Dobro iskoristite svoju radoznalost

„Čovek je biće koje postavlja pitanja. Od samog početka života mi postavljamo pitanja... Čak se može reći da je ljudska istorija sačinjena od pitanja i odgovora“ (Oktavio Pas, meksički pesnik).

 ŠTA navodi jednog kuvara da smisli novi recept? Šta tera jednog istraživača da krene u pustolovinu u udaljena područja? Šta podstiče dete da postavlja toliko pitanja? Najčešće je to radoznalost.

Kako je s vama? Da li nove ideje ili potraga za odgovorima na duboka pitanja bude vašu radoznalost? Na primer: Odakle potiče život? Zašto smo ovde? Da li postoji Bog? Od ranog detinjstva, mnogi od nas iz radoznalosti postavljaju pitanja poput ovih i traže logične odgovore. Kada nas nešto oduševi, mi nastojimo da o tome saznamo sve što možemo. Tako zahvaljujući znatiželji možemo doći do mnogih divnih saznanja. Međutim, ona može voditi i do problema, čak i do ozbiljnih posledica.

Potrebni su opreznost i ravnoteža

Neprikladna radoznalost može biti opasna. Na primer, dete će iz radoznalosti pipnuti vrelu ringlu, što može imati katastrofalne posledice. S druge strane, ako smo po prirodi znatiželjni to nas može podstaći da produbimo svoje znanje, da prodremo u samu suštinu stvari. Ali, da li bi bilo mudro da ispitujemo sve što budi našu radoznalost?

Očigledno, neka saznanja nisu poželjna jer mogu biti štetna. Na primer, zanimanje za pornografiju, okultizam ili učenja kultova i ekstremističkih pokreta mogu lako ugroziti našu dobrobit. Postupićemo mudro ako uvek oponašamo biblijskog pisca psalama koji se molio: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno“ (Psalam 119:37).

Neka saznanja ne moraju biti sama po sebi štetna ali mogu biti bezvredna i bespotrebna. Na primer, kakva je korist znati sve o privatnom životu filmskih zvezda ili poznatih ličnosti, zatim detalje o svakom sportskom timu i igračima ili sve o najnovijim tehničkim izumima i modelima automobila? Većina ljudi nema nikakve koristi od toga što su „stručnjaci“ u tim oblastima.

Dobar uzor

Naravno, radoznalost ima pozitivnu stranu. Osmotrimo primer Aleksandra fon Humbolta, nemačkog prirodnjaka i istraživača iz 19. veka po kome je nazvana Humboltova struja duž zapadne obale Južne Amerike.

Jednom prilikom, Humbolt je rekao: „Od najranije mladosti imao sam snažnu želju da putujem u udaljena područja u koja su Evropljani retko kad zalazili.“ On kaže da se ta potreba pojavila kada je pronašao „neodoljivu privlačnost u neobuzdanoj želji“ da proširi svoje vidike. U svojoj 29. godini uputio se u Srednju i Južnu  Ameriku gde je učestvovao u ekspediciji koja je trajala pet godina. Na osnovu podataka koje je tada sakupio sastavio je putopis u 30 tomova.

Sve je privlačilo Humboltovu pažnju — temperatura okeana, ribe koje žive u njemu, biljke koje je usput pronalazio. Peo se na planine, istraživao reke i plovio okeanima. Njegova istraživanja postavila su temelj za nekoliko grana savremene nauke. Sve je počelo sa snažnom znatiželjom, a neutoljiva želja za znanjem pratila ga je celog života. Prema rečima američkog esejiste Ralfa Valda Emersona, „Humbolt je bio jedan od onih retkih ljudi... koji se s vremena na vreme pojave kako bi nam pokazali koje su mogućnosti ljudskog uma i snaga i opseg naših sposobnosti“.

Polje koje vredi istražiti

Naravno, malo ko od nas će postati svetski poznat istraživač ili dati doprinos nauci. Međutim, postoji jedno polje za istraživanje na kom možemo da upotrebimo svoje mentalne sposobnosti. To donosi veće nagrade od sticanja bilo kog drugog saznanja. Isus Hrist je ukazao na to kada se molio svom nebeskom Ocu: „Da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3).

