1, 2. Која промена је наступила на Педесетницу 33. н. е. и ко је постао део Јеховиног новог народа? (Видети слику на почетку чланка.)

 ПЕДЕСЕТНИЦА 33. н. е. означила је прекретницу у историји Јеховиног народа. Тог дана је Јехова путем свог духа створио нов народ — духовни Израел, у Библији назван ’Израел Божји‘ (Гал. 6:16). Први пут од Аврахамовог времена, обрезање више није било захтев за припаднике Божјег народа. Уместо тога, као што је Павле написао, за сваког ко је припадао новом народу важило је другачије обрезање — „обрезање срца по духу“ (Римљ. 2:29).

² Први припадници Божјег новог народа били су апостоли и још стотинак Исусових следбеника који су се састали у горњој соби једне куће у Јерусалиму (Дела 1:12-15). Бог је на њих излио свој свети дух и тако су постали његови духом рођени синови (Римљ. 8:15, 16; 2. Кор. 1:21). То је био доказ да је на снагу ступио нови савез, чији је посредник био Христ и који је постао пуноважан на основу његове крви (Лука 22:20; прочитати Јеврејима 9:15). Тако су ти ученици постали део Јеховиног новог народа. Под утицајем светог духа почели су да говоре језицима Јудејаца и прозелита који су из свих делова  Римског царства дошли у Јерусалим да би прославили Празник седмица, то јест Педесетницу. Захваљујући томе, сви ти дошљаци су чули и разумели оно што су духом рођени хришћани говорили о „величанственим Божјим делима“ (Дела 2:1-11).

3-5. (а) Шта је Петар рекао Јудејцима на Педесетницу? (б) Шта је допринело порасту Јеховиног новог народа у првим годинама његовог постојања?

³ Јехова је изабрао апостола Петра да буде међу првима који ће позивати Јевреје и прозелите да постану део новорођеног народа, то јест хришћанске скупштине. На Педесетницу, Петар је храбро рекао Јудејцима да морају прихватити Исуса, кога су ’прибили на стуб‘, зато што га је „Бог учинио и Господом и Христом“. Кад су га питали шта да раде, Петар им је одговорио: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар светог духа“ (Дела 2:22, 23, 36-38). Тог дана се око 3 000 људи придружило духовном Израелу (Дела 2:41). Након тога, апостоли су наставили да ревно проповедају и њихов труд је уродио плодом (Дела 6:7). Нови народ је све више растао.

⁴ Касније је почело да се проповеда и Самарићанима и то са успехом. Многе је крстио ученик Филип, али они нису одмах примили свети дух. Водеће тело је послало тим новим верницима апостоле Петра и Јована, који су „положили руке на њих и они су примили свети дух“ (Дела 8:5, 6, 14-17). Тако су и Самарићани постали духом помазани припадници духовног Израела.

⁵ Јехова је преко Петра 36. н. е. позвао још једну групу људи да постану део духовног Израела. То се десило кад је тај апостол проповедао римском стотнику Корнелију, његовим рођацима и пријатељима (Дела 10:22, 24, 34, 35). У Библији пише: „Док је Петар још говорио о томе, свети дух је сишао на све [нејевреје] који су слушали те речи. И верни из обрезања који су дошли с Петром били су задивљени што је дар светог духа био изливен и на незнабошце“ (Дела 10:44, 45). Тако су могућност да постану део духовног Израела добили и верници који су били необрезани пагани.

6, 7. (а) Шта се очекивало од оних који су чинили ’народ за Јеховино име‘? (б) У којој мери су успели да испуне своју улогу?

