1, 2. Zašto ćemo osmotriti primer četvorice Judinih kraljeva?

AKO bi na ulici video nekoga kako se sapleo i pao, zar ne bi i ti pazio da ne padneš na tom istom mestu? Slično tome, ako razumemo zašto je neko pogrešio, biće nam lakše da ni mi ne ponovimo tu istu grešku. Mnogo toga možemo naučiti na tuđim greškama, pa i na onima koje su napravile neke biblijske ličnosti.

² Uzmimo za primer četvoricu Judinih kraljeva o kojima smo govorili u prethodnom članku. Oni su služili Jehovi celim srcem, ali ipak su pravili i neke ozbiljne greške. Njihova iskustva su zapisana u Bibliji da bismo mi razmišljali o tome i izvukli pouku. Šta onda možemo naučiti od njih i kako možemo izbeći da napravimo iste greške? (Pročitati Rimljanima 15:4.)

3-5. (a) Iako je Asa celim srcem bio odan Jehovi, koju nemudru odluku je doneo? (b) Zašto se Asa možda oslonio na ljude kada je Vasa krenuo na Judu?

³ Pogledajmo najpre primer Ase. On se oslonio na Jehovu kad je milion Etiopljana krenulo na Judu.  Međutim, nije tako postupio kad je izraelski kralj Vasa počeo da utvrđuje Ramu, grad u blizini granice s Judom (2. Let. 16:1-3). U toj situaciji, Asa je odlučio da blagom iz svoje riznice podmiti sirijskog kralja Ven-Adada da se okrene protiv Vase. Da li je u tome uspeo? Biblija kaže: „Kad je Vasa to saznao, odmah je prestao da utvrđuje Ramu i obustavio je radove“ (2. Let. 16:5). Asina taktika je bila uspešna, barem se tako činilo na prvi pogled.

⁴ Ali kako je Jehova gledao na to? On je poslao proroka Ananija koji je prekorio Asu što se nije oslonio na Jehovu. (Pročitati 2. Letopisa 16:7-9.) Još mu je rekao: „Zato će se od sada dizati ratovi na tebe.“ Iako se Vasa povukao, Asa je do kraja života morao da vodi mnoge ratove.

⁵ Kao što smo videli u prošlom članku, Jehova je procenio da mu je Asa bio odan celim srcem (1. Kralj. 15:14). U suštini ga je smatrao vernim slugom koji udovoljava njegovim merilima. Pa ipak, Asa nije mogao izbeći posledice svojih nemudrih odluka. Zašto se u slučaju kralja Vase oslonio na sebe i saveznika Ven-Adada, a ne na Jehovu? Da li je možda pomislio da će bolje proći ako problem reši diplomatskim putem ili vojnom strategijom? Da li je tako razmišljao zato što je od nekoga dobio loš savet?

6. Šta možemo da naučimo na temelju greške koju je Asa napravio?

⁶ Šta možemo da naučimo na temelju greške koju je Asa napravio? U svim situacijama treba da se oslanjamo na Jehovu, a ne na sebe. Kad se nađemo u problemu u kom ne znamo šta da uradimo, nije nam teško da se oslonimo na Jehovu. Ali kako postupamo kad je reč o manjim, svakodnevnim problemima? Da li se oslanjamo na svoje razmišljanje i pokušavamo da rešimo problem na svoj način? Ili se oslanjamo na Jehovu tako što razmišljamo koje bismo biblijsko načelo mogli primeniti u toj situaciji? Na primer, ponekad nam članovi porodice prave probleme što idemo na sastanke i veće skupove. Da li ćemo se tada moliti Jehovi da nam pomogne da rešimo taj problem na najbolji mogući način? Nadalje, možda smo posle dužeg vremena konačno našli poslodavca koji bi hteo da nas zaposli. Da li ćemo mu i po cenu da ne dobijemo taj posao reći da svake sedmice idemo na sastanke i da zato određenog dana ne možemo da radimo duže ili moramo da promenimo smenu? U kakvom god problemu da se nađemo, dobro je da poslušamo reči psalmiste: „Prebaci na Jehovu životne brige svoje; osloni se na njega i on će ti pomoći“ (Ps. 37:5).

7, 8. Koje greške je pravio Josafat i do čega je to vodilo? (Videti sliku na početku članka.)

⁷ Pogledajmo sada primer Asinog sina Josafata. On je imao mnoge lepe osobine i dok se oslanjao na Boga, činio je mnogo dobra. Pa ipak, doneo je i neke pogrešne odluke. Na primer, oženio je svog sina ćerkom zlog kralja Ahava. Osim toga, pridružio se Ahavu u borbi protiv Sirijaca iako ga je prorok Miheja upozorio da to ne čini. U toj bici je jedva izvukao živu glavu (2. Let. 18:1-32). Kada se vratio u Jerusalim, prorok Juj ga je  pitao: „Zar da pomažeš zlome i da voliš one koji mrze Jehovu?“ (Pročitati 2. Letopisa 19:1-3.)

