zemlji utvrđeno kao činjenica?
10 S obzirom na pitanje kako je život započeo, astronom Robert Džastro je rekao: „Na njihovu žalost [naučnici] nemaju nikakav jasan odgovor, zato što hemičari nikad nisu uspeli da reprodukuju eksperimente prirode u stvaranju života iz nežive materije. Naučnici ne znaju kako se to dogodilo.“ On je dodao: „Naučnici nemaju dokaz da život nije bio rezultat čina stvaranja.“8
11. Kakvu teškoću za evoluciju predstavljaju složeni telesni organi?
11 Ali teškoća ne prestaje s poreklom života. Osmotrimo takve telesne organe kao što su oko, uho, mozak. Svi oni zapanjuju svojom složenošću, i to daleko više nego najkomplikovaniji izum koji je načinio čovek. Problem za evoluciju je činjenica da svi delovi takvih organa moraju da rade zajedno da bi se odigralo gledanje, slušanje ili mišljenje. Takvi organi bili bi beskorisni sve dok se svi pojedinačni delovi ne bi kompletirali. Tako se javlja pitanje: Da li je neupravljani elemenat slučajnosti za koji se misli da je pokretačka sila evolucije, mogao da sve te delove sastavi u pravo vreme kako bi se proizveli takvi složeni mehanizmi?
12. (a) Šta je Darvin komentarisao o poreklu oka? (b) Da li je taj problem danas bliži rešenju?
12 Darvin je priznao to kao problem. Na primer, pisao je: „Pretpostaviti da je oko... moglo da se formira [evolucijom], izgleda, priznajem otvoreno, apsurdno do najvišeg stepena.“9 Prošlo je od tada više od jednog veka. Da li je taj problem rešen? Ne. Naprotiv, ono što se o oku saznalo od Darvinovog vremena pokazuje da je ono još složenije nego što je on razumeo. Tako je Džastro rekao: „Izgleda da je oko konstruisano; nijedan konstruktor teleskopa ne bi mogao načiniti bolje.“10
13. Šta je jedan naučnik zaključio o mozgu?
13 Ako je tako s okom, šta je onda s ljudskim mozgom? Budući da čak ni jedna jednostavna mašina ne evoluira slučajno, kako može biti činjenica da je beskrajno složeniji mozak evoluirao? Džastro je zaključio: „Teško je prihvatiti evoluciju ljudskog oka kao proizvod slučajnosti; još je teže prihvatiti evoluciju ljudske inteligencije kao proizvod nasumičnih poremećaja u moždanim ćelijama naših predaka.“11
Dileme oko fosila
14. Da li je tačno da fosilno svedočanstvo podupire evoluciju?
14 Naučnici su iskopali milione kostiju i drugog svedočanstva o životu u prošlosti, i to se naziva fosilima. Kad bi evolucija bila činjenica, sigurno bi u svemu tome moralo da postoji obimno svedočanstvo o tome kako jedna vrsta živog bića evoluira u drugu vrstu. Ali Bulletin Čikaškog poljskog muzeja istorije prirode izneo je komentar: „Darvinova teorija [evolucije] uvek je bila tesno povezana sa svedočanstvom fosila, i verovatno većina ljudi pretpostavlja da fosili pružaju jedan veoma važan deo opštem argumentu koji se iznosi u korist darvinističkih tumačenja istorije života. Nažalost, to nije striktno tačno.“
15. (a) Kako je Darvin gledao na fosilno svedočanstvo u svoje vreme? (b) Posle više od jednog veka sakupljanja fosila, šta to svedočanstvo otkriva?
15 Zašto nije? Bulletin je dalje rekao da je Darvin „bio zbunjen fosilnim zapisom zato što on nije izgledao onako kako je on predvideo da će izgledati... geološki zapis nije ni tada to učinio i još uvek ne iznosi fini postepeni lanac spore i progresivne evolucije“. U stvari sada, posle više od jednog veka sakupljanja fosila, „imamo još manje primera evolucijskog prelaza nego što smo imali u Darvinovo vreme“, objasnio je Bulletin.12 Zašto je to slučaj? Zbog toga što još obilnije fosilno svedočanstvo koje je na raspolaganju danas pokazuje da se za neke od primera koji su se nekada koristili da podupru evoluciju sada uvidelo da to uopšte ne čine.
