Поучени да дамо темељно сведочанство

 Почевши од ове године, Светски извештај Јеховиних сведока неће се објављивати у Кули стражари од 1. јануара, већ од 1. фебруара.

„Бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 1:8).

1, 2. Које је опуномоћење добио Петар и ко га је опуномоћио?

 ’ИСУС из Назарета нам је наредио да проповедамо народу и да дамо темељно сведочанство да је то Онај кога Бог одреди за судију живима и мртвима‘ (Дела апостолска 10:38, 42). Овим речима апостол Петар је описао Корнелију и његовој породици опуномоћење да проповеда.

² Када је Исус дао то опуномоћење? Петар је вероватно мислио на оно што је ускрснули Исус рекао непосредно пре него што је узашао на небо. Он је том приликом својим верним ученицима саопштио: „Бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Међутим, Петар је већ неко време пре тога знао да ће као Исусов ученик имати дужност да разговара с другима о својој вери у Исуса.

Трогодишња поука

3. Које је чудо Исус учинио, и какав је позив упутио Петру и Андрији?

³ Године 29. н. е., неколико месеци после крштења, Исус је проповедао поред Галилејског мора где су Петар и његов брат Андрија рибарили. Целу ноћ су безуспешно ловили. Без обзира на то, Исус им је рекао:  ’Отпловите тамо где је дубоко, па спустите своје мреже за лов.‘ Послушали су га и ’ухватили јако много риба. У ствари, мреже су почеле да им се цепају‘. Када је видео то чудо, Петра је опхрвао страх, али Исус га је умирио рекавши: „Не бој се. Одсада ћеш ловити живе људе“ (Лука 5:4-10).

4. (а) Како је Исус припремио своје ученике да сведоче? (б) Какве сличности постоје између Исусове службе и службе његових ученика?

⁴ Петар и Андрија — као и Зеведејеви синови Јаков и Јован — одмах су оставили чамце и пошли за Исусом. Готово три године су га пратили на његовим проповедничким путовањима и на тај начин су и сами били обучавани за проповеднике (Матеј 10:7; Марко 1:16, 18, 20, 38; Лука 4:43; 10:9). На крају тог периода, 14. нисана 33. н. е., Исус им је рекао: „Ко исказује веру у мене, и он ће чинити дела која ја чиним; и чиниће дела већа од ових“ (Јован 14:12). Исусови ученици ће баш као и он давати темељно сведочанство, само у много већем обиму. Убрзо су сазнали да ће и они, као и сви будући ученици сведочити у ’свим нацијама‘ све до „свршетка система ствари“ (Матеј 28:19, 20).

5. Како можемо извући корист из обуке коју је Исус пружио својим следбеницима?

⁵ Живимо у времену ’свршетка система ствари‘ (Матеј 24:3). За разлику од тих првих ученика, ми не можемо да будемо са Исусом и да га посматрамо како проповеда. Ипак, док читамо Библију у којој се налазе извештаји о томе како је проповедао и која је упутства давао својим следбеницима, ми можемо извући корист из обуке коју је пружио (Лука 10:1-11). Међутим, у овом чланку ће бити осмотрено нешто друго, нешто веома важно што је Исус показао својим ученицима — а то је исправан став према делу проповедања.

Брига за људе

6, 7. Која је Исусова особина допринела томе да његова служба буде делотворна, и како га можемо опонашати у том погледу?

⁶ Зашто је Исусово сведочење било тако делотворно? Један разлог је био тај што је био дубоко заинтересован за људе и што је бринуо о њима. Псалмиста је прорекао да ће се Исус ’смиловати јадницима и убогима‘ (Псалам 72:13). Нема сумње да је он испунио то пророчанство. Библија каже шта се догодило једном приликом: „Видевши народ, сажали се на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Чак су и велики грешници осећали његову бригу и били су привучени к њему (Матеј 9:9-13; Лука 7:36-38; 19:1-10).

