Recept za pravu sreću

NEMA ukusnog obroka bez dobrog recepta i vrsnog kuvara! Na neki način, slično je i sa srećom. Sreća u životu ne zavisi samo od jednog, već od kombinacije mnogih činilaca. Neki od njih su posao, razonoda, vreme koje provodimo s porodicom i prijateljima, kao i duhovne aktivnosti. Ali tu su i neki drugi, ne toliko očigledni činioci, kao što su naši stavovi, želje i životni ciljevi.

Možemo biti zahvalni što ne moramo sami da tražimo recept za pravu sreću. Zašto to kažemo? Zato što nam naš Stvoritelj pruža vođstvo putem Svetog pisma, predivne knjige koja je u celini ili u delovima dostupna na 2 377 jezika i dijalekata — daleko više nego bilo koja druga publikacija na svetu!

To što je Biblija toliko rasprostranjena dokaz je Božje brige za sreću i duhovnu dobrobit svih ljudi (Dela apostolska 10:34, 35; 17:26, 27). ’Ja te učim za tvoje dobro‘, kaže Bog. On obećava da će nam poslušnost njegovim zapovestima doneti spokojstvo i mir koji su „kao reka“ (Isaija 48:17, 18).

Ovo obećanje nas podseća na Isusove reči koje su citirane u prethodnom članku: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Duhovnost o kojoj je ovde reč podrazumeva mnogo više od samo spoljašnje pobožnosti. U stvari, ona prožima čitav naš život. Takva duhovnost odražava našu spremnost da slušamo Boga i prihvatimo njegovu pouku, jer smo svesni da nas on poznaje mnogo bolje nego što mi poznajemo sebe. Erol, koji proučava Bibliju više od 50 godina, kaže: „Za mene lično, najveći dokaz da je Biblija dar od Boga jeste to što primena njenih učenja zaista  daje dobre rezultate!“ Uzmimo kao primer odlične savete koje ona daje što se tiče težnje za bogatstvom i zadovoljstvima.

Mudro vođstvo u pogledu novca

„Čak i kad neko ima obilje“, rekao je Isus, „njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Upravo tako — nečija vrednost kao osobe, naročito u Božjim očima, nema nikakve veze s tim koliko novca poseduje. U stvari, težnja za sticanjem bogatstva često stvara teskobnu zabrinutost koja oduzima životnu radost i krade vreme koje treba posvetiti važnijim aktivnostima (Marko 10:25; 1. Timoteju 6:10).

Prema Ričardu Rajanu, profesoru psihologije iz Sjedinjenih Država, što se ljudi više trude da nađu zadovoljstvo u materijalnim stvarima, to ga manje nalaze u njima. Biblijski pisac Solomon je to izrazio sledećim rečima: „Ko novac ljubi, neće se novca nasititi, a ko bogatstvo ljubi, nema koristi od njega“ (Propovednik 5:9). To bi se moglo uporediti sa svrabom koji osećamo kad nas ujede komarac — što se više češemo, svrab je jači, sve dok se na mestu ujeda ne pojavi rana.

Biblija nas podstiče da budemo marljivi i da uživamo u plodovima svog rada (Propovednik 3:12, 13). Na taj način stičemo veće samopoštovanje — što je još jedan važan sastojak „recepta“ za sreću. Pored toga, možemo uživati u nekim korisnim životnim zadovoljstvima. Međutim, postoji razlika između uživanja u prijatnim stvarima koje novac omogućava i stavljanja težnje za bogatstvom u središte života.

Ispravan stav prema zadovoljstvima

Cenjenje za duhovne stvari pomaže nam da izvučemo najveću korist iz rekreacije, zabave i drugih zadovoljstava. Isus je išao na veselja i uživao je u jelu i piću koje je služeno u tim prilikama (Luka 5:29;  Jovan 2:1-10). Ali njemu te stvari ni u kom slučaju nisu bile glavni izvor radosti. Sasvim suprotno, on je najveći užitak nalazio u duhovnim aktivnostima, uključujući pomaganje drugima da uče o Bogu i njegovoj nameri za čovečanstvo (Jovan 4:34).

Kralj Solomon je eksperimentisao da bi ispitao da li se ključ za sreću nalazi u zadovoljstvima. „Prepustiću se zadovoljstvima i uživaću“, rekao je on. Taj bogati kralj nije oklevao da to učini. Ne, on se potpuno predao zadovoljstvima! Međutim, kako se osećao posle toga? „I to je bila ispraznost“, napisao je on (Propovednik 2:1, New English Bible).

Praznina — to je ono što često osećaju osobe koje prvenstveno teže za zadovoljstvima. U stvari, kad su istraživači uporedili težnju za zadovoljstvima sa smisaonim radom, duhovnim aktivnostima i vremenom provedenim s porodicom, ustanovili su da težnja za zadovoljstvima najmanje doprinosi sreći.

Vrednost velikodušnosti i zahvalnosti

Srećni ljudi nisu usredsređeni samo na sebe — oni su velikodušni i zainteresovani za druge. „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“, rekao je Isus (Dela apostolska 20:35). To se ne odnosi samo na materijalne stvari — mi možemo davati svoje vreme i energiju, što je drugima, posebno članovima naše porodice, još dragocenije. Supružnici treba da provode vreme zajedno kako bi njihov brak ostao stabilan i srećan. Roditelji treba da posvete mnogo vremena svojoj deci, da razgovaraju s njima, pružaju im nežnost i poučavaju ih. Kad članovi porodice postupaju na taj način, to im donosi radost, a u njihovom domu vlada sreća.

