Da li je dobrotvorni rad rešenje?

IAKO se u vestima uglavnom govori o prirodnim katastrofama, siromaštvu, gladi, bolesti i zagađenju životne sredine, primećuje se i jedna veoma pozitivna tendencija — darežljivost. Saopštenje da je neka bogata osoba poklonila u dobrotvorne svrhe stotine miliona ili čak milijarde dolara ponekad je udarna vest. Često se može videti da poznate ličnosti koriste svoju slavu kako bi skrenule pažnju javnosti na ozbiljne probleme. I mnogi ljudi koji imaju skromne prihode prilažu novac za različite svrhe. Međutim, u kojoj meri takva darežljivost može pomoći, naročito dugoročno gledano?

Zlatno doba darežljivosti?

Izgleda da u nekim zemljama sve veći broj ljudi daje novac u dobrotvorne svrhe. „Na početku 21. veka ima više [dobrotvornih] fondacija koje imaju više sredstava u više država nego ikada ranije“, rečeno je u knjizi Global Civil Society 2004/5. S obzirom na to da broj bogatih raste, veruje se da će donacije i dalje pristizati. Pored toga što će neki moći da prilažu više, očekuje se da će dobrotvorne ustanove raspolagati sve većim sredstvima i zato što će im bogati ljudi testamentom ostavljati svoju imovinu. Zato je u britanskom časopisu The Economist s dobrim razlogom rečeno da smo možda svedoci osvita „zlatnog doba dobročinstva“.

Jedan od faktora koji su doprineli ovoj tendenciji jeste neuspeh država da reše ozbiljne probleme koji su poprimili svetske razmere. Specijalni izaslanik UN za problem side u Africi naveo je „potpunu  pasivnost političkih vođa“ kao razlog što se sve više slavnih ličnosti uključuje u rešavanje globalnih zdravstvenih problema. Bilo da se radi o siromaštvu, zdravstvenoj zaštiti, životnoj sredini, obrazovanju ili socijalnoj pravdi, posebno su bogati ljudi „sve nestrpljiviji zbog toga što mere koje preduzimaju pojedine države ili međunarodna zajednica ne doprinose rešavanju niti ublažavanju tih problema“, kaže Džoel Flajšman u svojoj knjizi The Foundation: A Great American Secret—How Private Wealth Is Changing the World. U želji da već sada promene situaciju nabolje, neki bogati ljudi nastoje da u dobrotvornom radu koriste iste metode koje su im donele uspeh u poslovnom svetu.

Šta se postiže dobrotvornim radom

Osvit 20. veka takođe se pamti kao zlatno doba darežljivosti. Finansijski magnati kao što su Endru Karnegi i Džon Rokfeler odlučili su da koriste svoje bogatstvo kako bi pomagali ljudima u nevolji. Ti dobrotvori su uvideli da uobičajeni načini za pružanje pomoći, poput davanja hrane onima koji gladuju ili lečenja bolesne dece, ne otklanjaju osnovne uzroke problema. Zaključili su da je potrebno pristupiti tome planski i zato su osnovali institute i fondacije čiji bi cilj bio da pospešuju promene u društvu. Obezbedili su sredstva za istraživanja koja bi doprinela tome da se otkloni sam uzrok problema. Nakon tih početaka, širom sveta je osnovano na desetine hiljada takvih organizacija. Više od 50 njih raspolaže sredstvima koja premašuju milijardu dolara.

Ne može se poreći da su na taj način postignuti mnogi dobri rezultati. U prilog tome svedoči veliki broj škola, biblioteka, bolnica, parkova i muzeja. Isto tako, pomoću programa za povećanje prinosa i proizvodnje hrane obezbeđeno je više hrane u siromašnim zemljama. Fondovi za medicinska istraživanja doprineli su poboljšanju zdravstvene zaštite i, u nekim slučajevima, iskorenjivanju određenih bolesti kao što je žuta groznica.

S obzirom na to da se danas na rešavanju svetskih problema radi s većom hitnošću i s više sredstava nego ikada ranije, mnogim ljudima se čini da će ta nastojanja biti uspešna. Godine 2006, nekadašnji predsednik SAD rekao je pred grupom ljudi koji se bave dobrotvornim radom: „Ne može se prenaglasiti pozitivan uticaj koji će privatne donacije imati na poboljšanje životnih uslova svih ljudi.“

Međutim, mnogi su uzdržaniji kada iznose svoje gledište o tome. Lori Garet, stručnjak na polju zdravstvene zaštite u svetu, napisala je: „Budući da je na raspolaganju tolika količina novca, čovek bi mogao pomisliti da je rešenje mnogih globalnih zdravstvenih problema barem na pomolu. Ali, tu bi se prevario.“ Zašto? Ona kaže da prepreku tome predstavljaju ogromni izdaci birokratije, korupcija, nedostatak saradnje, kao i to što donatori zahtevaju da se njihova sredstva koriste samo za određene probleme kao što je, na primer, lečenje side.