⁶ На састанку водећег тела 49. н. е., ученик Јаков је рекао: „Симеон [Петар] је детаљно испричао како је Бог први пут погледао на друге народе да из њих изабере народ за своје име“ (Дела 15:14).  Тај нови народ који је носио Јеховино име сачињавали су и Јевреји и нејевреји (Римљ. 11:25, 26а). Касније је Петар писао: „Некад нисте били народ, а сад сте Божји народ.“ Петар је објаснио и сврху њиховог позива: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, свет народ, народ који је Божје власништво, да бисте објављивали врлине‘ онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост“ (1. Петр. 2:9, 10). Њихов задатак је био да надалеко хвале Онога кога су представљали и јавно узвисују његово име. Требало је да одважно сведоче за Владара целог свемира, Јехову.

⁷ Јехова је за припаднике духовног Израела, као и раније за Израелце, рекао да су ’народ који је себи створио да разгласи његову хвалу‘ (Ис. 43:21). Ти први хришћани су храбро објављивали да је Јехова једини истинити Бог, тако разоткривајући да су сви остали богови лажни (1. Сол. 1:9). Сведочили су о Јехови и Исусу „у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље“ (Дела 1:8; Кол. 1:23).

8. На шта је апостол Павле упозорио Божји народ у првом веку?

⁸ Међу онима који су у првом веку одважно објављивали Јеховино име био је и апостол Павле. Лицем у лице с паганским филозофима, храбро је заступао врховну власт Јехове, ’Бога који је створио свет и све што је у њему, Господара неба и земље‘ (Дела 17:18, 23-25). Пред крај свог трећег мисионарског путовања, Павле је упозорио Божји народ следећим речима: „Ја знам да ће после мог одласка међу вас ући окрутни вукови који неће имати обзира према стаду. И између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела 20:29, 30). То проречено отпадништво је дошло до изражаја крајем првог века (1. Јов. 2:18, 19).

9. Шта се након смрти апостола̂ десило с ’народом за Божје име‘?

⁹ Након смрти апостола̂, отпадништво је узело маха и тако су настале хришћанске цркве. Отпаднички хришћани су чак наредили преводиоцима Библије да из ње изоставе Божје име и тако показали да нису ’народ за Јеховино име‘. Усвојили су паганске обичаје и нанели срамоту Богу својим небиблијским доктринама, такозваним светим ратовима и неморалним понашањем. Тако је на земљи вековима постојала само шачица Јеховиних верних слугу, али они нису били организовани као народ.

10, 11. (а) Шта је Исус прорекао у поређењу о пшеници и кукољу? (б) Како се Исусово поређење испунило након 1914, и с којим исходом?

¹⁰ У поређењу о пшеници и кукољу, Исус је прорекао да ће услед отпадништва наступити период духовне таме. Он је рекао да ће, ’док људи буду спавали‘, Ђаво посејати кукољ на њиву коју је Син човечји засејао пшеницом. Обоје ће расти заједно до „свршетка овог поретка“. Исус је објаснио да „добро семе“ представља „синове краљевства“, а „кукољ“ „синове злога“. Током времена краја, Син човечји ће послати своје „жетеоце“, анђеле, да одвоје  симболичну пшеницу од кукоља. Синови краљевства ће бити сакупљени (Мат. 13:24-30, 36-43). Како се то догодило и како је омогућило да Јехова поново има свој народ на земљи?

¹¹ „Свршетак овог поретка“ је наступио 1914. Током рата који је те године избио, неколико хиљада помазаних хришћана, „синова краљевства“, било је у духовном ропству у Вавилону Великом. Године 1919. Јехова их је ослободио, и одвојио од „кукоља“, то јест лажних хришћана. Сакупио је „синове краљевства“ и организовао их као народ, чиме је испунио Исаијино пророчанство: „Може ли се земља родити у један дан? Може ли се народ одједном родити? А Сион је родио синове чим је осетио болове“ (Ис. 66:8). Сион, Јеховина организација духовних створења, донела је на свет духом помазане синове и начинила од њих организован народ.

12. Како помазаници данас показују да су ’народ за Јеховино име‘?