⁷ И ми ћемо бити делотворни ако показујемо такву бригу за људе. Зашто пре одласка у службу не би мало размислио о томе колико су људима потребне информације које имаш да им саопштиш? Размисли о проблемима које имају, а које само Краљевство може да реши. Труди се да будеш позитиван према свакоме јер не знаш ко ће се одазвати на поруку. Можда се баш следећа особа којој ћеш прићи молила да дође неко попут тебе и помогне јој!

Љубав као мотив

8. Шта мотивише Исусове следбенике да по узору на њега проповедају добру вест?

⁸ Добра вест коју је Исус објављивао била је повезана са испуњењем Јеховине воље, посвећењем Његовог имена и оправдањем Његовог суверенитета — што су најважнија питања која стоје пред човечанством (Матеј 6:9, 10). Исус је волео свог Оца и то га је мотивисало да остане беспрекоран до краја и да пружи темељно сведочанство о Краљевству које ће решити та питања (Јован 14:31). Исусови следбеници имају исту мотивацију и зато ревно учествују у служби. Апостол Јован је рекао: „Љубав према Богу значи ово: да држимо његове заповести“, а ту је укључена и заповест да проповедамо добру вест и стварамо ученике (1. Јованова 5:3; Матеј 28:19, 20).

9, 10. Осим љубави према Богу, каква нас још љубав мотивише да дајемо темељно сведочанство?

⁹ Исус је рекао својим следбеницима: „Ако ме волите, држаћете моје заповести; ко има моје заповести и држи их, то је онај који ме воли“ (Јован 14:15, 21). Стога, љубав према Исусу треба да нас мотивише да сведочимо за истину и да се држимо других ствари које је он заповедио. Када се једном приликом појавио после ускрсења, Исус је подстакао Петра: „Храни моје јагањце... Паси моје овчице... Храни моје овчице.“ Шта је требало да подстакне Петра да то ради? Исус је указао на то тако што је неколико пута упитао Петра: „Волиш ли ме?... Волиш ли ме?... Имаш ли наклоност према мени?“ Дакле, требало је да љубав и наклоност према Исусу подстакну Петра да пружи темељно сведочанство, да нађе Исусове „овчице“ и да им онда буде духовни пастир (Јован 21:15-17).

¹⁰ Ми нисмо попут Петра имали прилику да лично упознамо Исуса. Па ипак, свесни смо колико је значајно оно што је Исус учинио за нас. Наше срце је дирнуто великом љубављу која га је покренула да ’окуси смрт за свакога‘ (Јеврејима 2:9; Јован 15:13). Ми делимо Павлова осећања која је изразио када је написао: ’Љубав коју Христ има нагони нас, јер он је умро за све да они који живе не живе више за себе, него за њега‘ (2. Коринћанима 5:14, 15). Озбиљним приступом опуномоћењу које нам је Исус дао да пружимо темељно сведочанство показујемо да његову љубав схватамо озбиљно и да га волимо (1. Јованова 2:3-5). Никада нећемо постати немарни када је у питању дело проповедања, јер бисмо тиме показали недостатак цењења према Исусовој жртви (Јеврејима 10:29).

Останимо усредсређени

11, 12. Зашто је Исус дошао на свет, и како је показао на шта је био усредсређен?

¹¹ Када је био пред Понтијем Пилатом, Исус је рекао: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јован 18:37). Исус није дозволио да му ишта одвуче пажњу од сведочења за истину. То што је сведочио за истину била је Божја воља за њега.

¹² Сатана је искушавао Исусову решеност да сведочи за истину. Кратко након што се Исус крстио, Сатана му је понудио да га учини великим човеком у свету, понудивши му „сва краљевства света и њихову славу“ (Матеј 4:8, 9). Касније су Јевреји хтели да га поставе за краља (Јован 6:15). Неко би могао да размишља о могућим користима до којих би дошло да је Исус прихватио те понуде, можда сматрајући да би он као краљ на земљи могао да уради много тога доброг за човечанство. Међутим, Исус се није бавио таквим размишљањем. Он је био усредсређен на сведочење за истину.

13, 14. (а) Шта није омело Исуса да остане усредсређен на вршење Божје воље? (б) Шта је Исус постигао иако је био сиромашан?

