DAMI PRIČA:

U početku je izgledalo kao obična glavobolja. Ali pošto je tati bilo sve gore, mama je pozvala hitnu pomoć. Još uvek mi je pred očima slika kako ga bolničari odvode. Nisam ni slutila da je to poslednji put da ga vidim živog. Tri dana kasnije, umro je od moždane aneurizme. Imala sam samo šest godina.

Godinama sam krivila sebe za to što je tata umro. Vrtela sam u mislima istu scenu kako ga bolničari odvode i pitala sam se zašto sam samo stajala, zašto nešto nisam uradila? Kada bih videla starije ljude sa zdravstvenim problemima, pomislila bih zašto su oni živi a moj tata nije. S vremenom mi je mama pomogla da se otvorim i kažem šta me muči. A obema nam je značila podrška naše braće i sestara u veri.

Neki ljudi misle da kad se tako nešto desi možeš da odtuguješ i da to prođe, ali kod mene nije bilo tako. Tek kad sam ušla u pubertet, osetila sam svu težinu tog gubitka.

Moj savet mladima koji su izgubili roditelja je: „Razgovarajte s nekim o tome kroz šta prolazite. Dobro je da što pre ispoljite svoja osećanja.“

Teško mi je što tata nije tu u važnim trenucima u mom životu. Ali utehu nalazim u biblijskom obećanju iz Otkrivenja 21:4, prema kom će Bog uskoro „obrisati svaku suzu s [naših] očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“.

DERIK PRIČA:

Neke od najlepših uspomena koje imam na tatu su one sa pecanja i kampovanja u planinama. Mnogo je voleo da planinari.

Međutim, imao je problema sa srcem. Sećam se da smo išli da ga posetimo u bolnicu jednom ili dvaput kad sam bio mali. Ali tada nisam bio svestan da je ozbiljno bolestan. Umro je kad sam imao devet godina.

Stalno sam plakao. Gušio sam se u suzama i nisam hteo ni sa kim da pričam. Tako loše se nikada u životu nisam osećao. Nisam imao volje ni za šta. U početku su mladi iz crkve u koju smo išli bili tu za mene, ali to je kratko trajalo. Ljudi bi mi govorili: „Takva mu je bila sudbina“, „Bog ga je  pozvao“ ili „Sad je na nebu“. Time me nimalo nisu tešili, ali ubrzo sam saznao pravu istinu iz Biblije.

Moja mama je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, a kasnije smo joj se pridružili moj brat i ja. Saznali smo šta se dešava s čovekom kad umre, kao i da je Bog obećao da će uskrsnuti mrtve (Jovan 5:28, 29). Ali stih koji mi je najviše značio bio je Isaija 41:10, u kom Bog kaže: „Ne boj se, jer sam ja s tobom. Ne osvrći se plašljivo, jer sam ja tvoj Bog. Ja ću te ojačati i pomoći ću ti.“ Saznanje da je Jehova sa mnom dalo mi je snagu kad mi je bilo jako teško, a to mi i dan-danas znači.

DŽINI PRIČA:

Kad sam imala sedam godina, mama mi je umrla od raka. Sećam se da je umrla kod kuće i da su baka i deda bili kod nas. Svi su bili pribrani, iako nam se svet raspadao. Sećam se i da smo za večeru imali kajganu. Taj dan mi je izgledao tako nestvarno.

U to vreme, pa čak i godinama nakon toga, mislila sam da moram biti jaka zbog moje mlađe sestre. Zato sam svoja osećanja držala u sebi. Čak i sada sam sklona tome da potiskujem bolna osećanja, a to nije zdravo.

Sećam se ljubavi i podrške koju su nam pružili Jehovini svedoci. Iako smo tek počeli da idemo na hrišćanske sastanke, oni su bili tu za nas kao da se godinama znamo. Tata nije morao da sprema večeru čitavu godinu jer bi nas uvek čekala na ulaznim vratima.

Mnogo mi je značio Psalam 25:16, 17. Tu psalmista, preklinjući Boga, kaže: „Okreni k meni lice svoje i smiluj mi se, jer sam sâm i nevoljan. Umnožile su se muke srca moga, iz teskobe moje izbavi me.“ Veoma mi je utešna misao da nismo sami u svom bolu. Tu je Bog. Zahvaljujući Bibliji, uspela sam da prebrodim taj težak period i da se usredsredim na lepe stvari, kao što je obećanje o uskrsenju. Imam nadu da ću opet videti mamu i to savršeno zdravu i u rajskom okruženju (2. Petrova 3:13).

Da li bi želeo da saznaš kako nam Biblija još pomaže da se izborimo s gubitkom voljene osobe? Sa veb-sajta jw.org besplatno preuzmi brošuru „Kad neko koga volite umre“. Idi na PUBLIKACIJE > KNJIGE I BROŠURE.