Jedna godina u ’dobroj zemlji‘

GODINE 1908. nešto zanimljivo je otkriveno na mestu biblijskog grada Gezera, koji leži naspram priobalne ravnice zapadno od Jerusalima. Bila je to jedna mala ploča od krečnjaka za koju se veruje da potiče iz desetog veka pre n. e. Na njoj je na drevnom hebrejskom pismu napisano ono za šta se veruje da je pojednostavljeni prikaz jedne poljoprivredne godine zajedno sa svim raznolikim aktivnostima tokom nje. Ova ploča je postala poznata kao Gezerski kalendar.

Na njoj se nalazi jedan potpis — Avija. Iako se ne slažu svi arheolozi s tim mišljenjem, većina njih smatra da je to školski zadatak nekog učenika napisan u stihovima. a Da li bi želeo da očima jednog dečaka koji je tada živeo vidiš kako se smenjuju godišnja doba? To te može podsetiti na neke biblijske događaje.

Dva meseca žetve

Pisac ovog drevnog kalendara prvo navodi žetvu. To što se ona u ovom kalendaru spominje prva sasvim je razumljivo jer su Izraelci gledali na žetvu kao na vrhunac, to jest kraj značajnog dela poljoprivredne godine. Mesec etanim (kasnije nazvan tišri) po današnjem kalendaru obuhvata deo septembra i oktobra. To vreme, kada je već bio završen veći deo žetve, bilo je vreme slavlja u kome je mladi Avija imao udeo. Zamisli samo njegovu razdraganost dok pomaže svom ocu da napravi senicu u kojoj su živeli nedelju dana tokom kojih su radosno zahvaljivali Jehovi za plodove sa svojih polja! (Ponovljeni zakoni 16:13-15).

Otprilike u to vreme, masline su bile skoro zrele za berbu i Avijina porodica bi otresala grane maslinovog drveća, što je  posao koji je bio zanimljiv za gledanje, ali suviše težak za malog Aviju (Ponovljeni zakoni 24:20). Oni bi nakon trešenja pokupili masline i odneli ih do najbliže mlinske prese da bi se od njih dobilo ulje. Ulje su mogli da dobiju i na jedan jednostavniji način — tako što bi raspuknute masline stavili u vodu i s površine skupljali ulje koje bi one otpustile. U svakom slučaju, ovo dragoceno ulje se nije koristilo samo u ishrani. Ono je korišćeno i kao ulje za lampe i za lečenje modrica i rana, kakve je mogao da zadobije dečak poput Avije dok se igrao.

Dva meseca setve

U vreme kada su počinjale rane kiše, Avija je verovatno bio srećan da na svojoj koži oseti osvežavajući pljusak. Otac mu je po svoj prilici govorio koliko je kiša važna za zemlju (Ponovljeni zakoni 11:14). Tvrdo tlo koje je mesecima bilo izloženo vrelini sunca, sada bi omekšalo i bilo spremno za oranje. Orač bi vešto upravljao drvenim plugom, koji je najverovatnije imao metalni vrh, a koji je vukla neka životinja. Svrha je bila da se u zemlji naprave pravilne brazde. Pošto je zemlja smatrana dragocenom, izraelski ratari su obrađivali čak i male parcele uključujući i zemljište na obroncima. Ali, na tom zemljištu su mogli da koriste samo ručno oruđe.

Nakon što bi zemlja bila uzorana i usitnjena, mogli su se sejati pšenica i ječam. Zanimljivo je da su dva meseca takvog sejanja sledeće na šta Gezerski kalendar ukazuje. Moguće je da je sejač u  nekom naboru odeće nosio seme i da ga je sejao širokim pokretima ruke.

Dva meseca kasne setve

’Dobra zemlja‘ nikad nije prestajala da proizvodi hranu (Ponovljeni zakoni 3:25). Tokom decembra, količina padavina je bila najveća i tlo bi ozelenelo. To je bilo vreme za kasnu setvu mahunarki kao što su grašak i leblebije i drugog povrća (Amos 7:1, 2). U to vreme koje je Avija na svojoj ploči nazvao „prolećna ispaša“, to jest „kasna setva“ prema jednom drugom prevodu, pripremana su ukusna jela od raznovrsnog sezonskog povrća.