Budući da nema odgovarajuće saradnje i da se novac „uglavnom koristi za bolesti koje su u žiži interesovanja umesto za poboljšanje opšte zdravstvene zaštite“, gospođa Garet smatra da „postoji ozbiljna opasnost ne samo da sadašnje doba darežljivosti ne ispuni očekivanja već da zapravo pogorša situaciju“.

Zašto je potrebno više od novca

Bez obzira na njegove ciljeve, dobrotvorni rad će uvek imati ograničen uspeh. Zašto? Jedan razlog je to što ni novac ni visoko obrazovanje ne mogu da iskorene pohlepu, mržnju, predrasude, nacionalizam, plemensku netrpeljivost i odstrane lažna religiozna verovanja. Iako doprinose sve žalosnijem stanju čovečanstva, te pojave nisu glavni uzrok patnje. Kao što Biblija pokazuje, postoje dublji uzroci problema.

Jedan od njih je to što su ljudi nesavršeni jer su nasledili greh (Rimljanima 3:23; 5:12). Zbog nesavršenosti, skloni smo da razmišljamo i postupamo na pogrešan način.  „Čovekovo srce [je] sklono zlu od njegove mladosti“, piše u Postanku 8:21. Milioni ljudi su popustili tom pogrešnom naginjanju i upustili se u polni nemoral i zloupotrebu droge. Takvi postupci su zatim doprineli širenju različitih bolesti, među kojima je i sida (Rimljanima 1:26, 27).

Drugi glavni uzrok ljudske patnje jeste naša nesposobnost da uspešno vladamo sami sobom. „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“, stoji u Jeremiji 10:23. „Potpuna pasivnost političkih vođa“ na koju je ranije ukazano, jedan je od razloga što mnoge dobrotvorne organizacije ne sarađuju s državnim vlastima. Biblija pokazuje da nad čovečanstvom treba da vlada Stvoritelj, a ne ljudi (Isaija 33:22).

Nadalje, Biblija obećava da će Stvoritelj, Jehova Bog, rešiti sve probleme koji pogađaju čovečanstvo. U stvari, on je već preduzeo neke veoma važne korake u tom pravcu.

Najveći Dobrotvor

Mnogi čine dobra dela podstaknuti ljubavlju prema ljudima. Međutim, niko ne voli ljude više od našeg Stvoritelja. U Jovanu 3:16 stoji: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Kao što se vidi iz ovih reči, Jehova je dao nešto neuporedivo vrednije od novca da bi oslobodio čovečanstvo iz gvozdenog stiska greha i smrti. On je dao svog voljenog Sina „kao otkupninu za mnoge“ (Matej 20:28). Apostol Petar je o Isusu napisao sledeće: „On je u svom telu poneo naše grehe na stub, da bismo prekinuli s gresima i živeli za pravednost. ’Njegovim ste ranama izlečeni‘“ (1. Petrova 2:24).

Jehova je takođe preduzeo korake da reši problem vlasti. Da bi to učinio, on je uspostavio Kraljevstvo koje će vladati celim svetom. To nebesko Kraljevstvo će ukloniti sve koji čine zlo i ostvariti mir i harmoniju na našoj planeti (Psalam 37:10, 11; Danilo 2:44; 7:13, 14).

Time što će potpuno otkloniti glavne uzroke ljudske patnje, Bog će učiniti ono što je ljudima nemoguće, bilo kao pojedincima bilo kao grupi. Zbog toga, Jehovini svedoci ne osnivaju dobrotvorne organizacije, već slede primer Isusa Hrista tako što svoje vreme i finansijska sredstva koriste da bi objavljivali „dobru vest o Božjem kraljevstvu“ (Luka 4:43; Matej 24:14).

[Okvir/Slika na 21. strani]

„Bog voli onoga ko radosno daje“

Ova misao, koja se nalazi u Bibliji, u 2. Korinćanima 9:7, predstavlja načelo kojim se vode Jehovini svedoci. Kada koriste svoje vreme, snagu i materijalna sredstva da bi činili dobro drugima, oni se trude da primene sledeći savet: „Nemojmo voleti samo rečju i jezikom, nego delom i istinom!“ (1. Jovanova 3:18).

Kad god je potrebno, kao u slučaju kad izbije neka prirodna katastrofa, Svedoci rado pružaju pomoć ljudima na pogođenom području. Primera radi, nakon što su uragani Katrina, Rita i Vilma pogodili južne delove Sjedinjenih Država, na hiljade Svedoka dobrovoljaca slilo se na ta područja da bi učestvovali u pružanju humanitarne pomoći i radovima na rekonstrukciji objekata. Pod nadzorom Odbora za pružanje humanitarne pomoći dobrovoljci su popravili i renovirali više od 5 600 domova Jehovinih svedoka, kao i 90 Dvorana Kraljevstva — praktično sve koje su bile oštećene.

Jehovini svedoci ne daju desetak niti traže novac na bilo koji drugi način. Njihova aktivnost se u potpunosti podupire dobrovoljnim prilozima (Matej 6:3, 4; 2. Korinćanima 8:12).

[Slike na 19. strani]

Novac ne može da otkloni glavne uzroke ljudske bolesti i patnje

[Izvor]

©Chris de Bode/Panos Pictures