Jehova brine za obične ljude

DA LI treba da budemo posebni ili istaknuti da bi nas Bog primetio? Abraham Linkoln, 16. predsednik Sjedinjenih Država, navodno je rekao: „Bog više voli obične ljude. Zato je i stvorio tako mnogo njih.“ Mnogi sebe smatraju običnim ljudima koji ne mogu da pruže ništa naročito. Biti običan može podrazumevati da neko bude „siromašan, manje vredan“. Slično tome, reč „običan“ može ukazivati na „nedostatak povlastica ili nekog posebnog položaja“; „biti ispod prosečnih merila“ ili čak „drugorazrednost“. U čijem društvu voliš da budeš? Da li ti prija društvo arogantnih, oholih i ponosnih ljudi? Zar ne bi radije bio u društvu prijateljski nastrojenih, poniznih, skromnih ljudi koji pokazuju iskreno i srdačno zanimanje za druge?

Pošto su emocionalno zlostavljanje i ismejavanje uobičajeni u današnjem svetu, nekima je teško da poveruju da je Bog lično zainteresovan za njih. „Potičem iz porodice u kojoj se pokazivalo malo ljubavi. Bio sam omalovažavan, zadirkivan i ismejavan. Zbog toga sam još u mladosti počeo da se osećam beskorisnim“, napisao je jedan čitalac ovog časopisa. „Još uvek nosim duboko ukorenjena osećanja iz prošlosti koja me lome kada doživljavam nevolju.“ Pa ipak, postoje razlozi za verovanje da je Bog lično zainteresovan za obične ljude.

Bog je zainteresovan za obične ljude

Kralj David je napisao: „Velik je Jehova i dostojan hvale, veličanstvo se njegovo ne može dostići“ (Psalam 145:3). Međutim, to ne sprečava Jehovu da se s puno ljubavi i saosećanja brine o nama (1. Petrova 5:7). Na primer, psalmista je rekao: „Jehova je kod onih koji su skromna srca, i spasava one koji su smerna duha“ (Psalam 34:19).

Stvari koje privlače pažnju ljudi u svetu, kao što su fizička lepota, ugled ili bogatstvo, nisu stvari koje Bog smatra važnim. Zakon koji je Bog dao Izraelu, pokazao je njegovo saosećajno zanimanje za siromašne ljude, siročiće, udovice i strance. Izraelcima, s kojima se svirepo postupalo u Egiptu, Bog je rekao sledeće: „Stranca nećeš zlostavljati i nećeš cveliti... Nemoj cveliti udovice i sirote. Ako ih ucveliš i oni se k meni obrate, čuću ja vapaj njihov“ (Izlazak 22:21-24). Nadalje, prorok Isaija je izrazio svoje pouzdanje u Božju brigu prema slabima na sledeći način: „Slabom [si] utočište bio, utočište nevoljnome u teskobi njegovoj, spas od oluje, zaklon od žege; jer je jarost tirjanska kao vihor koji na bedem udara“ (Isaija 25:4).

Tokom svoje službe, Isus Hrist, koji je „tačna slika“ Boga, postao je primer svojim učenicima u pokazivanju iskrenog zanimanja za obične ljude (Jevrejima 1:3). Kada je video mnoštvo ljudi koji „behu izmučeni i rasejani kao ovce bez  pastira“, Isus se ’sažali na njih‘ (Matej 9:36).

Takođe, zapazi koju je vrstu ljudi Isus odabrao za svoje apostole — ljude koji su bili nazvani „neuki i obični“ (Dela apostolska 4:13). Nakon Isusove smrti, njegovi sledbenici su počeli da pozivaju sve vrste ljudi da slušaju Božju Reč. Apostol Pavle je napisao da „neki nevernik ili običan čovek“ može doći u hrišćansku skupštinu i postati vernik (1. Korinćanima 14:24, 25). Umesto da bira samo one kojima se prema svetskim merilima treba diviti, Bog je za svoju službu izabrao mnogo jednostavnih i običnih ljudi. „Vidite poziv koji je uputio vama, braćo“, rekao je apostol Pavle, „da nije pozvano mnogo mudrih u telesnom smislu, ni mnogo moćnih, ni mnogo onih plemenitog roda; nego je Bog izabrao ono što je ludo u očima sveta, da posrami mudrace; i Bog je izabrao ono što je slabo u očima sveta, da posrami ono što je jako; i Bog je izabrao ono što je neplemenito u očima sveta i ono na što se gleda s prezirom, ono što nije, da uništi ono što jeste, kako se nijedno telo ne bi hvalilo pred Bogom“ (1. Korinćanima 1:26-29).

