Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Zašto starimo i umiremo?

Zašto starimo i umiremo?

BOG nije želeo da ljudi umiru. On je stvorio naše praroditelje, Adama i Evu, sa savršenim umom i telom, tako da su mogli živeti sve do danas. To se vidi i iz onoga što je Jehova rekao Adamu u vezi s jednim drvetom u edenskom vrtu.

Bog je Adamu rekao: „Onog dana kada budeš jeo s [tog drveta], sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:17). To ne bi imalo nikakvog smisla da je Adam svakako trebalo da ostari i umre. On je znao da ne bi umro da nije jeo s tog drveta.

BOG NIJE ŽELEO DA LJUDI UMIRU

Adamu i Evi plodovi sa zabranjenog drveta uopšte nisu bili neophodni za život – u vrtu je bilo raznog voća (Postanak 2:9). Da nisu jeli s tog drveta, pokazali bi da poštuju Boga, koji im je podario život, i priznaju da on ima pravo da im kaže šta da rade.

ZAŠTO SU ADAM I EVA UMRLI?

Da bismo shvatili zašto su Adam i Eva umrli, treba da razmislimo o jednom razgovoru koji je promenio tok čitave ljudske istorije. Satana Ðavo je koristio jednu zmiju da bi razgovarao sa Evom i slagao je. Biblija to opisuje sledećim rečima: „Zmija je bila najopreznija od svih divljih životinja poljskih koje je Jehova Bog načinio. Zato je rekla ženi: ’Da li je Bog zaista rekao da ne smete da jedete sa svakog drveta u vrtu?‘“ (Postanak 3:1).

Na to je Eva rekla: „’Smemo da jedemo plodove s drveća u vrtu. Ali za plod s drveta koje je usred vrta, Bog je rekao: „Ne jedite ga i ne dirajte ga da ne umrete.“‘ Na to zmija reče ženi: ’Ne, sigurno nećete umreti. Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, i znaćete šta je dobro, a šta zlo.‘“ Satana je zapravo rekao da je Jehova slagao prve ljude i da im uskraćuje nešto dobro (Postanak 3:2-5).

Eva je u to poverovala. Počela je da posmatra drvo. Izgledalo je tako primamljivo. Posegla je za jednim plodom, ubrala ga i zagrizla. „Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio“ (Postanak 3:6).

Bog je rekao Adamu: „Onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti.“ (POSTANAK 2:17)

Mora da je Boga mnogo pogodilo to što mu njegova voljena deca tako okreću leđa! Kako je reagovao? Adamu je rekao da će se vratiti u zemlju od koje je i uzet, jer je prah i zato će se u prah i vratiti (Postanak 3:17-19). „Tako je Adam živeo ukupno devetsto trideset godina, a zatim je umro“ (Postanak 5:5). Adam nije otišao na nebo niti igde drugde. On nije ni postojao pre nego što ga je Jehova stvorio od zemaljskog praha. Zato je, kada je umro, postao beživotan poput praha od kog je i stvoren. Prestao je da postoji. Kako je to samo tužno.

 ZAŠTO MI NISMO SAVRŠENI?

Pošto su namerno bili neposlušni Bogu, Adam i Eva su izgubili savršenstvo i mogućnost da žive večno. Doživeli su promenu u fizičkom smislu, postali su nesavršeni i grešni. Ali njihov greh nije uticao samo na njih – preneli su ga i na svoju decu. U Rimljanima 5:12 piše da je „preko jednog čoveka [Adama] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“

Biblija opisuje greh i smrt kao „koprenu koja pokriva sve narode, pokrivač koji je raširen nad svim narodima“ (Isaija 25:7). Ta koprena pokriva čovečanstvo kao neka otrovna magla od koje se ne može pobeći. Zaista možemo reći da „u Adamu svi umiru“ (1. Korinćanima 15:22). Međutim, javlja se pitanje koje je i apostol Pavle postavio: „Ko će me izbaviti od tela koje me vodi u takvu smrt?“ (Rimljanima 7:24). Da li to iko uopšte može?