16. Šta mnogi naučnici evolucije sada priznaju?
16 Taj neuspeh fosilnog svedočanstva da podupre postepenu evoluciju uznemirio je mnoge evolucioniste. U delu The New Evolutionary Timetable, Stiven Stenli je govorio o „opštem neuspehu zapisa da izloži postepene prelaze od jedne veće grupe ka drugoj“. On je rekao: „Poznati fosilni zapis nije, i nikada nije bio, u skladu sa [sporom evolucijom].“13 Najlz Eldridž je takođe priznao: „Obrazac za koji nam je rečeno da ga pronađemo za poslednjih 120 godina ne postoji.“14
Novije teorije
17. Kakav je komentar Science Digest izneo o novijim teorijama?
17 Sve to je mnoge naučnike navelo da zastupaju nove teorije za evoluciju. Science Digest je to ovako izrazio: „Neki naučnici predlažu još rapidnije evolucione promene i sada se sasvim ozbiljno bave idejama koje su nekad popularizovane samo u mašti.“15
18. Kakva teškoća postoji kod skorije teorije da je život započeo u svemirskom prostoru?
18 Na primer, neki naučnici su zaključili da život nije mogao da se pojavi spontano na Zemlji. Umesto toga, oni spekulišu da mora da je nastao u svemirskom prostoru i da je onda sleteo na Zemlju. Ali to samo odguruje problem porekla života još dalje unazad i u još nepristupačniji okvir. Opasnosti koje se suprotstavljaju životu u neprijateljskom okruženju svemirskog prostora dobro su poznate. Da li je, onda, verovatno da je život počeo spontano na nekom drugom mestu u svemiru i da je opstao pod takvim grubim uslovima da bi dospeo do zemlje, i kasnije se razvio u život kakav mi poznajemo?
19, 20. Koju novu teoriju neki evolucionisti unapređuju?
19 Pošto fosilni zapis ne pokazuje postepeni razvoj života iz jednog oblika u drugi, neki evolucionisti teoretišu da se taj proces morao desiti putem naglih preokreta i početaka, a ne ravnomernim korakom. Kao što The World Book Encyclopedia objašnjava: „Mnogi biolozi misle da su nove vrste mogle nastati putem iznenadnih, drastičnih promena u genima.“16
20 Neke pristalice ove teorije nazvale su taj proces „punktuiranim ekvilibrijumom“. To jest, vrste održavaju svoj „ekvilibrijum“ (ostaju umnogome iste), ali s vremena na vreme postoji neka „punktuacija“ (veliki skok ka evoluiranju u nešto drugo). To je sasvim suprotno teoriji koju su skoro svi evolucionisti prihvatali mnoge decenije. Ponor između te dve teorije bio je ilustrovan jednim naslovom u listu The New York Times: „Teorija rapidne evolucije napadnuta.“ Taj članak je zapazio da je novija ideja o „punktuiranom ekvilibrijumu“ „podigla novo protivljenje“ među onima koji se drže tradicionalnog gledišta.17
21. (a) Bez obzira na to koja teorija evolucije se prihvata, koji dokaz treba da postoji? (b) Šta ipak pokazuju činjenice?
21 Bez obzira na to koja teorija se podržava, razumno je da treba da postoji bar neki dokaz koji bi pokazao da se jedna vrsta života pretvara u neku drugu vrstu. Ali jazovi između različitih oblika života koji se nalaze u fosilnom zapisu, kao i jazovi između različitih oblika živih bića na zemlji danas, još uvek ostaju.
22, 23. Kako se Darvinova ideja o „preživljavanju najsposobnijih“ osporava u skorije vreme?