S druge strane, kad drugi daju nešto vama — bilo da je u pitanju njihovo vreme i energija ili nešto drugo — da li pokazujete zahvalnost? (Kološanima 3:15). Postupanje u skladu sa ovim rečima može se veoma pozitivno odraziti na odnose s drugima i u velikoj meri doprineti sreći svakog od nas. Zar niste radosni kad vam neko pokaže iskrenu zahvalnost?

Osim toga, pokazivanje zahvalnosti usmerava našu pažnju na dobre stvari koje nam se dešavaju. Naučnica koja je vršila jedan kontrolisani eksperiment na Kalifornijskom univerzitetu u Riversajdu zamolila je učesnike da vode „dnevnik zahvalnosti“ u koji bi beležili ono za šta su zahvalni. Ne iznenađuje što su u periodu od šest sedmica svi oni bili mnogo zadovoljniji životom.

Šta možemo naučiti iz ovoga? Bez obzira na okolnosti, važno je da se usredsredimo na dobre stvari u životu. Biblija nas i podstiče da to činimo. U njoj stoji: „Uvek se  radujte... U svemu zahvaljujte“ (1. Solunjanima 5:16, 18). Naravno, da bismo tako postupali, potrebno je da se svesno naprežemo kako bismo imali na umu dobre stvari koje nam se dešavaju. Zašto to ne bismo postavili kao lični cilj?

Ljubav i nada — neophodne za sreću

Sasvim je tačna tvrdnja da je od kolevke pa do groba ljudima potrebna ljubav. Bez nje, oni venu. Ali, šta je zapravo ljubav? Iako se ta reč danas koristi u vrlo širokom značenju, Biblija na predivan način opisuje pravu ljubav: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra“, piše u njoj. „Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži sopstvene koristi, ne razdražuje se. Ne vodi evidenciju o zlu. Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“ (1. Korinćanima 13:4-8).

Prava ljubav je zaista nesebična! Budući da „ne traži sopstvene koristi“, ona stavlja sreću drugih ispred ličnih interesa. Nažalost, takva ljubav je sve ređa. U stvari, u svom značajnom proročanstvu o svršetku sadašnjeg sistema stvari, Isus je rekao da će ’ohladneti ljubav većine‘ (Matej 24:3, 12; 2. Timoteju 3:1-5).

Međutim, takvo stanje neće trajati u nedogled, jer ono predstavlja uvredu za našeg Stvoritelja koji je oličenje ljubavi (1. Jovanova 4:8). Bog će uskoro ukloniti sa zemlje sve koji su ispunjeni mržnjom i vođeni pohlepom. Na njoj će ostati samo oni koji se trude da pokazuju ljubav o kakvoj smo upravo govorili. Zahvaljujući tome, u svetu će vladati mir i sreća. Sigurno će se ispuniti biblijsko obećanje: „Još malo i nestaće bezdušnika. Pogledaćeš na mesto njegovo, i njega već neće više biti. Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:10, 11).

Zamislite da vam je svaki dan ispunjen radošću! Zar je onda neobično što Biblija kaže: „Radujte se u nadi“? (Rimljanima 12:12). Da li biste želeli da saznate više o predivnoj nadi koju Bog pruža poslušnim ljudima? U tom slučaju, pozivamo vas da pročitate sledeći članak.

[Istaknuti tekst na 7. strani]

„Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35)

[Okvir/Slika na 5 strani]

Priče o uspehu — koliko su istinite?

S vremena na vreme čujemo priče o pojedincima koji su odrasli u teškim uslovima, ali su savladali sve naizgled nepremostive prepreke i stekli veliko bogatstvo. „Takve priče se ponekad navode kao dokaz da su oni, uprkos neprilikama, dali sve od sebe i postigli uspeh iako su imali teško detinjstvo ili baš zahvaljujući tome“, objašnjava se u jednom članku o sreći koji je objavljen u novinama San Francisco Chronicle. „Istraživanja pokazuju da u vezi s tom predstavom postoji jedan problem — činjenica da su se obogatili, ne mora da znači da se mogu pohvaliti pravim uspehom u životu.“

[Okvir/​Slika na 6. strani]

Veza između sreće i zdravlja

Dobro raspoloženje je efikasan lek. „Sreća i slična stanja duha kao što su nada, optimizam i zadovoljstvo, po svemu sudeći smanjuju rizik od pojave ili pak ublažavaju tegobe kod kardiovaskularnih i plućnih oboljenja, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, prehlade i infekcija gornjih disajnih puteva“, stoji u jednom izveštaju objavljenom u časopisu Time. Osim toga, jedno istraživanje, sprovedeno među starijim pacijentima u Holandiji, pokazalo je da su tokom devetogodišnjeg perioda dobro raspoloženje i pozitivan stav uticali na smanjenje smrtnosti za zadivljujućih 50 posto!

Još nije razjašnjeno kako psihičko stanje dovodi do promena u našem telu. Međutim, istraživanja pokazuju da ljudi koji su pozitivni i ispunjeni optimizmom imaju niži nivo hormona stresa kortizola, za koji je ustanovljeno da slabi imunološki sistem.

[Slika na stranama 4, 5]

Kao što je za ukusan obrok potreban dobar recept, tako je za sreću potrebno slediti božansko vođstvo