Gledište Biblije

Da li je Isus zaista umro na krstu?

KRST je jedan od najprepoznatljivijih religioznih simbola za koje čovek zna. Milioni ga duboko poštuju, smatrajući ga svetim oruđem na kom je Isus bio pogubljen. Rimokatolički pisac i arheolog Adolf Napoleon Didron izjavio je: „Krst se obožava na sličan, ako ne i na jednak način kao Hrist. Sveti krst se poštuje skoro kao i sam Bog.“

Neki kažu da im krst pomaže da se tokom molitve osete bliže Bogu. Drugi ga koriste kao amajliju misleći da ih štiti od zla. Ali, da li hrišćani treba da gledaju na krst kao na predmet koji zaslužuje duboko poštovanje? Da li je Isus zaista umro na krstu? Šta Biblija kaže o tome?

Šta krst predstavlja?

Mnogo pre nego što je nastalo hrišćanstvo, drevni Vavilonci koristili su krst kao simbol u obožavanju boga plodnosti, Tamuza. Upotreba krsta se proširila i na Egipat, Indiju, Siriju i Kinu. Vekovima nakon toga, Izraelci su iskvarili obožavanje Jehove tako što su na razne načine iskazivali poštovanje lažnom bogu Tamuzu. O ovakvom načinu obožavanja Biblija govori kao o ’grdnoj gadosti‘ (Jezekilj 8:13, 14).

Kada ukazuju na sredstvo za pogubljenje na kom je Isus umro, izveštaji Jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu koriste grčku reč stauros (Matej 27:40; Marko 15:30; Luka 23:26). Reč stauros ukazuje na uspravnu motku, kolac ili stub. Knjiga The Non-Christian Cross Dž. D. Parsonsa, objašnjava: „U brojnim spisima koji sačinjavaju Novi zavet nema nijedne rečenice koja bi na izvornom grčkom jeziku pružila bar indirektan dokaz o tome da je stauros koji se koristi u vezi sa Isusom bio nešto drugo umesto običnog  staurosa; a još manje da se sastojao, ne od jedne, nego od dve grede pribijene jedna na drugu u obliku krsta.“

Kao što je zabeleženo u Delima apostolskim 5:30, apostol Petar je kao sinonim za stauros upotrebio reč ksilon koja znači „drvo“. Njom nije opisao krst napravljen od dve grede, već običnu uspravnu gredu ili drvo. Tek oko 300 godina nakon Isusove smrti neki navodni hrišćani su počeli da zastupaju ideju da je on pogubljen na krstu. Međutim, ovo gledište se zasnivalo na predanju i pogrešnoj primeni grčke reči stauros. Vredno je zapaziti da neki drevni crteži pogubljenja kod Rimljana prikazuju samo stub ili drvo.

„Čuvajte se idolâ“

Za prave hrišćane važnije pitanje treba da bude da li je ispravno iskazivati poštovanje sredstvu kojim je Isus ubijen. Bez obzira na to da li je to bio mučenički stub, krst, strela, koplje ili nož, da li bi tako nešto trebalo koristiti u obožavanju?

Zamislite da je neko od vaših najbližih okrutno ubijen i da je oružje predato sudu kao dokazni materijal. Da li biste pokušali da dođete do tog oružja kako biste ga fotografisali i zatim pripremili mnoštvo fotografija koje ćete deliti drugima? Da li biste napravili kopije oružja u različitim veličinama? Da li biste tada od nekih kopija izradili nakit? Ili biste ih masovno proizvodili i prodavali prijateljima i rođacima kako bi mogli da im iskazuju poštovanje? Verovatno bi vam bila odbojna i sama pomisao na to! Pa ipak, upravo se tako radi sa krstom!

Pored toga, upotreba krsta pri obožavanju ne razlikuje se od upotrebe idolâ, što Biblija osuđuje (Izlazak 20:2-5; Ponovljeni zakoni 4:25, 26). Jasno odražavajući učenja pravog hrišćanstva, apostol Jovan je posavetovao svoje suhrišćane rečima: „Čuvajte se idolâ“ (1. Jovanova 5:21). Hrišćani su bili odlučni da to rade čak i ako je to značilo da će se suočiti sa smrću u rimskoj areni.

S druge strane, hrišćani u prvom veku su veoma cenili Hristovu žrtvenu smrt. Isto je i danas. Iako ne treba obožavati sredstvo koje je upotrebljeno da se Isus muči i ubije, pravi hrišćani obeležavaju sećanje na Isusovu smrt, budući da je to bio način na koji se Bog pobrinuo za spasenje nesavršenih ljudi (Matej 20:28). Ovaj izvanredan izraz Božje ljubavi doneće istinoljubivim osobama neopisive blagoslove, uključujući i izgled na večni život (Jovan 17:3; Otkrivenje 21:3, 4).

[Slika na 12. strani]

Na osnovu nekih drevnih crteža vidi se da su Rimljani prilikom pogubljenja koristili drveni stub

[Izvor]

Rare Books Division, The New York Public Library, Astor, Lenox and Tilden Foundations