ДА БИ били неко и нешто у очима других, неки парадирају у својим крпицама или другим модерним стварима. На пример, у једној азијској земљи, „новопечени богаташи су луди за луксузним стварима — француским ташнама, италијанским спортским аутомобилима — и не само то, они воле да се хвале оним што имају“, пише у једном чланку у листу The Washington Post.

Наравно, није погрешно уживати у плодовима свог рада. Библија каже да је дар од Бога да „човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога“ (Проповедник 3:13). Али да ли је мудро разметати се, то јест правити се важним због оног што имамо? Шта Библија каже о томе?

Када се богати или они који се претварају да то јесу, размећу својим стварима, какве ће пријатеље привући? Библија нам даје увид у људску склоност када мудро каже: „Сиромах је мрзак и ближњем свом, а богаташ има много пријатеља“ (Пословице 14:20).

Порука је јасна: ’Многи пријатељи‘ оних који су богати нису толико пријатељи њима лично колико њиховом богатству. Они су лажни, ласкави пријатељи само из интереса. Библија назива ласкање ’прикривеним лакомством‘ (1. Солуњанима 2:5).

Зато треба да се питамо: ’Какве пријатеље желим да имам? Оне који ме воле због онога што имам или због онога што јесам?‘ Библија показује да наше понашање утиче на то какве ћемо особе привући.

Још један разлог због ког није добро разметати се богатством видљив је из библијског записа о краљу Језекији из древног Јерусалима. Он је једном приликом вавилонским достојанственицима показао „све што је било у његовим ризницама“. Његово велико богатство је очигледно импресионирало те људе. Међутим, могуће је да је оно у њима пробудило похлепу. Након што су отишли, Божји пророк Исаија је одважно рекао Језекији да ће једног дана све његово богатство „бити однето у Вавилон“. Ништа неће остати. Тако је и било. Годинама касније, Вавилонци су се вратили и опленили све богатство које је припадало Језекијиној породици (2. Краљевима 20:12-17; 24:12, 13).

Слично томе, и данас они који се хвале оним што имају ризикују да изгубе своје богатство или део њега. У једном извештају о криминалу и безбедности у Мексику пише: „Разметљиво показивање богатства је прави магнет за лопове у Мексико Ситију. Ношење скупог накита, сатова и разметање великом сумом новца привлачи  нежељену пажњу.“ Колико је само боље послушати савет из Библије и ’не хвалити се својим богатством‘ (Јеремија 9:23). „Мудрост је код скромних“, кажу Пословице 11:2.

Уместо егоистичног става ’видите ме‘, скромна и неразметљива особа радо запажа добре особине и јаче стране код других. У Филипљанима 2:3 пише: „Ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе.“ А у Галатима 5:26 стоји: „Не будимо сујетни, не надмећимо се једни с другима, не завидимо једни другима.“

Слично томе, људи који стичу мудрост проучавајући Божју Реч свесни су да су несебичност и међусобно поштовање стубови правог пријатељства и да такво пријатељство не нестаје онда када богатства више нема. Уместо тога, оно с временом бива све јаче. „Прави пријатељ воли у свако доба“, пише у Пословицама 17:17. Штавише, мудра особа настоји да угоди Богу. Она зна да Бог није импресиониран нечијим спољашњим изгледом већ да гледа на ’тајну особу срца‘, то јест какви смо унутра (1. Петрова 3:4). Стога, мудра особа се труди да развија привлачне особине карактеристичне за „нову личност“ која се спомиње у Библији (Ефешанима 4:24). Неке од тих особина спомињу се у Михеју 6:8: „Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да поступаш праведно, да волиш доброту и да скромно ходиш са њим?“

Истина, у данашњем свету ретко ко скида капу пред скромношћу, што не изненађује оне који су упознати с Библијом. Како то? Библија је прорекла да ће у „последњим данима“, генерално гледано, људи бити „похлепни за новцем, умишљени, охоли [...] поносни“ (2. Тимотеју 3:1-5). Они који истичу свој имиџ, савршено се уклапају у такве оквире. Међутим, Бог каже да се ’клонимо таквих‘ и да пазимо да не постанемо попут њих.