⁸ Da li je Josafat nešto naučio iz toga? Izgleda da nije mnogo naučio, iako je i dalje želeo da ugodi Bogu. Ponovo je nemudro sklopio savez s nekim ko je bio Jehovin neprijatelj. Ovog puta je to bio Ahavov sin, zli kralj Ohozija. S njim je počeo da gradi brodove, koji su se na kraju razbili i tako su njihovi planovi propali (2. Let. 20:35-37).

9. Šta se može desiti ako se družimo s onima koji ne služe Jehovi?

⁹ Šta možemo naučiti iz onoga što se desilo Josafatu? Videli smo da je on sve u svemu bio dobar kralj. Činio je ono što je ispravno i „svim srcem tražio Jehovu“ (2. Let. 22:9). Pa ipak, dosta vremena je provodio s ljudima koji nisu voleli Jehovu, što mu je stvorilo velike probleme u životu. Zapravo, malo je falilo da izgubi život. Nemojmo zaboraviti da Biblija jasno kaže: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći“ (Posl. 13:20). Mi sigurno želimo da pomognemo ljudima da prihvate istinu, ali smo svesni da nepotrebno druženje s onima koji ne služe Jehovi može loše uticati na nas.

10. (a) Kako nam Josafatov primer može pomoći ako razmišljamo o tome da stupimo u brak? (b) Šta ne smemo da zaboravimo?

¹⁰ Šta još možemo naučiti od Josafata? Neko bi mogao početi da razvija osećanja prema osobi koja ne služi Jehovi jer smatra da ne može da nađe odgovarajućeg bračnog druga među suvernicima. Možda je pod pritiskom rođaka koji mu stalno govore da stupi u brak „dok ne bude kasno“. Nadalje, istina je ono što je rekla jedna sestra: „Stvoreni smo s potrebom za ljubavlju i bliskošću.“ Ali šta treba da radimo ako trenutno ne možemo da nađemo osobu s kojom bismo stupili u brak? Trebalo bi da se ugledamo na kralja Josafata. On je obično tražio savet od Jehove  (2. Let. 18:4-6). Međutim, kada je Josafat počeo da se druži s Ahavom koji nije služio Jehovi, odbacio je Jehovina upozorenja. Nije smeo da zaboravi da Jehova „očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem“ (2. Let. 16:9). Ni mi ne smemo da zaboravimo da Jehova želi da nam pomogne. On razume našu situaciju i voli nas. Da li veruješ da će ti Bog zaista pomoći da zadovoljiš svoju potrebu za ljubavlju i bliskošću? Budi siguran da u jednom trenutku hoće!

11, 12. (a) Kako je Jezekija pokazao šta mu je u srcu? (b) Kako je Jezekija izbegao Božji gnev?

¹¹ Šta možemo naučiti iz Jezekijinog primera? Njemu je Jehova jednom prilikom pomogao da uvidi šta mu je u srcu. (Pročitati 2. Letopisa 32:31.) Kada se Jezekija ozbiljno razboleo, Bog mu je dao znak da će ozdraviti, naime učinio je da se senka pomeri deset stepenica unazad. Kasnije su poslanici kralja Vavilona došli da se raspitaju o tom čudu (2. Kralj. 20:8-13; 2. Let. 32:24). Jehova nije rekao Jezekiji kako da se postavi prema njima. Biblija kaže da ga je „ostavio“ da bi video šta će uraditi. Jezekija je tim Vaviloncima pokazao „svu svoju riznicu“. Tim nemudrim potezom je otkrio šta mu je u srcu.

¹² Biblija nam kaže da mu se srce uzoholilo, ali ne otkriva zašto. Možda je to bilo zbog pobede nad asirskom vojskom ili zbog čudesnog izlečenja. Ili je to možda bilo zbog njegovog velikog bogatstva i slave. Jedino što znamo jeste da se uzoholio i da „nije uzvratio zahvalnošću za dobro koje mu je bilo učinjeno“. Zaista tužno! Iako je mogao da kaže da je služio Bogu celim srcem, bilo je trenutaka kad je činio ono što nije bilo po volji Bogu. Pa ipak, kasnije se Jezekija „pokajao za oholost svog srca“ i zato na njega i njegov narod nije došao Božji gnev (2. Let. 32:25-27; Ps. 138:6).

13, 14. (a) U kojim situacijama nas Jehova može takoreći „ostaviti“? (b) Kako treba da reagujemo kad nas drugi hvale?

