Pitanja čitalaca

Zašto koristiti Božje ime kad se ne zna kako se tačno izgovaralo?

Danas niko ne zna kako se tačno izgovaralo Božje ime na starohebrejskom. Međutim, važno je spomenuti da se Božje lično ime u Bibliji pojavljuje otprilike 7 000 puta. Dok je Isus bio na zemlji objavljivao je Božje ime i poučio svoje učenike da se mole za to da se ono sveti (Matej 6:9; Jovan 17:6). Prema tome jedno je sigurno — za hrišćane je izuzetno važno da koriste Božje ime. Zašto se onda danas ne zna kako se u početku izgovaralo to ime? Postoje dva glavna razloga.

Kao prvo, Jevreji su pod uticajem sujeverja počeli da smatraju kako je pogrešno izgovarati Božje ime. Kada bi čitalac u svetim spisima naišao na Božje ime, on bi umesto njega izgovorio reč „Gospod“. Tako je s prolaskom vekova tokom kojih se Božje ime nije koristilo izgovor tog imena pao u zaborav.

Kao drugo, starohebrejski jezik pisao se bez samoglasnika, što je veoma slično korišćenju skraćenica u srpskom i drugim jezicima. Čitalac bi na osnovu sećanja dodavao samoglasnike koji nedostaju. S vremenom je osmišljen jedan sistem kako bi se sprečilo da izgovor hebrejskih reči potpuno padne u zaborav. U svetim spisima na hebrejskom svakoj reči su se dodavale tačkice koje su ukazivale na samoglasnike. Međutim, uz Božje ime su stajale tačkice koje su ukazivale na samoglasnike za reč „Gospod“ kako bi podsetile čitaoca da ga zameni tom rečju, ili nije stajalo ništa.

Opstala su samo četiri suglasnika, poznata kao tetragram, koje jedan rečnik definiše kao „četiri hebrejska slova koja se obično prenose kao JHVH i koja u Bibliji označavaju Božje lično ime“. Lako je razumeti kako dodavanjem samoglasnika JHVH postaje „Jehova“, oblik koji je najpoznatiji i koji je opšteprihvaćen u našem jeziku.

Neki izučavaoci se ipak zalažu za oblik „Jahve“. Da li je taj oblik bliži izvornom izgovoru? Niko ne može biti potpuno siguran u to. U stvari, neki drugi izučavaoci navode razloge protiv tog oblika. Uostalom, kada se biblijska imena izgovaraju na nekom od savremenih jezika ona verovatno više uopšte ne liče na izvorni hebrejski izgovor i teško da bilo ko može prigovoriti tome. To je zato što su ta imena postala deo tog jezika i ona se lako prepoznaju. Isto je i sa imenom Jehova.

Za hrišćane iz prvog veka Biblija kaže da ih je Bog izabrao da budu ’narod za njegovo ime‘. Oni su objavljivali to ime drugima i podsticali ih da ga prizivaju (Dela apostolska 2:21; 15:14; Rimljanima 10:13-15). Dakle, bez obzira na to kojim jezikom govorimo, jasno je da je Bogu važno da koristimo njegovo ime, da razumemo važnost tog imena i da živimo u skladu s njegovim značenjem.

[Istaknuti tekst na 31. strani]

Važno je spomenuti da se Božje lično ime u Bibliji pojavljuje otprilike 7 000 puta