1. Коринћанима 9:1-27

  • Пример апостола Павла (1-27)

    • „Не завезуј уста бику“ (9)

    • „Тешко мени ако не објављујем добру вест!“ (16)

    • „Свима сам био све“ (19-23)

    • Самосавладавање у трци за живот (24-27)

9  Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашег Господа?+ Зар нисте ви моје дело у Господу?  Ако другима и нисам апостол, вама свакако јесам. Ви сте печат који потврђује да сам апостол за Господа.  Ово је моја одбрана пред онима који ме оптужују:  Зар немамо право да једемо и пијемо?  Зар немамо право да се оженимо верницом и да је водимо са собом,+ као и други апостоли и Господова браћа+ и Кифа*?+  Зар се само Варнава+ и ја морамо издржавати сопственим радом?  Који то војник служи о свом трошку? Ко сади виноград, а не једе његов род?+ Или ко брине о стаду, а не пије млеко од тог стада?  Зар ово говорим с људског становишта? Зар то не говори и Закон?  Јер је у Мојсијевом закону написано: „Не завезуј уста бику кад врши жито.“+ Зар је Богу стало до бикова? 10  Не каже ли то управо ради нас? Заиста, то је написано ради нас, јер и онај ко оре и онај ко врши жито треба да то чини у нади да ће добити свој део. 11  Ако смо ми међу вама сејали духовна добра, зар је превише ако жањемо ваша материјална добра?+ 12  Ако други имају право на вашу помоћ, зар ми немамо још више права на то? Али нисмо користили то право,+ него све подносимо, да не бисмо поставили неку препреку ширењу добре вести о Христу.+ 13  Зар не знате да они који врше свету службу једу храну која долази из храма и да они који служе код олтара добијају део жртве принете на олтару?+ 14  Тако је и Господ одредио да они који објављују добру вест живе од добре вести.+ 15  Али ја нисам искористио ниједно од тих права.+ И ово нисам написао да би се нешто од тога сада чинило за мене. Радије бих умро. Нико не може да ми одузме оно чиме се могу похвалити!+ 16  А ако објављујем добру вест, то није разлог да се хвалим, јер то ми је дужност. Заиста, тешко мени ако не објављујем добру вест!+ 17  Ако то чиним драге воље, имам награду. Али чак и ако то чиним преко воље, ипак је то мој задатак, који ми је поверен.+ 18  Шта ми је онда награда? Да проповедам добру вест без надокнаде, како не бих злоупотребио право које имам као проповедник добре вести. 19  Јер премда нисам ничији роб, самог себе сам учинио робом свима да што више њих придобијем. 20  Јудејцима сам био као Јудејац, да придобијем Јудејце.+ Онима под законом био сам као под законом – премда ја нисам под законом – да придобијем оне под законом.+ 21  Онима без закона био сам као без закона – премда нисам без Божјег закона, него сам под Христовим законом+ – да придобијем оне без закона. 22  Слабима сам био слаб, да придобијем слабе.+ Свима* сам био све, да на сваки могући начин неке спасем. 23  А све чиним ради добре вести, да бих је проповедао другима.+ 24  Зар не знате да у трци сви тркачи трче, али само један добија награду? Зато трчите тако да је освојите!+ 25  А сваки такмичар се савладава у свему. Они то чине да би добили распадљив венац*,+ а ми нераспадљив.+ 26  Зато ја не трчим бесциљно+ и не ударам песницом у празно, 27  него владам* својим телом+ и држим га у покорности као роба, да не бих и сам био одбачен* након што сам проповедао другима.

Фусноте

То јест Петар.
Или: „Свим врстама људи“.
Или: „круну“.
Или: „кажњавам; строг сам према“. Дословно: „бијем“.
Или: „искључен из трке“.