¹³ Šta još možemo naučiti od Jezekije? Setimo se da se kod njega oholost ispoljila ubrzo nakon što je Jehova porazio Senahirima i nakon što je bio čudom izlečen. Ako smo i mi u životu doživeli neke lepe stvari, da li bi se moglo desiti da i nas Jehova takoreći „ostavi“ da bi video šta nam je u srcu? Na primer, možda je neki brat uložio dosta truda u pripremu govora koji je održao pred brojnom publikom. Posle toga su ga mnogi hvalili. Kako će on na to reagovati?

¹⁴ Kad nas drugi hvale, dobro je da se setimo Isusovih reči: „Kad izvršite sve svoje dužnosti, recite: ’Mi smo beskorisni robovi. Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo‘“ (Luka 17:10). I u tom pogledu možemo nešto naučiti od Jezekije. Njegova oholost je izbila na površinu tako što „nije uzvratio zahvalnošću za dobro koje mu je bilo učinjeno“. Da ne bismo razvili takav stav koji Jehova mrzi, treba da duboko razmišljamo o svemu što on čini za nas. I drugima treba da s cenjenjem govorimo o Jehovi. On nam je dao svoju Reč i sveti duh koji nas osposobljavaju za razne zadatke.

15, 16. Zbog čega je Josija izgubio Božju zaštitu i život?

¹⁵ I na kraju, šta možemo naučiti od dobrog kralja Josije? Pogledajmo koja ga je greška koštala života. (Pročitati 2. Letopisa 35:20-22.) Josija je krenuo na egipatskog kralja Nehaona iako za to nije postojao valjan razlog. U Bibliji piše da mu je egipatski kralj rekao da odustane od borbe i da su njegove reči „izašle iz Božjih usta“. Zašto je Josija ipak krenuo na njega? Biblija nam to ne otkriva.

¹⁶ Kako je Josija mogao da proveri da li su Nehaonove reči bile od Jehove? Mogao je da ode kod vernog proroka Jeremije (2. Let. 35:23, 25). Ali nigde ne možemo pročitati da je on to učinio. Osim toga, Nehaon je krenuo da osvoji Harkemis, a ne Jerusalim. On se nije rugao ni Jehovi ni njegovom narodu. Prema tome, Josija je doneo pogrešnu odluku kad je krenuo na njega. Šta možemo naučiti iz toga? Kad naiđemo na neki problem, treba da se potrudimo da saznamo šta je u toj situaciji Jehovina volja.

17. Šta treba da radimo kad imamo neki problem?

¹⁷ Kad imamo neki problem, moramo da razmislimo koja biblijska načela se odnose na tu situaciju i da ih primenimo na uravnotežen način. Možda ćemo želeti da o tome porazgovaramo sa starešinama. Mogli bismo im reći o čemu smo već razmišljali i šta smo do sada istražili u našim publikacijama. Oni bi nam mogli skrenuti pažnju na još neka biblijska načela. Evo jednog primera. Sestra čiji muž nije Svedok planira da određenog dana ide u službu propovedanja (Dela 4:20). Ali njen muž želi da taj dan provedu zajedno jer u poslednje vreme nisu imali puno prilika za to. Zato naša sestra razmišlja o biblijskim stihovima koji bi joj pomogli da donese mudru odluku. Ona zna da treba da bude poslušna Bogu i Isusovoj zapovesti da stvaramo učenike (Mat. 28:19, 20; Dela 5:29). Ali takođe zna da žena treba da bude podložna mužu i da Božje sluge treba da budu razumne (Ef. 5:22-24; Fil. 4:5). Da li joj muž inače brani da ide u službu propovedanja ili samo tog dana želi da budu zajedno? Kao Jehovine sluge, želimo da donosimo razumne odluke kojima ćemo mu ugoditi.

18. Šta si naučio od četvorice Judinih kraljeva?

¹⁸ Pošto smo nesavršeni, i nama se može desiti da napravimo neku od grešaka kakve su pravili kraljevi o kojima smo upravo govorili. Mogli bismo (1) početi da se oslanjamo na sebe i svoje razmišljanje, (2) potpasti pod uticaj lošeg društva, (3) postati oholi ili (4) doneti neku odluku, a da nismo proverili šta Bog misli o tome. Pa ipak, nema razloga da mislimo kako nikada ne možemo ugoditi Jehovi. On u nama traži dobro, kao što je to činio u slučaju ove četvorice kraljeva. On vidi koliko ga volimo i koliko želimo da mu služimo. Zato nam je u svojoj Reči dao primere o kojima treba da duboko razmišljamo kako ne bismo napravili neke ozbiljne greške. Na tome smo mu zaista zahvalni!