Na sličan način, Bog je iskreno zainteresovan i za nas danas. Božja volja je „da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Ako je Bog toliko voleo ljude da je svog sina poslao na zemlju da umre za nas, onda nemamo razloga da mislimo da nismo voljeni ili da smo bezvredni (Jovan 3:16). Isus Hrist je pokazao svojim sledbenicima koliko je važno da se čak i s najmanjim od njegove duhovne braće ophode na isti način na koji bi se ophodili prema njemu lično. On je rekao: „Onoliko koliko ste učinili jednom od ove moje najmanje braće, meni ste učinili“ (Matej 25:40). Bez obzira na to kako svet gleda na nas, ako volimo istinu, mi smo u Božjim očima posebni.

Upravo to je Fransisko, a dečak iz Brazila koji je odrastao bez oca, osetio kada je razvio lični odnos s Bogom. On objašnjava: „To što poznajem Jehovu i njegovu organizaciju pomoglo mi je da izađem na kraj sa svojim osećanjima nesigurnosti i stidljivosti. Naučio sam da je Jehova lično zainteresovan za svakog od nas ponaosob.“ Jehova je za Fransiska postao stvaran otac.

Briga za mlade

Jehova je iskreno zainteresovan za mlade, ne samo za grupu, već i za pojedince. Naravno, bili mladi ili stari, mi nikada nećemo imati previsoko mišljenje o sebi. Ipak, možda imamo talente i osobine koje Bog može iskoristiti u budućnosti. Jehova zna koje nam je poboljšanje potrebno i koja obuka da bismo u potpunosti iskoristili svoj potencijal. Na primer, zapazi izveštaj iz 16. poglavlja  2. Samuilove. S obzirom na to da su se proroku Samuilu drugi kandidati za kralja u Izraelu učinili sposobnijima, Jehova mu je objasnio zašto je za budućeg izraelskog kralja izabrao Davida, najmlađeg Jesejevog sina: „Ne obaziri se na lice njegovo ni na stas njegov, jer sam ga [Davidovog starijeg brata] odbacio. Ne gleda Jehova na ono što čovek gleda. Čovek gleda ono što oči vide, a Jehova gleda na srce“ (1. Samuilova 16:7).

Da li mladi danas mogu biti sigurni da se Jehova iskreno zanima za njih? Uzmi za primer Anu, devojku koja živi u Brazilu. Kao i mnoge druge mlade osobe, i ona je bila uznemirena zbog korupcije i nepravde koju je videla. Onda je njen otac počeo nju i njene sestre da vodi na hrišćanske sastanke. S vremenom je počela da uživa u onome što je učila o Božjoj Reči. Počela je da čita Bibliju i druge hrišćanske publikacije i da se moli Jehovi Bogu. Postepeno je razvila prisan odnos s Bogom. Ona objašnjava: „Uživala sam da biciklom odem na brdo blizu moje kuće gde sam mogla da posmatram predivne zalaske sunca. Tamo sam se molila Jehovi i zahvaljivala mu za njegovu dobrotu i velikodušnost, pokušavajući da mu pokažem koliko ga volim. To što sam upoznala Jehovu Boga i saznala kakve su mu namere, donelo mi je mir i osećaj sigurnosti.“ Da li i ti pokušavaš da nađeš vreme da duboko razmišljaš o Jehovinoj brizi punoj ljubavi?

Istina, naša prošlost nam može otežavati da uživamo u bliskom odnosu s Jehovom. Uzmi za primer Lidiju. Kada se poverila svom ocu u vezi s nečim što ju je mnogo zabrinjavalo, on ju je jednostavno odbio, govoreći: „Besmislica.“ Iako je razumela da je otac od nje očekivao da zaboravi taj problem, Lidija kaže: „Proučavanje Biblije mi je pružilo sve za čim sam toliko čeznula, pa i više od toga. Jehova je zbog svoje privlačne ličnosti postao moj najbolji prijatelj. Sada imam Oca koji je pun ljubavi i uviđavan i kome slobodno mogu izraziti svoja osećanja i svoje najdublje strahove. Mogu provesti sate u razgovoru s najvažnijom Osobom u svemiru i biti sigurna da me sluša.“ Biblijski stihovi poput Filipljanima 4:6, 7 pomogli su joj da oseti Jehovinu brigu punu ljubavi. Tu stoji: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa.“

