1, 2. У којој мери су на нас утицали васпитање и средина у којој смо одрасли?

ВАСПИТАЊЕ и средина у којој смо одрасли у великој мери су обликовали нашу личност. Наш укус када је реч о храни и одећи па чак и наше понашање у извесној мери су одређени утицајем људи из нашег окружења и утицајем наших животних околности.

² Наравно, то је тако и што се тиче много важнијих ствари. На пример, у породичном кругу смо научили шта је исправно и прихватљиво, а шта није. Додуше, људи се разликују када је реч о вредностима и на много тога се може гледати као на ствар личног укуса. Понекад на наше одлуке утиче и наша савест. У Библији пише да се они који не служе Богу често „по природи држе онога што је у закону“ (Римљ. 2:14). Али ако у Божјем закону немамо конкретне смернице о некој ситуацији, да ли то онда значи да можемо слободно да се ослонимо на сопствена гледишта и мерила, као и на оно што је општеприхваћено у нашој средини?

3. Наведи два разлога због којих се Божје слуге не воде гледиштима и мерилима овог света?

³ Постоје барем два разлога због којих Божје слуге то не раде. Као прво, у Библији пише: „Неки се пут човеку чини исправним, али на крају води у смрт“ (Посл. 16:25). Пошто смо рођени у греху, нико од нас не може савршено знати шта је за наше добро и увек доносити добре одлуке (Посл. 28:26; Јер. 10:23). Као друго, у Библији пише да иза онога што је у свету популарно и прихваћено стоји Сатана, „бог овог света“ (2. Кор. 4:4; 1. Јов. 5:19). Према томе, ако желимо Јеховин благослов и признање, неопходно је да послушамо савет из Римљанима 12:2. (Прочитати.)

4. Шта ћемо размотрити у овом чланку?

⁴ У овом чланку ћемо детаљније размотрити неколико важних мисли из Римљанима  12:2 и добићемо одговоре на следећа питања: (1) Зашто је потребно да се ’преобразимо‘, то јест променимо? (2) Шта то обухвата? и (3) Како то можемо учинити?

5. Коме се апостол Павле обратио у Римљанима 12:2?

⁵ Апостол Павле је посланицу Римљанима, коју је написао отприлике 56. н. е., упутио својој помазаној браћи и сестрама, а не људима који нису служили Богу (Римљ. 1:7). Он је подстакао своје сувернике да се преобразе и да не дозволе да их „и даље обликује овај свет“. Тај „свет“ о ком је Павле говорио односио се на мерила, обичаје, понашање и ставове који су били типични за римско друштво. Чињеница да је Павле користио израз „и даље“ указује на то да су неки у Риму били под утицајем света чак и након што су постали хришћани. Како је тадашњи свет утицао на њих?

6, 7. Зашто су друштво и религија старог Рима представљали прави изазов за хришћане у Павлово време?

⁶ Туристи који данас обилазе Рим имају прилику да виде оно што је преостало од храмова, гробница, споменика, арена, позоришта и других грађевина, од којих неке потичу још из првог века. На основу тих остатака из прошлости може се стећи одређена слика о друштву и религији старог Рима. Поред тога, историја је забележила да су се у старом Риму одржавале гладијаторске борбе, трке двоколица, као и многи позоришни и музички комади који су обрађивали разне теме, од којих су неке биле бесрамне. Рим је био и развијен трговачки центар, који је пружао много прилика да се добро заради (Римљ. 6:21; 1. Петр. 4:3, 4).

⁷ Премда су имали бројне храмове и божанства, Римљани нису придавали важност томе да се приближе својим боговима. Њихова религија се махом састојала од ритуала који су били повезани са рођењима, венчањима и погребима. Ти ритуали су практично били уткани у друштвено уређење. Нема сумње да је све то био прави изазов за хришћане у Риму. Пошто су многи од њих потицали из те средине, морали су да се промене и сасвим је јасно да крштење није било крај таквих промена.

8. Зашто данашњи свет представља опасност за Божје слуге?

⁸ И данашњи свет представља опасност за Божје слуге. Зашто се то може рећи? Зато што је дух света свуда око нас. (Прочитати Ефешанима 2:2, 3 и 1. Јованову 2:16.) Пошто смо свакодневно изложени жељама, размишљањима, вредностима и моралу овог света, непрестано смо у опасности да постанемо његов плен. Зато имамо много разлога да послушамо Божју Реч, која нас подстиче: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет, него се преобразите.“ Како то можемо учинити?

