MEDONOSNE pčele (Apis mellifera) prave saće pomoću voska koji se luči iz žlezda na njihovom stomaku. Za saće se kaže da je pravo inženjersko čudo. Zašto?

Razmislite o sledećem: Vekovima su matematičari pretpostavljali da šestougaonici imaju najbolji kapacitet za skladištenje, uz najmanji utrošak sirovina. To se ne može reći za trouglove, kvadrate ili druge oblike. Međutim, nisu mogli u potpunosti objasniti zašto je to tako. Godine 1999, profesor Tomas Hejls je matematički dokazao da je neki prostor najbolje podeliti u jednake šestougaone delove, jer je tako najbolje iskorišćen, a količina utrošenog materijala je minimalna.

Pčele prave šestougaone ćelije, što im omogućava da s minimalnim utroškom voska najbolje iskoriste svoj prostor i naprave lagano, ali izdržljivo saće. U njega mogu da uskladište maksimalne količine meda. Nije nikakvo čudo što se saće smatra „arhitektonskim remek-delom“.

Danas naučnici primenjuju to znanje kako bi napravili izdržljive konstrukcije u kojima je prostor najbolje iskorišćen. Na primer, aeroinženjeri koriste panele napravljene po uzoru na pčelinje saće kako bi konstruisali avione koji bi bili jači i lakši, pa samim tim i ekonomičniji u potrošnji goriva.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je neverovatno saće nastalo evolucijom ili je delo Stvoritelja?