Briga za tvoje potrebe

Jehova pokazuje brigu za svoje sluge pojedinačno, kao i za skupštine širom sveta. Svako od nas može pokazati svoju ljubav prema našem nebeskom Ocu odvajajući vreme da razgovaramo s njim. Nikada ne bi trebalo da naš odnos s njim uzmemo kao nešto samo po sebi razumljivo. David je uvek bio svestan svog odnosa s Jehovom. On je rekao: „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, nauči me, jer ti si Bog spasenja moga i u tebe se ja uvek uzdam“ (Psalam 25:4, 5).

Misao o posedovanju bliskog odnosa s Bogom za tebe može biti nešto novo. Ali, koje god probleme da imaš, možeš uvek biti siguran da će ti Svevišnji pomoći  u skladu s njegovom voljom (1. Jovanova 5:14, 15). Zato, neka tvoje molitve u vezi s tvojim okolnostima i potrebama budu konkretne.

Koliko je važno prepoznati svoje potrebe vidi se iz molitve koju je kralj Solomon uputio prilikom posvećenja hrama: „Kad u zemlji bude glad, kuga, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritisne neprijatelj u zemlji njegovoj ili dođe kakvo zlo ili bolest; ako jedan čovek, ako sav narod tvoj Izrael izreče molbe i molitve, i svaki priznaje [„pozna“, DK] rane srca svoga... usliši ih s nebesa... i praštaj; delaj i daj svakome po putevima njegovim“ (2. Letopisa 6:28-30). Zaista, jedino ti ’poznaješ rane svog srca‘. Zato je važno da kažeš koje su tvoje stvarne potrebe i želje. Ako to uradiš, ’[Jehova] će ti dati što ti srce želi‘ (Psalam 37:4).

Jačaj svoj odnos s Jehovom

Jehovi je zadovoljstvo da dopusti običnim ljudima da imaju blizak odnos s njim. Njegova reč nas uverava: „’Biću vam otac, a vi ćete mi biti sinovi i kćeri‘, kaže Jehova Svemoćni“ (2. Korinćanima 6:18). Zaista, Jehova i njegov Sin žele da uspemo i da dobijemo večni život. Kako je ohrabrujuće znati da će nam Jehova pomoći da nosimo svoje odgovornosti koje imamo unutar porodice, na poslu i u hrišćanskoj skupštini!

Pa ipak, svi se suočavamo s kritičnim vremenima. Loše zdravlje, porodični problemi, mali prihodi ili nešto drugo, mogu prouzrokovati da patimo. Možda ne znamo kako da izađemo na kraj sa ispitom ili kušnjom. Sve veće pritiske, direktno ili indirektno, prouzrokuje zli tužitelj, Satana Đavo, koji vodi duhovni rat protiv Božjeg naroda. Međutim, postoji neko ko nas razume i ko nam pomaže da zadržimo dobar odnos s Jehovom. To nije niko drugi do Isus Hrist koji se nalazi na svom uzvišenom položaju na nebu. U Bibliji čitamo: „Za prvosveštenika nemamo nekoga ko ne može saosećati s našim slabostima, nego onoga koji je u svakom pogledu ispitan kao i mi, ali bez greha. Pristupajmo, stoga, sa slobodom govora prestolu nezaslužene dobrote, da bismo dobili milosrđe i nezasluženu dobrotu našli u pomoći u pravo vreme“ (Jevrejima 4:15, 16).

Koliko je ohrabrujuće znati da ne moramo biti slavni ili bogati da bismo uživali Božju naklonost! Čak i kada se nađeš u nevolji, budi poput psalmiste koji se molio: ’Ja sam nesrećan i jadan, ali se Jehova stara za me. Ti si pomoć moja i izbavljenje moje, Bože moj‘ (Psalam 31:10-15; 40:17). Budi siguran da Jehova voli ponizne, obične ljude. Zaista, ’sve svoje brige možemo baciti na njega, jer se on brine za nas‘ (1. Petrova 5:7).

[Fusnota]

[Slike na 29. strani]

Mnogi od Isusovih sledbenika bili su nepismeni i obični ljudi

[Slika na 30. strani]

Hrišćani teže ka tome da steknu jaku veru

[Slike na 31. strani]

Ne moramo da budemo istaknuti da bismo dobili Božju naklonost