9. Шта су многи урадили да би испунили услове за крштење?

⁹ Када неко проучава Библију и примењује њене савете, почиње да духовно напредује и то се види по томе што свој живот усклађује са оним што учи. На пример, он више не учествује у обичајима криве религије и труди се да развија хришћанске особине (Еф. 4:22-24). Веома нам је драго што сваке године на стотине хиљада њих напредују до те мере да испуњавају услове за крштење, којим показују да су се предали Јехови Богу. А то сигурно радује и Јеховино срце (Посл. 27:11). Међутим, добро је да се питамо: Да ли су те промене све што је неопходно?

10. Зашто се за неког ко се поправио на неком пољу не може рећи да се истински променио?

¹⁰ Да би се неко истински променио, потребно је више од тога да у извесној мери напредује или да се поправи на неком пољу. Рецимо, неки производ који је већ неко време у продаји може се рекламирати као нешто ново, али да у суштини остане исти. У стварности је тај производ можда добио само један нов састојак или лепшу амбалажу. Што се тиче израза ’преобразите се‘, у једном речнику стоји следеће: ’У Римљанима 12:2 прави се контраст између површних промена под утицајем овог света и унутрашњег преображаја који је резултат обнављања ума под утицајем светог духа‘ (Vine’s Expository Dictionary). Према томе, да би се Божје слуге преобразиле, није довољно да само одбаце лоше навике, нечист говор и неморалне поступке. Чак и неки који не проучавају Библију настоје да мање-више избегавају такве ствари. Дакле, шта онда прави хришћани треба да ураде да би се преобразили?

11. Према речима апостола Павла, како се хришћани могу преобразити?

¹¹ Апостол Павле је написао: ’Преобразите се обнављањем свог ума.‘ У Библији реч „ум“ указује на начин размишљања, ставове и способност расуђивања. На почетку свог писма Римљанима, Павле је говорио о људима чије размишљање Бог не одобрава и рекао је да су они пуни ’неправде, злоће, лакомства, покварености, зависти, убиства, свађе, преваре‘ и других лоших ствари (Римљ. 1:28-31). С обзиром на то, није никакво чудо што је Павле подстицао Божје слуге које су биле одгајане у таквој средини да се ’преобразе обнављањем свог ума‘.

12. На који начин данас размишља већина људи и зашто се Божје слуге тога морају чувати?

¹² Нажалост, у овом свету смо окружени људима чија личност одговара опису који је апостол Павле забележио. Они вероватно мисле да је старомодно или ускогрудо инсистирати на поштовању моралних мерила и принципа. Многи просветни радници и родитељи  имају превише попустљиво гледиште и заступају став да свако има право да сам за себе одлучи шта је исправно. За њих је све релативно и не постоји ништа што би било апсолутно тачно. Чак и многи који тврде да су религиозни сматрају да могу да раде оно што мисле да је исправно и да не морају да слушају Бога и његове заповести (Пс. 14:1). Божје слуге се морају чувати таквог размишљања. Уколико нисмо опрезни, могло би нам се десити да развијемо слично гледиште о Божјој организацији. На пример, можда нисмо спремни да прихватимо како је нешто организовано у скупштини и можда се чак жалимо на сваку ствар која нам се не допада. Или можда нисмо спремни да послушамо на Библији темељен савет што се тиче забаве и разоноде, интернета и високог образовања.

13. Зашто треба да се искрено преиспитамо?

¹³ Према томе, ако не желимо да нас и даље обликује овај свет, неопходно је да искрено преиспитамо своје најдубље ставове и гледишта, као и циљеве и вредности. Другима су ти аспекти наше личности највероватније непознати и можда нам чак кажу да у духовном погледу добро стојимо. Па ипак, само ми знамо да ли нас је оно што смо научили из Библије заиста променило и да ли библијска истина још увек утиче на нас. (Прочитати Јаковљеву 1:23-25.)

14. Како можемо утврдити шта код себе треба да променимо?

¹⁴ Да бисмо се из корена променили, неопходно је да допремо до најдубљих делова своје личности. Шта нам може помоћи у томе? Када из Библије сазнамо шта Јехова очекује од нас, наша реакција на оно што смо прочитали показује шта нам је у срцу и шта треба да променимо да би наше понашање било у складу с Божјом вољом (Римљ. 12:2; Јевр. 4:12).