22 Takođe, indikativno je videti šta se dogodilo s Darvinovom dugo prihvatanom idejom s obzirom na „preživljavanje najsposobnijih“. On je to nazvao „prirodnim odabiranjem“. To jest, verovao je da je priroda „izabrala“ najsposobnija živa bića da opstanu. Kako su ti „sposobni“ navodno sticali nove karakteristike koje su delovale u njihovu korist, oni su polako evoluirali. Ali dokazi iz proteklih 125 godina pokazuju da, dok najsposobniji možda zaista opstaju, to ne objašnjava kako su oni postali. Jedan lav može biti sposobniji od drugog lava, ali to ne objašnjava kako je on postao lav. I sve njegovo potomstvo još uvek će biti lavovi, ne nešto drugo.
23 Tako, u časopisu Harper’s, pisac Tom Betel je komentarisao: „Darvin je napravio jednu grešku dovoljno ozbiljnu da potkopa njegovu teoriju. A ta greška je tek nedavno priznata kao takva... Jedan organizam može zaista biti ’sposobniji‘ nego drugi... To, naravno, nije nešto što pomaže da se stvori taj organizam... Jasno je, ja mislim, da je postojalo nešto vrlo, vrlo pogrešno s takvom jednom idejom.“ Betel je dodao: „Kako ja to vidim, zaključak je prilično zapanjujuć: Darvinova teorija je, ja verujem, na ivici kolapsa.“18
Činjenica ili teorija?
24, 25. (a) Koja su neka od područja na kojima evolucija nije udovoljila standardima da bude utvrđena činjenica? (b) U skladu s onim što je jedan evolucionista rekao o savremenoj teoriji, kako se na nju može gledati?
24 Sumirajući neke od nerešenih problema s kojima se suočava evolucija, Fransis Hičing je zapazio: „Na tri presudna područja gde se [savremena teorija evolucije] može ispitati, ona je zatajila: Fosilni zapis otkriva obrazac evolucionih skokova umesto postepene promene. Geni su moćan stabilizirajući mehanizam čija je glavna funkcija da spreče da evoluiraju novi oblici. Nasumične korak-po-korak mutacije na molekularnom nivou ne mogu da objasne organizovanu i rastuću složenost života.“ (Kurziv dodat.)
25 Zatim je Hičing zaključio dajući ovo zapažanje: „Najblaže rečeno, čovek može dovesti u pitanje jednu evolucionu teoriju tako pritisnut sumnjama čak i među onima koji je naučavaju. Ako je darvinizam zaista veliki ujedinjujući princip biologije, on obuhvata izvanredno velika područja neznanja. On ne uspeva da objasni neka od najosnovnijih pitanja od svih: kako su beživotna hemijska jedinjenja oživela, koja gramatička pravila stoje iza genetičkog koda, kako geni oblikuju formu živih bića.“ U stvari, Hičing je rekao da on smatra savremenu teoriju evolucije „tako nedostatnom da zaslužuje da se tretira kao stvar vere“.19
26. Zašto nije razumno nastaviti sa insistiranjem da je evolucija činjenica?
26 Međutim, mnogi zastupnici evolucije smatraju da imaju dovoljno razloga da insistiraju na tome da je evolucija činjenica. Oni objašnjavaju da se samo prepiru oko detalja. Ali kad bi bilo koja druga teorija imala tako enormne teškoće koje traju, i tako velika protivrečja među onima koji je zastupaju, da li bi tako spremno bila proglašena za činjenicu? Sâmo ponavljanje da je nešto činjenica ne čini to činjenicom. Kao što je Džon R. Durant, biolog, napisao u londonskom listu The Guardian: „Mnogi naučnici podležu iskušenju da budu dogmatični... uvek iznova, pitanje porekla vrsta predstavlja se kao da je konačno rešeno. Ništa ne bi moglo biti dalje od istine... Ali tendencija da se bude dogmatičan uporno ostaje, i ne čini nikakvu uslugu za stvar nauke.“20