¹³ Надаље, Исуса није омела тежња за богатством. Због тога и није био богат. Чак није имао ни своју кућу. Једном приликом је рекао: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу“ (Матеј 8:20). Забележено је да је Исус када је умро имао само једну вредну ствар, и то је била хаљина за коју су римски војници бацили коцку (Јован 19:23, 24). Да ли то значи да Исус није ништа постигао у животу? Наравно да не значи!

¹⁴ Исус је постигао далеко више него што би и најбогатији добротвор икада могао. Павле је рекао: „Познајете незаслужену доброту нашег Господа Исуса Христа, да је, иако је био богат, постао сиромашан због вас, да бисте ви постали богати његовим сиромаштвом“ (2. Коринћанима 8:9; Филипљанима 2:5-8). Иако је у материјалном погледу био сиромашан, Исус је омогућио  понизним људима да добију вечни живот и да постану савршени. Колико смо му само захвални због тога! И колико се само радујемо због тога што је добио награду јер је остао усредсређен на вршење Божје воље! (Псалам 40:9; Дела апостолска 2:32, 33, 36).

15. Шта је вредније од богатства?

¹⁵ Данашњи хришћани који се труде да опонашају Исуса такође не дозвољавају да их омета тежња за богатством (1. Тимотеју 6:9, 10). Свесни су да богатство може да им омогући удобан живот, али знају и то да богатство не може да им пружи вечни живот. Хришћанину након смрти материјални поседи вреде колико је и Исусу након смрти вредела његова хаљина (Проповедник 2:10, 11, 17-19; 7:12). Једино што хришћанину заиста вреди након смрти јесте однос који је имао с Јеховом и Исусом Христом (Матеј 6:19-21; Лука 16:9).

Противљење га није застрашило

16. Како се Исус суочио с противљењем?

¹⁶ Противљење није спречило Исуса да остане усредсређен на сведочење за истину. Није га обесхрабрило чак ни то што је знао да ће се његова служба на земљи окончати жртвеном смрћу. Павле је за Исуса рекао: „Због радости која је стајала пред њим претрпео је мученички стуб, презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола“ (Јеврејима 12:2). Запази да је Исус ’презрео срамоту‘. Није марио за то шта противници мисле о њему. Био је усредсређен на вршење Божје воље.

17. Коју поуку можемо извући из Исусове истрајности?

¹⁷ Скрећући пажњу на поуку коју можемо извући из Исусове истрајности, Павле је охрабрио хришћане: „Добро промотрите онога који је од грешника, против њихових интереса, претрпео такво противљење, да се не уморите и не клонете у душама својим“ (Јеврејима 12:3). Истина, свакодневно суочавање с противљењем или ругањем може бити исцрпљујуће. Може бити заморно и непрестано опирање примамљивим стварима које свет нуди, посебно ако тиме разочаравамо родбину која врши притисак на нас да постанемо „неко и нешто“. Међутим, и ми се попут Исуса ослањамо на Јехову за помоћ док одлучно стављамо Краљевство на прво место у животу (Матеј 6:33; Римљанима 15:13; 1. Коринћанима 2:4).

18. Коју изврсну поуку можемо извући из онога што је Исус рекао Петру?

¹⁸ Колико је Исус био одлучан да не дозволи да му ишта одвуче пажњу видело се када је почео да говори ученицима о својој предстојећој смрти. Петар га је подстицао да ’буде добар‘ према себи и уверио га да га ’тако нешто нипошто неће снаћи‘. Исус је одбио да слуша било шта што је могло ослабити његову решеност да врши  Јеховину вољу. Окренуо се ка Петру и рекао му: „Одлази иза мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер не мислиш Божјим мислима, него људским“ (Матеј 16:21-23). Будимо и ми увек чврсто решени да одбацимо људске мисли. Нека нас уместо тога увек воде Божје мисли.

Праве користи

19. Иако је Исус чинио чуда, шта је било најважнији део његове службе?

