Luka 2:1-52

  • Isusovo rođenje (1-7)

  • Anđeli se pojavljuju pred pastirima (8-20)

  • Obrezanje i obred očišćenja (21-24)

  • Simeonu ukazana čast da vidi Hrista (25-35)

  • Ana govori o Isusu (36-38)

  • Povratak u Nazaret (39, 40)

  • Dvanaestogodišnji Isus u hramu (41-52)

2  U to vreme car* Avgust je naredio da se popiše sve stanovništvo.  (Bio je to prvi popis koji je izvršen dok je Kvirinije upravljao Sirijom.)  Svi su išli na popis, svako u svoj grad.  Tako je i Josif+ krenuo iz galilejskog grada Nazareta u Judeju, u Davidov rodni grad Vitlejem,+ jer je bio poreklom iz Davidove loze.  Pošao je na popis s Marijom, koja se do tada već udala za njega+ i bila je u poodmakloj trudnoći.+  Dok su bili tamo, došlo je vreme da se ona porodi.  I rodila je sina, svog prvenca,+ povila ga i položila u jasle,+ jer u gostionici nije bilo mesta za njih.  U tom kraju su neki pastiri boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada.  Jehovin* anđeo se pojavio pred njima i Jehovina* slava je zablistala oko njih, i oni su se veoma uplašili. 10  A anđeo im je rekao: „Ne bojte se! Došao sam da vam objavim dobru vest koja će doneti veliku radost svim ljudima. 11  Danas vam se u Davidovom gradu+ rodio spasitelj+ – Hrist, Gospod.+ 12  Evo kako ćete ga prepoznati: naći ćete dete povijeno i položeno u jasle.“ 13  Odjednom se tu pojavilo i mnoštvo anđela*,+ koji su hvalili Boga i govorili: 14  „Slava Bogu na visinama, a na zemlji mir među ljudima koji su mu po volji.“ 15  Kad su anđeli otišli od njih i vratili se na nebo, pastiri su rekli jedan drugom: „Pođimo u Vitlejem da vidimo to što nam je Jehova* obznanio da se dogodilo.“ 16  Brzo su otišli i našli Mariju i Josifa s detetom koje je bilo položeno u jasle. 17  Kad su to videli, ispričali su šta im je anđeo rekao za dete. 18  Svi koji su to čuli divili su se onome što su im pastiri rekli, 19  a Marija je čuvala sve te reči u svom srcu i razmišljala o njima.+ 20  Pastiri su se zatim vratili, slaveći i hvaleći Boga zbog svega što su čuli i videli, jer se sve dogodilo kao što im je bilo rečeno. 21  Posle osam dana, kad je došlo vreme da se dete obreže,+ dali su mu ime Isus, kako ga je nazvao anđeo pre nego što je bilo začeto.+ 22  Kad je bilo vreme da se obavi obred očišćenja po Mojsijevom zakonu,+ doneli su ga u Jerusalim pred Jehovu*, 23  kao što je napisano u Jehovinom* zakonu: „Neka svaki prvenac bude posvećen Jehovi*.“+ 24  Prineli su žrtvu kao što je rečeno u Jehovinom* zakonu: „Dve grlice ili dva mlada goluba.“+ 25  U Jerusalimu je živeo jedan pravedan i bogobojazan čovek koji se zvao Simeon. On je čekao vreme kad će Bog utešiti izraelski narod+ i sveti duh je bio na njemu. 26  Posredstvom svetog duha bilo mu je otkriveno da neće umreti dok ne vidi Jehovinog* Pomazanika*. 27  Vođen duhom, Simeon je došao u hram. Kad su roditelji uneli malog Isusa da za njega izvrše obred propisan Zakonom,+ 28  uzeo ga je u naručje, počeo da hvali Boga i rekao: 29  „Svevišnji Gospode, kao što si obećao, sada tvoj rob može da umre u miru.+ 30  Jer moje oči su videle onoga preko koga ćeš dati spasenje,+ 31  onoga koga si ti poslao i sada ga vide svi narodi.+ 32  On će biti svetlost+ za prosvetljenje narodâ+ i slava tvog naroda Izraela.“ 33  A njegovi otac i majka divili su se onome što je Simeon rekao o njemu. 34  Simeon ih je blagoslovio, a njegovoj majci Mariji je rekao: „Ovo dete je određeno da zbog njega padnu+ i ustanu mnogi u Izraelu+ i da bude znak protiv kog će se govoriti,+ 35  da bi se otkrila razmišljanja mnogih srca (a tebi samoj mač će probosti dušu*).“+ 36  U to vreme je živela i proročica Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u poodmaklim godinama. Nakon udaje* živela je s mužem sedam godina, 37  a ostatak života provela je kao udovica. Imala je 84 godine i nikad nije izostajala iz hrama, nego je dan i noć služila Bogu uz post i usrdne molitve. 38  Ona im je tog časa prišla i počela da zahvaljuje Bogu i da govori o detetu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima.+ 39  Kad su Josif i Marija uradili sve što nalaže Jehovin* zakon,+ vratili su se u Galileju u svoj grad Nazaret.+ 40  A dete je raslo i jačalo, napredovalo u mudrosti i uživalo Božju naklonost.+ 41  Njegovi roditelji su svake godine išli u Jerusalim na praznik Pashe.+ 42  Kad mu je bilo 12 godina, oni su kao i obično pošli u Jerusalim na proslavu praznika.+ 43  Nakon praznika su krenuli kući, ali Isus je ostao u Jerusalimu, a njegovi roditelji to nisu primetili. 44  Pretpostavljajući da je među njihovim saputnicima, prešli su dan hoda, a onda su počeli da ga traže među rodbinom i poznanicima. 45  Pošto ga nisu našli, vratili su se u Jerusalim i svuda su ga tražili. 46  Posle tri dana našli su ga u hramu kako sedi među učiteljima, slušajući ih i postavljajući im pitanja. 47  Svi koji su ga slušali divili su se njegovoj oštroumnosti i njegovim odgovorima.+ 48  Kad su ga roditelji ugledali, zapanjili su se. Majka mu je rekla: „Dete, zašto si nam to uradio? Tvoj otac i ja bili smo van sebe od brige dok te nismo našli.“ 49  A on im je rekao: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da moram biti u domu svog Oca?“+ 50  Ali oni nisu razumeli ono što im je rekao. 51  On se vratio s njima u Nazaret i bio* im je poslušan.+ Njegova majka je sve te reči brižno čuvala u svom srcu.+ 52  Isus je rastao, napredovao u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi.

Fusnote

Ili: „cezar“.
Doslovno: „mnoštvo nebeske vojske“.
Doslovno: „Hrista“.
Doslovno: „Nakon svog devičanstva“.
Ili: „ostao“.