Проповедник 2:1-26

  • Соломон размишља о својим подухватима (1-11)

  • Релативна вредност људске мудрости (12-16)

  • Тежак рад – испразност (17-23)

  • Јело, пиће и уживање у раду (24-26)

2  Затим сам рекао у свом срцу: „Хајде да искусим ужитке* и видим хоће ли ме то усрећити.“ Али и то је било испразно.   За смех сам рекао: „То је лудост!“ И за ужитке: „Каква је корист од тога?“  Решио сам да истражим да ли уживање у вину+ доноси нешто добро, пазећи притом да сачувам мудрост. Чак сам пригрлио безумље. Желео сам да сазнам шта је најбоље да људи раде током свог кратког живота под небом.  Учинио сам много тога:+ саградио сам себи куће+ и засадио винограде.+  Направио сам себи вртове и паркове, и засадио у њима разноврсне воћке.  Направио сам себи језерца да из њих наводњавам дрвеће које сам засадио.  Довео сам слуге и слушкиње,+ и имао сам слуге рођене у мојој кући. Имао сам и много стоке, крупне и ситне,+ више од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.  Накупио сам себи сребра и злата,+ блага краљева и покрајина.+ Довео сам певаче и певачице, и уживао сам у друштву жене, многих жена*, што је људима велико задовољство.  Постао сам већи и моћнији од свих који су пре мене живели у Јерусалиму.+ А мудрост ме није оставила. 10  Нисам себи ускратио ништа што сам пожелео*.+ Свом срцу нисам ускратио ниједно задовољство*, јер се моје срце радовало сваком мом труду, и то ми је била награда за сав труд.+ 11  А кад сам се осврнуо на све што су моје руке учиниле и на сав посао у који сам уложио велики труд,+ увидео сам да је све било испразно, све је било трчање за ветром.+ Ништа од тога није имало праву вредност* под сунцем.+ 12  Тада сам решио да проникнем у мудрост, лудост и безумље.+ (Јер шта би могао учинити човек који би дошао после краља? Само оно што је већ учињено.) 13  И увидео сам да је мудрост боља од безумља,+ исто као што је светлост боља од таме. 14  Мудар јасно види*,+ а безумник лута у тами.+ Схватио сам и то да обојицу чека исти крај.+ 15  Тада сам рекао у свом срцу: „Оно што ће задесити безумника, задесиће и мене.“+ Шта онда имам од тога што сам стекао толику мудрост? И рекао сам себи: „И то је испразно.“ 16  Јер нико се неће довека сећати ни мудрог човека ни безумника.+ У данима који долазе, свако ће бити заборављен. А како ће умрети мудар човек? Исто као и безумник.+ 17  И омрзао ми је живот,+ јер ми се све што се ради под сунцем чинило мучним – све је испразно,+ све је трчање за ветром.+ 18  Омрзло ми је све за шта сам се трудио под сунцем+ јер то морам оставити човеку који ће доћи после мене.+ 19  А ко зна да ли ће он бити мудар или луд?+ Ипак, он ће постати господар свега што сам с великим трудом и мудрошћу стекао под сунцем. И то је испразно. 20  Зато сам почео да очајавам у срцу због свега за шта сам напорно радио под сунцем. 21  Јер неко марљиво ради с мудрошћу, знањем и вештинама, али све што стекне мора да остави другом човеку, који се није трудио око тога.+ И то је испразност и велика несрећа*. 22  Шта човек има од свег свог труда и од решености* да марљиво ради под сунцем?+ 23  Јер све дане његовог живота посао му задаје бол и бригу,+ а његово срце нема мира ни ноћу.+ И то је испразно. 24  За човека нема ничег бољег него да једе и пије и да ужива у свом раду*.+ Схватио сам да и то долази из руке правог Бога.+ 25  Јер ко има богатију трпезу од мене?+ 26  Човеку који му је по вољи прави Бог даје мудрост, знање и радост,+ а грешнику даје да сабира и сакупља за онога који је по вољи правом Богу.+ И то је испразно, и то је трчање за ветром.

Фусноте

Или: „весеље“.
Или: „угледне жене, многих угледних жена“.
Дословно: „што су моје очи пожелеле“.
Или: „весеље“.
Или: „Од свега тога није било никакве користи“.
Дословно: „има очи у глави“.
Или: „велико зло“.
Дословно: „од настојања свог срца“.
Или: „ужива у плодовима свог рада“.