BIBLIJSKO NAČELO: „Spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13).

Šta to znači? U Bibliji se greh poistovećuje sa dugom, a opraštanje se upoređuje sa otpisivanjem duga (Luka 11:4). Što se tiče grčke reči koja je u Bibliji prevedena sa „oprostiti“, u jednom rečniku se kaže da ta reč znači „otpisati dug i ne tražiti da se on podmiri“. Dakle, kada rešimo da oprostimo nekome ko nam je učinio nešto nažao, mi jednostavno više ne očekujemo da ta osoba nešto preduzme kako bi se iskupila. Međutim, to ne znači da opravdavamo njeno loše ponašanje niti da poričemo da nas je povredila. To samo znači da ne želimo da budemo ogorčeni i da se ljutimo iako možda imamo opravdan razlog za to.

Da li je ovo načelo praktično u današnje vreme? Svi mi grešimo, jer smo nesavršeni ljudi (Rimljanima 3:23). Ali dobro je da opraštamo drugima zato što ćemo se pre ili kasnije naći u situaciji kada će biti potrebno da drugi oproste nama. Osim toga, i za nas je dobro da opraštamo. U kom smislu?

Kada smo ljuti i ogorčeni i kada ne želimo da oprostimo, mi u stvari sebe povređujemo. Takve negativne emocije nam kradu radost, umanjuju lepotu življenja i čine nas nesrećnima. A mogu dovesti i do nekih ozbiljnih zdravstvenih problema. U jednom izveštaju za Journal of the American College of Cardiology, dr Joiči Čida i profesor psihologije Endru Stepto izneli su sledeći zaključak: „Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da gnev i agresivno ponašanje uveliko doprinose nastanku koronarne bolesti srca.“

S druge strane, koliko je korisno da opraštamo? Kada spremno opraštamo, mi u stvari čuvamo mir i jedinstvo, što svakako doprinosi dobrim međuljudskim odnosima. Što je još važnije, time dokazujemo da smo se ugledali na Boga, koji spremno oprašta onima koji se kaju i koji od nas očekuje da i mi isto tako spremno opraštamo drugima (Marko 11:25; Efešanima 4:32; 5:1).