ЗА МНОГЕ изучаваоце и критичаре, Мојсије је само једна митска личност. Они одбацују библијски извештај, примењујући такве критеријуме за доказивање по којима би и људи попут Платона и Сократа такође били проглашени митским ликовима.

Међутим, као што смо видели, не постоји оправдан разлог да се одбаци библијски извештај о Мојсију. Сасвим супротно, за људе који имају веру, постоји обиље доказа  да је цела Библија ’Божја реч‘ a (1. Солуњанима 2:13; Јеврејима 11:1). За такве појединце, проучавање Мојсијевог живота није само пуко бављење теоријом већ, заправо, начин да се изгради вера.

Филмски редитељи често истичу Мојсијево јунаштво и храброст — што су особине које привлаче публику. Тачно је да је Мојсије био храбар (Излазак 2:16-19). Ипак, он је пре свега био човек вере. За њега је Бог био стваран — толико стваран да је касније апостол Павле рекао да је Мојсије „остао постојан као да види Онога који је невидљив“ (Јеврејима 11:24-28).

Мојсијев пример нас тако подсећа на потребу да развијамо добар однос с Богом. И ми се у свом свакодневном животу можемо понашати као да видимо Бога! У том случају никада нећемо поступати на начин који би га увредио. Такође, запазите да је Мојсију вера била усађена још док је био мало дете. Његова вера је била довољно јака да одоли утицају ’све египатске мудрости‘ (Дела апостолска 7:22). Какво је то само охрабрење за родитеље да своју децу још од детињства почну поучавати о Богу! (Пословице 22:6; 2. Тимотеју 3:15).

Такође, пажње је вредна и Мојсијева понизност. Он „бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи“ (Бројеви 12:3, ДК). Зато је био спреман да призна своје грешке. Он је записао како је био немаран када је пропустио да обреже свог сина (Излазак 4:24-26). Искрено је испричао о свом пропусту да у једној прилици прослави Бога и о нимало благој казни коју му је Бог одредио (Бројеви 20:2-12; Поновљени закони 1:37). Осим тога, Мојсије је био спреман да прихвати савете од других (Излазак 18:13-24). Зар не би требало да мужеви, очеви и други мушкарци који имају ауторитет опонашају Мојсија?

Тачно је да неки критичари оспоравају Мојсијеву благост, наводећи да је у неким ситуацијама применио насиље (Излазак 32:26-28). Писац Џонатан Керш каже: „Мојсије описан у Библији ретко је када понизан и никада није благ, а његово поступање се не може увек сматрати праведним. У неким ужасавајућим тренуцима... Мојсије је арогантан, крвожедан и окрутан.“ Овакав критицизам је крајње ускогруд. Њиме се превиђа чињеница да оно што је Мојсија покретало да делује није била окрутност, већ снажна љубав према праведности и нетолеранција према злоћи. Данас, када се на неморалан начин живота гледа као на нешто сасвим прихватљиво, Мојсијев пример служи као подсетник да је потребно имати чврста морална мерила (Псалам 97:10).

Мојсије је оставио задивљујућу збирку списа. Она обухватају поезију (Јов, Псалам 90), историјску прозу (Постање, Излазак, Бројеви), родослове (Постање, 5, 11, 19, 22. и 25. поглавље) и велики број закона који се називају Мојсијевим законом (Излазак, од 20. до 40. поглавља; Левитска; Бројеви; Поновљени закони). Овај Закон надахнут од Бога садржавао је концепте, законе и начела владања који су вековима ишли испред свог времена.

У земљама где је поглавар државе у исто време и поглавар цркве, често се јавља нетолеранција, религиозно прогонство и злоупотреба моћи. Мојсијев закон је укључивао принцип одвојености цркве од државе. Краљу није било дозвољено да обавља свештеничке дужности (2. Летописа 26:16-18).

