Možemo li verovati u čuda iz Biblije?

AKO bi vam neko ispričao neverovatnu priču, sigurno bi reputacija te osobe uticala na to da li ćete joj poverovati ili ne. Bilo bi vam važno ne samo na koji način je to ispričala već i na kakvom je glasu. Ako ste od nje godinama uvek slušali istinu i nikada vas nije slagala, zar to ne bi bio dobar razlog da joj i sada poverujete?

Isto se može reći za čuda zabeležena u Bibliji. Niko od nas nije živeo u vreme kada su se ona odvijala. Ali možemo ustanoviti da li je biblijski zapis pouzdan, da li ima obeležja istinitog događaja. Na koji način? Navešćemo neke odlike koje biblijski zapis o čudima čine verodostojnim.

Mnoga čuda su se odigrala na javnim mestima. Ponekad je bilo na hiljade očevidaca, a nekad i više miliona (Izlazak 14:21-31; 19:16-19). Ona se nisu događala u tajnosti, daleko od očiju javnosti.

Odlikovala ih je jednostavnost. Nije bilo rekvizita, privlačenja pažnje ni posebnih efekata. U većini slučajeva, čuda iz Biblije su se odigrala prilikom neplaniranih susreta ili su bila odgovor na molbe pojedinaca (Marko 5:25-29; Luka 7:11-16). U takvim okolnostima, nije bilo moguće da se nešto unapred isplanira i pripremi.

Oni koji su činili čuda nisu želeli da steknu popularnost, slavu ili bogatstvo. Naprotiv, želeli su da proslave Boga (Jovan 11:1-4, 15, 40). U Bibliji je osuđen svaki pokušaj da se čudotvorne moći koriste za ličnu dobit (2. Kraljevima 5:15, 16, 20, 25-27; Dela apostolska 8:18-23).

Raznolikost čuda otkriva da iza njih nije stajao čovek. Na primer, uzburkano more i snažni vetar su utišani, voda je pretvorena u vino, kiša je u određeno vreme prestala a kasnije počela da pada, bolesni su izlečeni i vid je vraćen slepima. Sva ova čuda, kao i mnoga druga, pokazuju da iza njih stoji nadljudska sila koja može da utiče na sve oblike materije (1. Kraljevima 17:1-7; 18:41-45; Matej 8:24-27; Luka 17:11-19; Jovan 2:1-11; 9:1-7).

Protivnici koji su videli čuda nikada nisu osporavali da su se ona desila. Kada je Isus uskrsnuo svog prijatelja Lazara, njegovi verski neprijatelji nisu sumnjali u to da je Lazar bio  mrtav. A kako bi i mogli? Lazar je bio u grobu već četiri dana (Jovan 11:45-48; 12:9-11). Čak i vekovima nakon Isusove smrti, pisci jevrejskog Talmuda nisu poricali da je Isus činio čuda. Samo su dovodili u pitanje izvor njegovih čudotvornih moći. Slično tome, kada su Isusovi sledbenici bili izvedeni pred jevrejski sud, nije im postavljeno pitanje: „Da li ste učinili ovo čudo?“ Pitali su ih: „Kojom ste silom ili u čije ime to učinili?“ (Dela apostolska 4:1-13).

Da li onda možemo verovati u ono što Biblija kaže o čudima? Na osnovu do sada rečenog, jasno je da biblijski zapis o čudima ima sve odlike verodostojnosti. Postoje i drugi razlozi na osnovu kojih možemo verovati u ono što stoji u Bibliji. Na primer, kada se govori o nekom događaju, često se navode vreme i mesto, kao i imena ljudi. Čak su i kritičari zadivljeni tačnošću istorijskih detalja koji se nalaze u Bibliji. Stotine biblijskih proročanstava se ispunilo do najsitnijih detalja. Nadalje, Biblija sadrži mnoštvo saveta za uspešne međuljudske odnose. Oni pomažu ljudima iz svih društvenih slojeva, bez obzira na njihove godine. Na tom području života, biblijski saveti su zaista bez premca.

Ukoliko nemate potpuno poverenje u Bibliju, zašto ne izdvojite vreme da se bolje upoznate s njom? Što više budete saznavali, vaše poverenje u nju biće sve veće (Jovan 17:17). Pronaći ćete dokaze da su se čuda koja se pominju u ovoj knjizi zaista dogodila. Na osnovu toga ćete biti sigurni da će se obistiniti i biblijska obećanja o skoroj budućnosti.

[Slika na 7. strani]

Isusovi protivnici nisu sumnjali u to da je Lazar bio mrtav