Dok je ovo donekle hladno godišnje doba postajalo toplije, badem, jedan od vesnika proleća, procvetao bi belim i roze cvetovima. To se događalo i na najmanji nagoveštaj toplog vremena, katkad čak i u januaru (Jeremija 1:11, 12).

Mesec žetve lana

Avija kao sledeće pominje lan. To te možda podseća na jedan događaj koji se desio vekovima pre Avijinog vremena, na istočnoj strani judejskih brda. U Jerihonu je Rava sakrila dvojicu uhoda „ispod stabljika lana koje je razastrla“ da bi se sušile na njenom krovu (Isus Navin 2:6). Lan je bio veoma važan u životu Izraelaca. Stabljika je prvo morala da istruli da bi se dobila vlakna lana. Ovaj proces je bio spor ukoliko je biljka bila samo orošena, ali bi se ubrzao ukoliko bi se biljka potopila u neko jezerce ili potok. Razdvojena vlakna lana su se koristila za izradu lanenog platna od koga su zatim pravljena jedra, šatori i odeća. Lan se takođe koristio kao fitilj za lampe.

Neki se ne slažu s tom idejom da je lan uzgajan u oblasti Gezera, gde nije bilo puno vode. Drugi su gledišta da je lan bio uzgajan kasnije u toku godine. Zbog toga neki smatraju da je reč „lan“ u Gezerskom kalendaru sinonim za „travu“.

Mesec žetve ječma

Svake godine neposredno pre prolećne ravnodnevnice, Avija je posmatrao zelene klasove ječma, useva koji je sledeći pomenut u njegovom kalendaru. Mesec koji je odgovarao tom periodu je aviv, što na hebrejskom znači „zeleni klasovi“. Taj naziv se verovatno odnosio na fazu dozrevanja ječma kada su klasovi bili zreli ali i dalje mekani. Jehova je zapovedio: „Drži mesec aviv i slavi Pashu u čast Jehovi“ (Ponovljeni zakoni 16:1). Aviv (kasnije nazvan nisan) po današnjem kalendaru obuhvata deo marta i aprila. Vreme sazrevanja ječma možda je uticalo  na utvrđivanje početka ovog meseca. Čak i danas, da bi odredili početak nove godine karaitski Jevreji posmatraju sazrevanje ječma. Bilo kako bilo, prvine od ječma su 16. aviva morale biti obrtane pred Jehovom (Levitska 23:10, 11).

Ječam je imao važnu ulogu u svakodnevnom životu većine Izraelaca. Pošto je bio jeftiniji od pšenice, posebno su ga siromašni često koristili za pravljenje hleba (Jezekilj 4:12).

Mesec žetve i merenja

Ako se u mislima vratiš u Avijino vreme, možeš ga zamisliti kako jednog jutra primećuje da su sa neba nestali gusti oblaci — neko vreme neće biti kiše. Sada su biljke u ovoj dobroj zemlji zavisile od rose (Postanak 27:28; Zaharija 8:12). Izraelski ratari su znali da su mnogim usevima, čija je žetva bila tokom najsunčanijih meseci u godini, bili potrebni različiti vetrovi sve do Pedesetnice. Hladan, vlažan vetar koji dolazi sa severa mogao je da potpomogne u sazrevanju žitarica dok je s druge strane bio poguban za voćke u cvatu. Vruć, suv vetar s juga pomagao je cvetovima da se otvore i da budu oprašeni (Poslovice 25:23; Pesma nad pesmama 4:16).

Jehova, Gospodar vremenskih prilika, pokrenuo je jedan fino podešeni ekološki sistem. U Avijinim danima, Izrael je zaista bio ’zemlja pšenice, ječma, vinove loze, smokava i narova, zemlja maslina i meda‘ (Ponovljeni zakoni 8:8). Aviji je njegov deda verovatno pričao o izuzetnom periodu izobilja pod vladavinom mudrog kralja Solomona — što je bio jasan dokaz Jehovinog blagoslova (1. Kraljevima 4:20).