Мојсијев закон је такође садржавао начела о хигијени и контроли ширења болести, као што је стављање болесника у карантин и уклањање људског измета, што је у складу са савременим сазнањима (Левитска 13:1-59; 14:38, 46; Поновљени закони 23:13). То је задивљујуће када узмемо у обзир да је египатска медицина у Мојсијево доба у великој мери била опасна комбинација надрилекарства и празноверја. Данас би у земљама у развоју животи милиона  људи били поштеђени болести и смрти када би се поштовала мерила о хигијени из Мојсијевог закона.

Хришћани нису обавезни да држе Мојсијев закон (Колошанима 2:13, 14). Међутим, проучавање тог закона још увек може бити од велике користи. Закон је подстицао Израелце да буду искључиво одани Богу и да се клоне идолопоклонства (Излазак 20:4; Поновљени закони 5:9, NW). Заповедао је деци да поштују своје родитеље (Излазак 20:12). Такође је осуђивао убиство, прељубу, крађу, лагање и похлепу (Излазак 20:13-17). Данашњи хришћани високо цене иста начела.

Живимо у тешком времену. Човечанству је очигледно потребан вођа попут Мојсија — неко ко поред моћи и ауторитета, поседује и особине као што су беспрекорност, храброст, саосећајност и искрена љубав према праведности. Када је Мојсије умро, Израелци су се сигурно питали: ’Да ли ће се икада појавити неко попут њега?‘ Сам Мојсије је одговорио на то питање.

 У Његовим записима се објашњава како су се појавили болест и смрт и зашто је Бог допустио да постоји зло (Постање 3:1-19; Јов 1. и 2. поглавље). У Постању 3:15 забележено је прво пророчанство које је Бог изрекао — обећање да ће зло на крају бити побеђено! Како ће то бити остварено? Ово пророчанство је указало да ће се родити један човек посредством кога ће доћи спасење. Захваљујући том обећању, пружена је нада да ће доћи Месија и ослободити човечанство. Међутим, ко ће бити тај Месија? Мојсије нам помаже да га јасно препознамо.

На крају свог живота, Мојсије је изговорио следеће значајне речи: „Јехова, Бог твој, подигнуће ти усред тебе, између браће твоје, пророка као што сам ја: Њега послушајте!“ (Поновљени закони 18:15). Апостол Петар је те речи применио директно на Исуса (Дела апостолска 3:20-26).

Већина јеврејских изучавалаца снажно пориче постојање било какве сличности између Мојсија и Исуса. Они тврде да се цитиране Мојсијеве речи односе на сваког правог пророка који се појавио након њега. Међутим, у Поновљеним законима 34:10, према преводу Tanakh — The Holy Scriptures Јеврејског издавачког друштва, стоји: „У Израелу се никада није појавио пророк попут Мојсија — кога је ГОСПОД изабрао, [говорећи с њим] лицем у лице.“

Истина, након Мојсија појавили су се многи верни пророци, попут Исаије и Јеремије. Међутим, ниједан није имао посебан однос с Богом као Мојсије — који је разговарао с њим „лицем у лице“. Из тог разлога, Мојсијево обећање о пророку ’као што је он‘ примењује се само на једну особу — на Месију! Занимљиво је да су пре појаве хришћанства — и религиозног прогонства од стране лажних хришћана — јеврејски изучаваоци имали слично мишљење. Таква указивања постоје у јеврејским списима, као што је Midrash Rabbah, у ком се Мојсије описује као претеча „каснијег Откупитеља“, то јест Месије.

Неоспорно је да је Исус на много начина био сличан Мојсију. (Видите оквир  „Исус — пророк попут Мојсија“.) Исус је имао моћ и ауторитет (Матеј 28:19). Био је „благе нарави и понизна срца“ (Матеј 11:29). Мрзео је безакоње и неправду (Јеврејима 1:9). Зато нам он може пружити вођство које нам је толико потребно! Он је тај који ће ускоро уништити зло и на земљи створити рајске услове које описује Библија. b