РОЂЕН сам 1943. у Рубатому, у Оклахоми. Још као мали био сам веома насилан. У средњој школи сам почео да пијем. Пошто је мој отац био насилан алкохоличар, то што сам и ја пио довело је до чудног пријатељства с њим. Ишли смо заједно на игранке и друга места само да бисмо пили и тукли се.

Оженио сам се 1966. са Ширли и добили смо двоје деце, Анџелу и Шона. Па ипак, наставио сам да пијем. Почео сам да узгајам марихуану и то је био додатан извор прихода. Такође сам радио као избацивач у локалним баровима, што ми је пружало прилику да задовољим своју потребу за алкохолом и насиљем. Тада се нисам плашио никога и ничега, и нимало нисам марио за друге.

Ширлин брат од стрица се преселио у Калифорнију где је након проучавања Библије постао Јеховин сведок. Након што се вратио у Оклахому, пренео је Ширли оно што је научио и она је брзо схватила да је то истина. Након темељног проучавања Библије, и она је одлучила да постане Сведок и крстила се 1976. Нисам желео да имам било шта с њеном религијом. Рекао сам јој: „Немој никога да доводиш да разговарамо! Неће упалити.“

Ширли се увек чврсто и верно држала библијских начела и показивала је љубав према мени. На пример, пре него што би с децом кренула на састанак у оближњу Дворану Краљевства, љубазно би ме позвала да им се придружим. Слично томе, и Анџела би рекла: „Тата, волели бисмо да идеш с нама.“

Због тога што сам се бавио нелегалним пословима, често сам носио пиштољ. Штавише, понекад данима не бих долазио кући, што је стварало напетост у мом браку. Након што бих се вратио, у покушају да изгладим односе са Ширли, отишао бих на неколико састанака. Сведоци су увек били љубазни према мени и њихова учења су ми звучала логично.

Након неког времена, један скупштински старешина се понудио да проучава  Библију са мном и ја сам прихватио. Нажалост, оно што сам научио није пуно утицало на мене, првенствено због тога што сам се и даље дружио са старим пријатељима. Свестан тога, тај старешина ми је указао на нека начела из Библије која говоре о опасности лошег друштва (1. Коринћанима 15:33). Иако је његов савет био на темељу Библије, увредио сам се и престао да проучавам и још више се уплео у старе послове. Због свог глупог поноса, веома сам повредио Ширли и децу!

Године 1983, примио сам трагичну вест да је Ширлин сестрић ког сам јако волео умро. То ме је страшно погодило и навело ме да размислим о свом животу. Схватио сам да наносим бол свом брачном другу и својој породици — свему ономе што сам сматрао вредним. Та отрежњавајућа мисао била је прекретница у мом животу. На сахрани Ширлиног сестрића, један старији Сведок по имену Џон саосећајно ме је загрлио и рекао: „Само да знаш, још увек те волимо.“ То је било охрабрење које ми је требало! Позвао сам Џона следећег дана и рекао му да желим да поново проучавам Библију, у нади да ћу овог пута успети да променим свој живот, што је давно требало да урадим.

Први пут кад смо сели да проучавамо, Џон и ја смо разговарали о молитви и ја сам му рекао да ћу покушати да се молим. Следећег дана сам почео да тражим неки поштен посао, али безуспешно. Возећи се у свом пикапу, молио сам се наглас: „Јехова, ако желиш да останем овде, боље онда да ми нађеш посао.“ Онда сам помислио: ’Ово је смешно — возим се и причам сам са собом.‘ Било је јасно да морам још много да радим на својој вери у Бога као ’Оног ко слуша молитве‘ и да побољшам своје молитве! (Псалам 65:2). Међутим, већ следећег дана сам чудом добио понуду за посао!

Након тога сам се све чешће и искреније молио. Често сам осетио да ме Јехова благосиља. Додуше, одувек сам веровао у Бога, али су ми ова искуства помогла да увидим колико су тачне речи из 1. Јованове 5:14 где стоји: „Шта год да молимо у складу с његовом вољом, он нас чује.“ Кад сам схватио колику моћ има молитва, то је повећало моју љубав према Јехови и поуздање у његово вођство (Пословице 3:5, 6).

 Када сам поново кренуо на хришћанске састанке, Сведоци су ме срдачно прихватили. Тада сам почео да схватам да они заиста ’воле један другог жарко од срца‘ и то ме је дубоко дирнуло (1. Петрова 1:22). Такође сам разумео истинитост онога што пише у Пословицама 13:20: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.“

Годинама сам својој породици наносио бол и патњу, али сам се сада трудио да будем мирољубив и приступачан за разговор, као и да будем бољи супруг и отац. Почео сам да примењујем савете из Библије који говоре о томе да мужеви треба да ’воле своје жене као своје тело‘ и да очеви ’не раздражују своју децу, да не постану малодушна‘ (Ефешанима 5:28; Колошанима 3:21).

Промене које сам начинио су, наравно, веома добро утицале на моју породицу. Увидео сам колико су истините Исусове речи из Матеја 5:3: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба.“ Коначно сам пронашао праву срећу!

Јуна 1984, моја ћерка Анџела је имала интервју на једном конгресу Јеховиних сведока. Говорила је о томе какав сам пре био и које сам промене начинио. Интервју је завршила рекавши колико је срећна јер ме види како седим у првом реду, међу онима који ће се тог дана крстити.

Веома сам захвалан Јехови што никада не одустаје од људи као што сам ја! Такође сам веома захвалан Ширли и мојој деци зато што су увек били уз мене. Ширли је као права хришћанка верно примењивала савет из 1. Петрове 3:1: „Жене, будите подложне својим мужевима, да бисте оне који нису послушни Божјој речи придобиле без речи својим понашањем.“ Током година када сам терао по своме, њена верност, стрпљивост и примерно понашање помогли су ми да се дозовем памети.

Од када сам се крстио, често користим њен пример како бих оне чији супружник није у вери подстакао да никада не одустану од њих. Обично им кажем: „Јехова може у право време искористити моћ своје Речи, Библије, и ваше добро понашање како би помогао вашем супружнику да се промени, чак и када то можда изгледа немогуће.“