Nakon spominjanja žetve, u kalendaru se navodi jedna reč za koju neki smatraju da znači „merenje“. To možda ukazuje na merenje useva nakon žetve da bi se deo njih dao vlasnicima polja i radnicima ili čak da bi se platio porez. Međutim, drugi izučavaoci smatraju da ta hebrejska reč znači „gozba“ i u tome vide ukazivanje na Praznik sedmica, koji se slavio u sivanu, mesecu koji obuhvata deo maja i juna (Izlazak 34:22).

Dva meseca branja lišća

Sledeće što Avija navodi jesu dva meseca tokom kojih se negovala vinova loza. Da li je možda i on pomagao u proređivanju bujnih listova vinove loze čime bi se omogućilo sunčevim zracima da dopru do grozdova? (Isaija 18:5). Zatim bi usledila berba grožđa, što je za mladu osobu bio radostan događaj. Kako su samo ukusni bili ti prvi zreli grozdovi! Avija je sigurno čuo za 12 uhoda koje je Mojsije poslao u Obećanu zemlju. Tamo su otišli u vreme prvih  zrelih plodova vinove loze da bi videli koliko je ta zemlja bila dobra. Tada je mladica s jednim grozdom bila toliko velika da su dva muškarca morala da je nose! (Brojevi 13:20, 23).

Mesec letnjeg voća

Poslednje na šta se ukazuje u Avijinom kalendaru jeste letnje voće. Na drevnom Bliskom istoku, leto je bilo deo poljoprivredne godine kada je pažnja bila potpuno usmerena na voće. Nakon vremena u kome je živeo Avija, Jehova je upotrebio izraz ’korpa letnjeg voća‘ da bi slikovito prikazao da je ’došao kraj njegovom narodu Izraelu‘, koristeći pri tom hebrejske izraze „letnje voće“ i „kraj“ kao igru reči (Amos 8:2). To je trebalo da podseti neverni Izrael da mu je došao kraj i da predstoji Jehovina osuda. Među voćem na koje je Avija ukazivao bez sumnje su bile i smokve. One su se sabijale u grude ili su služile kao obloge za čireve (2. Kraljevima 20:7).

Gezerski kalendar i ti

Mladi Avija je verovatno učestvovao u poljoprivrednim radovima na njivi. U to vreme mnogi Izraelci su se bavili poljoprivredom. Čak iako sam nemaš mnogo dodira s poljoprivredom, informacije koje se nalaze na ploči iz Gezera mogu ti pomoći da oživiš svoje čitanje Biblije, i tako ga učiniš razumljivijim i smisaonijim.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 11. strani]

JEDAN MOGUĆI PRIKAZ GEZERSKOG KALENDARA:

„Meseci berbe grožđa i maslina;

meseci setve;

meseci prolećne ispaše;

mesec žetve lana;

mesec žetve ječma;

mesec žetve i merenja pšenice;

meseci orezivanja;

mesec letnjeg voća.“

[potpis:] Avija b

[Fusnota]

[Izvor]

Archaeological Museum of Istanbul

[Tabela/Slike na 9. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NISAN (AVIV)

Mart — April

IJAR (ZIF)

April — Maj

SIVAN

Maj — Jun

TAMUZ

Jun — Jul

AV

Jul — Avgust

ELUL

Avgust — Septembar

TIŠRI (ETANIM)

Septembar — Oktobar

HEŠVAN (VUL)

Oktobar — Novembar

KISLEV

Novembar — Decembar

TEVET

Decembar — Januar

ŠEVAT

Januar — Februar

ADAR

Februar — Mart

VEADAR

Mart

[Izvor]

Ratar: Garo Nalbandian

[Slika na 8. strani]

Iskopine u Gezeru

[Izvor]

© 2003 BiblePlaces.com

[Slike na 10. strani]

Drvo badema

[Slika na 10. strani]

Stabljika lana

[Izvor]

Dr. David Darom

[Slika na 10. strani]

Ječam

[Izvor]

U.S. Department of Agriculture