Znanje o istinitom Bogu, koji se zove Jehova, i njegovom Sinu Isusu Hristu, može zadovoljiti radoznali um bolje nego bilo koje druge informacije. Prisetite se važnih životnih pitanja koja smo naveli na početku ovog članka. Njima možemo dodati i sledeća: Zašto u svetu postoji toliko patnje? Da li će ljudi upropastiti našu planetu ili je čak uništiti? I šta će Bog učiniti kako se to ne bi desilo? Pronalaženje odgovora na ta pitanja nije čisto zadovoljavanje naše radoznalosti. Kao što je Isus rekao, ono znači „večni život“. Zašto možemo biti uvereni u to?

Biblija je nadahnuta Božja Reč. Apostol Pavle je to istakao na sledeći način: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).

Razmislite o sledećem. Pavle je rekao da Biblija pruža znanje koje nas osposobljava da činimo ono što je dobro. Pomaže nam da na stvari gledamo iz Božjeg ugla. A mi znamo da su Božje znanje i mudrost daleko iznad bilo čijeg znanja i mudrosti. Prorok Isaija je bio nadahnut od Boga da zapiše sledeću snažnu izjavu: „’Vaše misli nisu moje misli, i moji putevi nisu vaši putevi‘, govori Jehova. ’Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su i moji putevi viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli‘“ (Isaija 55:8, 9).

Da li biste želeli da saznate više o Božjem uzvišenom načinu razmišljanja i postupanja? Da li vas radoznalost navodi da otkrijete šta Božja Reč Biblija govori o tome? Da li imate žarku želju da saznate šta će Bog učiniti kako bi okončao svu patnju i kakve blagoslove čuva za poslušne ljude? Biblija i vama upućuje sledeći poziv: „Ispitajte i vidite da je Jehova dobar; srećan je čovek kome je on utočište“ (Psalam 34:8).

Istina iz Božje Reči ima tako snažan uticaj na iskreno srce baš kao i svetlost na čoveka koji je prvi put vidi. Apostol Pavle je bio podstaknut da kaže: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimljanima 11:33). Zaista će nam biti potrebna večnost kako bismo u potpunosti shvatili bogatstvo Božjeg  znanja i mudrosti. Pred nama je divna mogućnost da uvek otkrivamo nešto novo i da nam nikad ne bude dosadno.

Neka ostane živa!

Istina, većina nas nikada neće postati čuveni istraživači ili pronalazači. I verovatno u prosečnom životnom veku ne možemo saznati sve što bismo želeli. Ipak, nemojmo dozvoliti da se naša radoznalost uspava. Pazimo da naša žeđ za znanjem koju nam je Bog s ljubavlju podario ostane živa.

Dobro iskoristite taj divan dar od Boga i stičite tačno razumevanje Božje nadahnute Reči, Biblije. Ako to činite, pronaći ćete smisao i zadovoljstvo već sada i unapred ćete se radovati ispunjenom životu koji će trajati večno. „Sve je [Bog] učinio da je lepo u svoje vreme“, piše u Bibliji. „Čak je i večnost stavio ljudima u srce, ali oni ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“ (Propovednik 3:11).

[Okvir/Slike na 21. strani]

Da li ste znali...

• da je vekovima pre nego što su Kolumbo i Magelan opisali oblik Zemlje u Bibliji bilo zapisano da ona nije ravna ploča već da je okrugla? (Isaija 40:22)

• da je mnogo pre nego što su astronauti videli Zemlju kako lebdi u prostoru Biblija istakla da je ona obešena ni na čem? (Jov 26:7)

• da je najmanje 2 500 godina pre nego što je engleski lekar Vilijam Harvi otkrio cirkulaciju krvi u ljudskom telu Biblija govorila o srcu kao izvoru života? (Poslovice 4:23)

• da je pre oko 3 000 godina Biblija jednostavnim rečima objasnila da je kružni tok vode deo ekosistema koji omogućava život na Zemlji? (Propovednik 1:7)

Zar nije izvanredno što se Biblija dotakla tih naučnih činjenica davno pre nego što su ljudi mogli da ih razumeju ili otkriju? Zaista, ona je riznica znanja koje život znači i koje samo čeka da ga otkrijete.

[Slika na 19. strani]

Aleksandar fon Humbolt