Herodot je želeo da dokumentuje razloge zbog kojih je Grčka učestvovala u ratovima, a posebno šta je dovelo do persijskih osvajačkih pohoda u periodu od 490. do 480. pre n. e, kada je on još bio dečak. To je bila glavna tema njegovih rukopisa, ali je beležio i sve što bi saznao o nekom narodu koji bi se našao na putu persijskoj invaziji.

Herodot je bio vrstan pripovedač. Strastveno je zapisivao mnoge detalje i beležio sve što je smatrao da je potrebno kako bi zaokružio svoje pripovesti. Kad se uzme u obzir da su u to vreme zvanični hronološki zapisi istorijskih događaja bili retki, ono što je Herodot uspeo da uradi pravo je čudo.

Može se reći da u to vreme nije bilo mnogo istorijskih zapisa ako se izuzmu natpisi na spomenicima u kojima su se veličala herojska dela. Zato se u prikupljanju podataka Herodot morao oslanjati na utiske, predanja i svedočanstva onih koji su videli događaj koji je želeo da zabeleži. Zbog toga je mnogo putovao. Odrastao je u grčkoj koloniji pod nazivom Halikarnas (sada Bodrum na jugu Turske) i obišao veliki deo Grčke.

 Išao je i na sever do Crnog mora i Skitije, područja koja su se nalazila na mestu današnje Ukrajine. Takođe je putovao na jug, do Palestine i severnog dela Egipta. Na istoku je izgleda stigao do Vavilona, a svoje poslednje dane verovatno je proveo na zapadu, u jednoj grčkoj koloniji koja se nalazila na području današnje južne Italije. Kud god je išao, sve je pomno razgledao i raspitivao se kako bi našao najpouzdanije izvore. Tako je dolazio do potrebnih informacija.

Koliko su verodostojni Herodotovi zapisi? Ono što je pisao o zemljama koje je posetio, kao i o onome što je lično video smatra se tačnim. Njegovi opisi običaja nepoznatih Grcima — kao što je sahranjivanje uglednih ličnosti u Skitiji ili mumificiranje u Egiptu — umnogome odgovaraju onome što su i arheolozi otkrili. Kaže se da je ono što je on napisao o Egiptu „vrednije od svih drugih drevnih zapisa o toj zemlji“.

Međutim, često se morao oslanjati na nešto što nije bilo u potpunosti provereno. Nadalje, ljudi njegovog doba verovali su u paganske bogove i smatrali da se oni mešaju u živote ljudi. Zbog toga se ne može reći da svi njegovi zapisi odgovaraju kriterijumima savremenih istoričara. Međutim, on je zaista nastojao da činjenice odvoji od legendi. Rekao je da ni sam nije verovao u sve što je čuo. Svoje zaključke je izvodio tako što je proveravao i upoređivao sve informacije do kojih je došao.

Herodotova Istorija verovatno predstavlja njegovo životno delo. S obzirom na to koliko je informacija imao na raspolaganju, zaista možemo reći da je ostavio veliki trag u istoriji.