DA LI ste se ikada pitali ko ste vi u stvari? Da li ste nekada razmišljali o tome da ste ranije već živeli? Ako jeste, niste jedini. Još od davnina su o takvim pitanjima razmišljali kako ljudi iz istočnjačkih kultura, tako i pripadnici zapadne kulture. Neki su odgovore potražili u verovanju poznatom kao reinkarnacija. To verovanje podrazumeva da prilikom smrti neopipljiva „duša“ napušta telo i zatim se jedanput  ili više puta zaredom ponovo rađa u drugom telu — kao čovek, životinja ili čak biljka.

Premda su neki zadovoljni takvim objašnjenjem, kako možemo znati da li je to istina? Šta o tome govori Božja Reč, Biblija? Najpre moramo saznati odakle potiče to verovanje.

Prema istoričarima i drugim stručnjacima, stanovnici drevnog Vavilona, grada osnovanog krajem trećeg milenijuma pre n. e., spekulisali su o besmrtnosti ljudske duše. Pitanje besmrtnosti je „zaokupljalo pažnju vavilonskih teologa“, navodi Moris Džastrou u knjizi The Religion of Babylonia and Assyria. On objašnjava da je za Vavilonce „smrt bila prolaz ka drugom obliku života“. Takođe dodaje: „Bez sumnje, čovekova nemogućnost da zamisli da će zauvek ostati bez svesti bila je uzrok nastanka prvobitne teorije o večnom postojanju u nekom obliku.“

Od svog početka u Vavilonu, učenja o seljenju i ponovnom rađanju duše proširila su se i u druge delove drevnog sveta. Indijski filozofi su izgradili čitav sistem verovanja na temelju ideje o kružnom toku rađanja i umiranja, koji se zasniva na zakonu uzroka i posledice, to jest karmi. Uticajni grčki filozofi takođe su prihvatili učenje o reinkarnaciji i time doprineli njegovom širenju.

U naše vreme je u zapadnim zemljama došlo do naglog porasta interesovanja za reinkarnaciju. Slavne ličnosti i pripadnici mlađe generacije fascinirani su verovanjima i običajima istočnjačkih religija. Danas postoji obilje knjiga i stranica na internetu koje govore o značaju iskustava iz prošlog života. U mnogim zemljama je sve popularnija takozvana regresivna terapija, koja uključuje upotrebu hipnoze s ciljem da se u navodnim prošlim životima pronađe uzrok sadašnjih zdravstvenih problema i modela ponašanja.

Iako ovo verovanje ima drevne korene, ostaje da se odgovori na najvažnije pitanje: Da li reinkarnacija zaista postoji? Hrišćanima je važno da znaju da li je to verovanje spojivo sa hrišćanskim učenjima koja se zasnivaju na Bibliji (Jovan 17:17). Pošto je naš Stvoritelj, Jehova Bog, Izvor života i onaj koji „otkriva tajne“, on nam o životu i smrti otkriva ono što inače ne bismo mogli znati. S pouzdanjem možemo potražiti odgovore u njegovoj Reči, Bibliji (Danilo 2:28; Dela apostolska 17:28).

Ako dozvolimo Bibliji da samu sebe tumači, biće nam očigledno šta Bog kaže o ovoj temi. Na primer, u Postanku 3:19 nalazimo reči koje je Bog uputio Adamu nakon što su Adam i Eva zgrešili: „U znoju svog lica ješćeš hleb dok se ne vratiš u zemlju, od koje si i uzet. Jer si prah i u prah ćeš se vratiti.“ Adam je stvoren od praha. Kada je umro, vratio se u prah. Bog je jasno rekao šta se dešava prilikom smrti. Čovek se ne rađa ponovo u nekom drugom obliku već prestaje da postoji. a Kao što su u suprotnosti toplo i hladno, suvo i mokro, svetlost i tama, tako je i smrt suprotnost životu. Mrtvi su zaista mrtvi! Zar to nije jednostavno i logično?

Stoga, mora postojati neko drugo objašnjenje za sećanja iz prošlih života. S jedne strane, još uvek se ne razume u potpunosti kako funkcioniše ljudski mozak, uključujući i podsvest, kao ni to kakav uticaj mogu imati lekovi i traumatični doživljaji. Zahvaljujući velikoj količini informacija koja se čuva u memoriji mozga nastaju snovi i zamišljeni događaji koji mogu biti toliko živopisni da deluju veoma realno. S druge strane, zle duhovne sile ponekad  prouzrokuju natprirodne pojave zbog kojih nešto što je nestvarno deluje kao da je stvarno (1. Samuilova 28:7-19).

Prirodno je da čovek želi da živi i da zna šta ga čeka u budućnosti. Ali odakle mu ta želja? Zanimljivo je da Biblija o Stvoritelju kaže sledeće: „Čak je i večnost stavio ljudima u srce“ (Propovednik 3:11). Dakle, ljudi u srcu imaju želju da žive večno.

Ako je naš Stvoritelj, Jehova Bog, usadio ljudima u srce želju za večnim životom, logično je da je takođe objasnio kako se ta želja može zadovoljiti. Biblija kaže da je Stvoriteljeva uzvišena namera da blagoslovi poslušne ljude večnim životom na rajskoj zemlji. „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“, rekao je kralj David pod Božjim nadahnućem (Psalam 37:29). Jedna od osnovnih biblijskih nauka koja je neraskidivo povezana s Božjom večnom namerom jeste uskrsenje mrtvih (Dela apostolska 24:15; 1. Korinćanima 15:16-19).

U Bibliji nalazimo osam zapisa, potvrđenih svedočanstvom očevidaca, koji govore o tome da su mrtvi bili vraćeni u život na zemlji. b U pitanju je bilo uskrsenje, a ne reinkarnacija. Kada su vraćeni u život, članovi porodice i prijatelji su ih odmah prepoznali. Ni u jednom slučaju rođaci nisu morali da među novorođenim bebama traže dete koje bi bilo reinkarnacija njihove drage osobe (Jovan 11:43-45).

Utešno je znati da Božja Reč govori o tome da će velika većina onih koji su umrli uskrsnuti u Božjem novom svetu, koji će uskoro zameniti ovaj zli svet (2. Petrova 3:13, 14). Sada se sve pojedinosti o životu milijardi ljudi čuvaju u bezgraničnom, savršenom sećanju Jehove, Boga koji zna čak i imena svih zvezda! (Psalam 147:4; Otkrivenje 20:13). Dok bude uskrsavao generaciju za generacijom u novom svetu, svi će moći da upoznaju pretke i otkriju svoje porodično stablo. Tome se već sada možemo radovati!