¹² Као и првим хришћанима, и ’синовима краљевства‘ је поверено да сведоче за Јехову. (Прочитати Исаију 43:1, 10, 11.) Као такви, издвајали су се по свом примерном хришћанском понашању и по проповедању ’добре вести о краљевству за сведочанство свим народима‘ (Мат. 24:14; Фил. 2:15). На тај начин су милионима помогли да постану праведни пред Јеховом. (Прочитати Данила 12:3.)

13, 14. Шта морају радити они који нису духовни Израелци да би Јехова прихватио њихову службу, и како је то проречено у Библији?

¹³ У претходном чланку смо видели да су у прошлости странци могли да служе Јехови, ако се прикључе Израелцима — народу с којим је Јехова био у савезу (1. Краљ. 8:41-43). Слично  томе, данас они који не припадају духовном Израелу, морају да се прикључе Јеховином народу, „синовима краљевства“, то јест Јеховиним помазаним сведоцима.

¹⁴ Два пророка из старог доба су записала да ће се у ово време краја многи прикључити Јеховином народу. Исаија је рекао: „Многи ће народи ићи и говориће: ’Дођите! Пођимо на Јеховину гору, у дом Јаковљевог Бога! Он ће нас поучавати својим путевима, и ходићемо његовим стазама.‘ Јер ће са Сиона доћи закон и Јеховина реч из Јерусалима“ (Ис. 2:2, 3). Слично томе, Захарија је прорекао: „Долазиће многи народи и моћна племена да траже Јехову над војскама у Јерусалиму и да умилостиве Јеховино лице.“ Рекао је да ће „десет људи из свих језика којима говоре народи“ фигуративно говорећи ухватити за скут духовни Израел, и рећи: „Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама“ (Зах. 8:20-23).

15. У ком смислу „друге овце“ иду с духовним Израелцима?

¹⁵ „Друге овце“ иду с духовним Израелцима у том смислу што им се придружују у проповедању добре вести о Краљевству (Мар. 13:10). Постали су део Божјег народа, и заједно с помазаницима чине „једно стадо“ које предводи „добри пастир“, Христ Исус. (Прочитати Јована 10:14-16.)

16. Како ће Јехова привести крају велику невољу?

¹⁶ Након уништења Вавилона Великог, наступиће свеопшти напад на Јеховин народ. Тада ће нам бити потребна његова заштита да бисмо преживели. Тај напад ће бити окидач за завршни део ’велике невоље‘, а Јехова ће одлучити када и како ће се одиграти коначни обрачун (Мат. 24:21; Језек. 38:2-4). У то време ће Гог напасти „народ који је сакупљен из других народа“, Јеховин народ (Језек. 38:10-12). Тај напад ће бити знак да је дошло време да се изврши Божја пресуда над Гогом и његовим хордама. Јехова ће потврдити своју врховну власт и посветити своје име, јер је обећао: „Објавићу се пред очима многих народа, и тада ће знати да сам ја Јехова“ (Језек. 38:18-23).

17, 18. (а) Каква ће упутства Јеховин народ добити када га Гог нападне? (б) Шта морамо радити ако желимо да нас Јехова у будућности заштити?

¹⁷ Када Гог започне напад, Јехова ће својим слугама рећи: „Хајде, народе мој, уђи у своје собе где ћеш бити на сигурном и затвори врата за собом. Сакриј се начас док не прође гнев“ (Ис. 26:20). У том пресудном тренутку, Јехова ће нам дати упутства за преживљавање, а „собе“ највероватније имају везе с нашим скупштинама.

¹⁸ Ако желимо да нас Јехова заштити у великој невољи, морамо признати да он на земљи има народ организован у скупштине. Од пресудне важности је да се држимо Божјег народа и у свему сарађујемо са својом скупштином. Попут псалмисте, целим срцем ускликнимо: „Спасење долази од Јехове. Благослов твој почива на народу твоме“ (Пс. 3:8).