Острво које се појавило и нестало

Острво које се појавило и нестало

Острво које се појавило и нестало

Од дописника Пробудите се! из Италије

РАЗОРАН земљотрес погодио је 28. јуна 1831. западну обалу медитеранског острва Сицилија. Осетивши удар, један поморац који се налазио на пучини помислио је да се његов брод насукао на пешчани спруд.

Данима након тога, недалеко од сицилијанске обале, море је и даље било узбуркано. Мртве рибе плутале су на површини. У ваздуху се осећао непријатан мирис сумпора, а вода је избацивала камен пловућац на обалу.

Дана 10. јула, Ђовани Корао, капетан напуљског једрењака Терезина, пловио је Средоземним морем када је угледао невероватан призор — огроман стуб воде и дима уздизао се 20 метара изнад површине мора. Чула се и „страховита бука која је подсећала на грмљавину“.

Фердинанд II, краљ јужне Италије и Сицилије, наредио је да ратни брод Етна испита шта се то дешава на мору. Вести о тим збивањима стигле су и до Малте која се тада налазила под британском управом. Зарад престижа, британски вицеадмирал на том острву, сер Хенри Хотам, такође је послао бродове да „утврде тачан положај те појаве на поморским мапама и да обаве још нека посматрања у вези с њеном природом“.

Тако је отпочео спор који је настављен све до данас.

Рођење острва

До 19. јула 1831, у области између Сицилије и афричке обале, могло се видети једно ново острво које је настало ерупцијом подводног вулкана. Чарлс Свинбарн, заповедник британског брода Рапид, обилазио је западну обалу Сицилије када је запазио висок, неправилан стуб изузетно белог дима или паре. Свинбарн је запловио право ка њему. Док је падала ноћ, на месечини су се јасно могли видети сјајни блесци који су се мешали с димом. У средишту стуба буктала је сабласна ватра. У зору, када се дим мало разишао, указао се „мали брежуљак тамне боје који се уздизао неколико метара изнад нивоа мора“.

За мање од месец дана, острво се издигло из воде око 65 метара, а његов обим је био око три и по километра. „Сасвим разумљиво, тај догађај је изазвао велику сензацију на овим острвима“, писале су новине Malta Government Gazette, „и многи су се већ упутили ка месту збивања“. Један од њих био је професор Фридрих Хофман, пруски геолог, који је баш у то време вршио истраживање на Сицилији. Хофман је дошао на само километар од острва и могао га је „сасвим јасно видети“. Међутим, пошто је био свестан могуће опасности, одбио је да се искрца.

Капетан Хамфри Сенхаус није био толико опрезан. Према извештајима, он се 2. августа искрцао на острво и на њему је подигао британску заставу. Назвао га је Острво Грејам, у част сер Џејмса Грејама, министра морнарице.

Универзитет Катанија са Сицилије поверио је истраживање острва Карлу Ђемелару, професору на катедри за природне науке. Он га је назвао Фердинандеа, по Фердинанду II. Не обазирући се на вести да се британска застава већ вијори на њему, Фердинанд је прогласио острво делом свог краљевства, иако се оно налазило изван територијалних вода Сицилије.

На крају су се за ово острво заинтересовали и Французи. Геолог Констан Прево, дао му је име Јулија, јер се појавило током месеца јула. И он је подигао заставу своје земље на острву. Касније је писао да је то учинио да би „свима који буду долазили да истражују ово острво, ставио до знања да Француска никада не пропушта прилику да покаже занимање за науку“.

Препирке око тога коме припада острво бивале су све жешће. Према једном чланку који је недавно објављен у лондонском часопису Times, Британија, Италија и Француска „биле су на ивици сукоба“ због овог комадића земље.

Острво нестаје

Спор око острва које се чак и данас различито назива — Јулија, Фердинандеа или Грејам a — није дуго трајао. Након што га је посетио у септембру, Хофман је писао: „Острво се смањује из дана у дан и ако се његово нестајање, које смо посматрали својим очима, настави... зимске олује које долазе уништиће [га] за неколико месеци.“

До децембра исте године, острво је потонуло и постало опасан гребен који се налази неколико стопа испод површине мора. „Све што је остало од острва Јулија“, писао је италијански вулканолог Ђузепе Меркали, „јесу многа имена која су му давали путници из различитих нација који су имали јединствену прилику да посматрају његову спектакуларну појаву и нестанак.“

Да ли ће се опет појавити?

Да ли је то крај приче? Наравно да није! Подручје на ком се острво некад налазило још увек је геолошки активно. Према сицилијанском историчару Салватореу Мацарели, оно је и данас „стратешки важно као што је било у 19. веку“. Неки геолози верују да ће острво поново изронити. Иако се то још није догодило, већ расте напетост око тога коме ће оно тада припасти.

Тако је прича о острву које се појавило а затим нестало испунила још једну тужну страницу историје људских владавина. Италијански новинар Филипо д’Арпа тај извештај је сасвим прикладно назвао „метафором која показује бесмисленост моћи“.

[Фуснота]

a Постојала су још најмање четири предлога за име овог острва — Корао, Хотам, Нерита и Шака.

[Слика на 26. страни]

Слика на којој је приказана ерупција 1831. године

[Извор]

Copyright Peter Francis/The Open University