27. Koja druga okosnica za dokaz postoji, koja nudi osnovu za razumevanje kako je život nastao?
27 S druge strane, šta je sa stvaranjem kao s objašnjenjem za to kako je život nastao? Da li ono nudi okosnicu za dokaz koja je imalo čvršća nego tvrdnje koje često podupiru evoluciju? I, kao najpoznatiji izveštaj o stvaranju, da li Postanje baca ikakvo verodostojno svetlo na to kako su zemlja i živa bića nastali?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 14. strani]
„Darvinizam je, posle jednog veka i četvrt, na iznenađujuće velikim mukama“
[Istaknuti tekst na 15. strani]
„Kako se stvarno evolucija dogodila sada je stvar velike kontroverze među biolozima“
[Istaknuti tekst na 18. strani]
„Izgleda da je oko konstruisano; nijedan konstruktor teleskopa ne bi mogao načiniti bolje“
[Istaknuti tekst na 21. strani]
„Obrazac za koji nam je rečeno da ga pronađemo za poslednjih 120 godina ne postoji“
[Istaknuti tekst na 21. strani]
’Neki naučnici predlažu... [evolucione] ideje koje su nekad popularizovane samo u mašti‘
[Istaknuti tekst na 22. strani]
Nove teorije protivreče onome što je bilo prihvatano mnoge decenije
[Istaknuti tekst na 23. strani]
„Darvinova teorija je, ja verujem, na ivici kolapsa“
[Istaknuti tekst na 24. strani]
„Uvek iznova, pitanje porekla vrsta predstavlja se kao da je konačno rešeno. Ništa ne bi moglo biti dalje od istine“
[Okvir na 18. strani]
„Kompjuterski naučnici stavljeni u neugodan položaj u svom traganju da dostignu ljudski vid“
Pod gornjim naslovom The New York Times je izvestio: „Stručnjaci koji teže za jednim od čovekovih najodvažnijih snova — da stvori mašine koje misle — spotakli su se dok su preduzimali ono što je izgledalo da će biti elementarni prvi korak. Nisu uspeli da ovladaju vidom.
„Posle dve decenije istraživanja, oni još uvek moraju da uče mašine na izgled jednostavnom činu da budu u stanju da prepoznaju svakodnevne predmete i da razlikuju jedne od drugih.
„Umesto toga, oni su razvili duboko novo poštovanje prema prefinjenosti ljudskog vida... Ljudska mrežnjača je zavist kompjuterskih naučnika. Njenih sto miliona štapića i čepića i njeni slojevi neurona izvršavaju najmanje 10 milijardi kalkulacija u sekundi.“b
[Istaknuti tekst na 16. strani]
O Darvinovoj knjizi Poreklo vrsta, jedan pisac londonskog časopisa Times koji prihvata evoluciju pisao je: „Imamo ovde vrhunsku ironiju da knjiga koja je postala slavna zbog objašnjavanja porekla vrsta u stvari ne čini ništa slično“
[Slika na 17. strani]
Jedan evolucionista je izjavio: „Ukorenjeni stavovi, za i protiv, bili su utemeljeni... i uvrede su letele kao minobacačke bombe sa obe strane“
[Slike na 19. strani]
Astronom Robert Džastro je rekao: „Teško je prihvatiti evoluciju ljudskog oka kao proizvod slučajnosti; još je teže prihvatiti evoluciju ljudske inteligencije kao proizvod nasumičnih poremećaja u moždanim ćelijama naših predaka“
[Slike na 20. strani]
„Neki od klasičnih slučajeva darvinističke promene u fosilnom zapisu... morali su da se odbace ili da se modifikuju kao rezultat detaljnijih informacija“v (Dejvid Rop, Čikaški poljski muzej istorije prirode)
Eohippus
Archaeopteryx
Dvodihalica
[Slika na 22. strani]
Dok najsposobniji možda opstaju, to ne objašnjava kako oni postaju
