Da li ste znali?

Zašto su Judejci pridavali toliku važnost rodoslovima?

▪ Rodoslovni zapisi su bili od presudnog značaja da bi se ustanovile plemenske i porodične veze. Takođe su bili neophodni za podelu zemlje i utvrđivanje nasledstva. Posebno su bili važni jer su omogućavali praćenje loze koja vodi do obećanog Mesije. Judejci su dobro znali da on treba da dođe iz Davidove loze, iz Judinog plemena (Jovan 7:42).

Pored toga, prema rečima profesora Joahima Jeremijasa, „pošto su se sveštenička i levitska služba nasleđivale, [...] bilo je veoma važno da sveštenička loza ostane čista“. Svaka Izraelka koja bi se udala za sveštenika morala je da dokaže svoje poreklo kako bi sveštenstvo ostalo „neuprljano i čisto“. U doba Nemije, čitave porodice Levita bile su izostavljene iz svešteničke službe kada su ’tražile svoj rodoslovni popis da bi dokazale svoje poreklo, ali ga nisu našle‘ (Nemija 7:61-65).

Nadalje, Mojsijev zakon je nalagao da „ni nezakoniti sin“ a takođe „ni Amonac ni Moavac ne mogu biti deo Jehovinog zbora“ (Ponovljeni zakoni 23:2, 3). Iz tog razloga, dodaje Jeremijas, „da bi čovek koristio neko građansko pravo, morao je dokazati čistoću svog porekla, a ta činjenica potvrđuje naš zaključak da je [...] čak i prosečan Izraelac znao svoje najbliže pretke i kom od dvanaest plemena pripada“.

Kako su Judejci sastavljali i čuvali rodoslove?

▪ U svojim jevanđeljima, i Matej i Luka su zapisali detaljan rodoslov Isusovih predaka (Matej 1:1-16; Luka 3:23-38). Sačuvani su i drugi rodoslovni zapisi. Na primer, jevrejski midraš, zbirka tumačenja, kaže u vezi sa Hilelom, rabinom iz Isusovog doba: „U Jerusalimu je pronađen svitak s rodoslovima u kome se navodi da je Hilel bio potomak Davida.“ Istoričar iz prvog veka, Josif Flavije, u svom autobiografskom delu Život tvrdi da su njegovi preci sveštenici i da je po majci bio „kraljevske krvi“. Izjavio je da je taj podatak pronašao u „javnim spisima“.

Što se tiče čuvanja rodoslova svešteničkih porodica, Josif je u svom delu Protiv Apiona izjavio da je taj zadatak njegov narod poverio „najpouzdanijim ljudima“. U delu The Jewish Encyclopedia piše: „Briga o ovim zapisima verovatno je bila poverena jednom posebnom službeniku, a pominje se i da je u Jerusalimu osnovan istražni sud“ koji se bavio rodoslovima. Judejci iz nesvešteničkih plemena su se popisivali u gradu svojih predaka (Luka 2:1-5). Tako su nastali arhivi dostupni javnosti, koje su po svemu sudeći koristili pisci jevanđeljâ. Izgleda da su i neke porodice čuvale svoje rodoslovne zapise.