15. У ком смислу нас Јехова обликује?

¹⁵ Прочитати Исаију 64:8. Пророк Исаија је користио једно поређење које нас подстиче да размислимо о нечему. Наиме, пошто се каже да је Јехова Грнчар, а да смо ми глина, поставља се питање: У ком смислу нас он обликује? Наравно да он то не ради дословно улепшавајући наш изглед. Он нас обликује, то јест поучава, у духовном смислу. Ако му допустимо да нас обликује, преобразићемо се у срцу, то јест у духовном погледу, а управо то нам је потребно да бисмо одолели утицајима овог света. Али како нас Јехова обликује?

16, 17. (а) Објасни како грнчар прави квалитетну грнчарију. (б) Како нам Божја Реч помаже да се преобразимо да бисмо били драгоцени Јехови?

¹⁶ Да би један грнчар направио квалитетну грнчарију, мора користити глину првокласног квалитета. При том је неопходно да уради две ствари. Као прво, треба да је испере и тако из ње уклони нечистоћу. Као друго, неопходно је да глину помеша са одговарајућом количином воде и да је измеси тако да је може обликовати.

¹⁷ Занимљиво је што се вода користи да би се уклонила нечистоћа из глине, али и да би глина добила одговарајућу густину и еластичност како би се од ње могла направити чак и нека скупоцена посуда. Вероватно нам је јасно да Божја Реч има сличну улогу у нашем животу. Она нам помаже да одбацимо начин размишљања који смо имали док нисмо познавали Бога, као и да се преобразимо и будемо драгоцени у Божјим очима (Еф. 5:26). Размислимо само колико смо пута били  подстакнути да свакодневно читамо Библију и да редовно долазимо на наше састанке, на којима се она разматра. Зашто нас Божја организација подстиче да то радимо? Зато што нас Јехова на тај начин обликује (Пс. 1:2; Дела 17:11; Јевр. 10:24, 25).

18. (а) Зашто је важно да дубоко размишљамо о ономе што сазнајемо из Божје Речи? (б) Која питања можемо поставити себи?

¹⁸ Међутим, да би нам Божја Реч помогла да се мењамо, није довољно само да је редовно читамо и проучавамо. Многи повремено читају Библију и зато прилично добро знају шта стоји у њој. Можда смо у служби проповедања наишли на такве људе. Неки од њих чак знају напамет неке библијске стихове. * Али то нема велики утицај на њихово размишљање и начин живота. Зашто? Зато што ако неко жели да му Божја Реч помогне да се мења, он мора свим срцем прихватити оно што сазна из ње. Стога је потребно да издвајамо време да размишљамо о ономе што учимо. Добро је да се питамо: ’Да ли сам уверен да је ово истина, а не само неко верско учење? Да ли разумем како оно што учим могу применити у свом животу или на то гледам само као на нешто што треба да пренесем другима? Да ли сам уверен да је Јехови стало до мене као појединца?‘ Дубоко размишљање о овим питањима помоћи ће нам да још више волимо Јехову, а искрена љубав према њему ће нас подстаћи да се побољшамо тамо где је то потребно (Посл. 4:23; Лука 6:45).

19, 20. Примена ког библијског савета нам може донети много благослова?

¹⁹ Редовно читање Божје Речи и дубоко размишљање о њој мотивисаће нас да и даље радимо на ономе што смо у извесној мери већ постигли. У Библији се о томе каже: „Свуците стару личност и њена дела, и обуците нову личност, која се обнавља добрим познавањем Божје воље“ (Кол. 3:9, 10). Ако настојимо да добро разумемо Божју Реч и да живимо у складу с њом, развићемо хришћанске особине које ће нас заштитити од Сатаниних подмуклих напада.

²⁰ Апостол Петар нас подсећа: „Као послушна деца, немојте дозволити да вас и даље обликују жеље које сте имали.“ Он нам још каже: ’Будите свети у свему што чините‘ (1. Петр. 1:14, 15). Ако дајемо све од себе да одбацимо начин размишљања и ставове које смо раније имали и ако настојимо да се преобразимо, имаћемо много благослова. У следећем чланку ће бити више речи о томе.