¹⁹ Исус је учинио многа чуда да би доказао да је Месија. Чак је ускрсавао мртве. Таква дела су привлачила мноштва људи, али Исус није дошао на земљу само да би се бавио социјалним радом. Дошао је да би сведочио за истину. Знао је да су све материјалне користи које би другима пружио само привремене. Чак су и особе које је ускрснуо на крају поново умрле. Само је сведочењем за истину могао помоћи људима да добију вечни живот (Лука 18:28-30).

20, 21. Коју равнотежу имају прави хришћани када се ради о добрим делима?

²⁰ Данас се неки људи труде да опонашају Исусова добра дела тако што отварају болнице или раде нешто друго за сиромашне у свету. У неким случајевима то чине уз велика одрицања и њихова искреност заслужује сваку похвалу. Међутим, свака помоћ коју они пружају у најбољем случају је привремена. Само ће Краљевство донети трајно решење. Зато се Јеховини сведоци, као и Исус, концентришу на сведочење за истину о Краљевству.

²¹ Наравно, прави хришћани чине добра дела. Павле је написао: „Док за то имамо погодно време, чинимо добро свима, а нарочито онима који су нам сродни по вери“ (Галатима 6:10). У тешким временима или када приметимо да је некоме потребна помоћ, не оклевамо да „чинимо добро“ како људима око нас тако и браћи. Ипак, највише пажње придајемо нечем важнијем — сведочењу за истину.

Учимо из Исусовог примера

22. Зашто хришћани проповедају својим ближњима?

²² Павле је написао: „Заиста, тешко мени ако не објављујем добру вест!“ (1. Коринћанима 9:16). Он није био немаран када се радило о проповедању добре вести јер је знао да тиме може спасти како свој живот тако и живот оних који су га слушали (1. Тимотеју 4:16). И ми на нашу службу гледамо на исти начин. Желимо да помогнемо својим ближњима. Желимо да покажемо да волимо Јехову. Желимо да покажемо да волимо Исуса и да ценимо жарку  љубав коју он има према нама. Зато проповедамо добру вест и ’не живимо више за људске жеље него за Божју вољу‘ (1. Петрова 4:1, 2).

23, 24. (а) Коју поуку извлачимо из чуда с рибама? (б) Ко данас даје темељно сведочанство?

²³ Када нам се други ругају или када љутито одбијају нашу поруку, ми попут Исуса не губимо из вида важно дело које нам је поверено. Извукли смо поуку из чуда које је Исус учинио када је позвао Петра и Андрију да га следе. Видели смо да наше рибарење може донети резултате ако послушамо Исуса и ако, симболично говорећи, своје мреже бацамо чак и у воде у којима изгледа да нећемо имати много улова. Многи хришћански рибари имали су добар улов тек након неколико година рада на наизглед неплодном подручју. Други су се преселили на подручје где је рибарење продуктивније и имали су добар улов. Шта год да се деси, нећемо престати да бацамо своје мреже. Знамо да ни у једном делу света Исус још увек није објавио да је дело рибарења готово (Матеј 24:14).

²⁴ У више од 230 земаља сада је активно преко шест милиона Сведока. У Кули стражари од 1. фебруара 2005. биће објављен годишњи светски извештај о свему ономе што су постигли током службене 2004. године. Тај извештај ће показати да је Јехова обилно благословио дело проповедања. Наставимо да у времену које је још преостало овом свету озбиљно схватамо следеће Павлове подстицајне речи: „Проповедај реч, ради то с осећајем хитности“ (2. Тимотеју 4:2). Наставимо да дајемо темељно сведочанство све док Јехова не каже да је ово дело готово.

Можеш ли одговорити?

• Како можемо извући корист из поуке коју је Исус пружио својим ученицима?

• Какав је став Исус имао према људима којима је проповедао?

• Шта нас мотивише да дајемо темељно сведочанство?

• На које начине можемо остати усредсређени на вршење Божје воље као што је то Исус био?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Бићемо делотворни у служби ако показујемо исту бригу за људе какву је показивао Исус

[Слика на странама 16, 17]

Исус је дошао на земљу првенствено да би сведочио за истину

[Слике на 17. страни]

Јеховини сведоци су усредсређени на давање темељног сведочанства