Јаковљева 1:1-27

  • Поздрав (1)

  • Истрајност води до среће (2-15)

    • Испитана вера (3)

    • Тражити с вером (5-8)

    • Жеља води до греха и смрти (14, 15)

  • Сваки добар дар долази одозго (16-18)

  • Слушање речи и поступање по њој (19-25)

    • Човек који посматра себе у огледалу (23, 24)

  • Чисто и неупрљано служење Богу (26, 27)

1  Јаков,+ Божји роб и роб Господа Исуса Христа, поздравља 12 племена расутих по свету.  Браћо моја, сматрајте да се заиста имате чему радовати кад се нађете у разним кушњама,+  знајући да ваша вера, кад је тако испитана, изграђује у вама истрајност.+  Али допустите да истрајност доврши своје дело, да бисте били савршени и потпуни, без икаквог недостатка.+  Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је тражи од Бога+ и он ће му је дати.+ Наиме, Бог свима даје великодушно и без прекоравања*.+  Али нека тражи с вером,+ нимало не сумњајући,+ јер је онај који сумња као морски талас који ветар подиже и носи.  Нека такав човек не мисли да ће ишта добити од Јехове*,  јер је неодлучан,+ непостојан у свему што ради.  Нека се сиромашан брат радује* што је постао узвишен,+ 10  а богати што је постао понизан,+ јер ће они који су богати нестати као пољски цвет. 11  Кад сунце изађе, оно својом врелином осуши биљку па јој цвет отпадне и њена лепота нестане. Тако ће и богаташ увенути док настоји да оствари своје циљеве.+ 12  Срећан је човек који истраје у кушњи,+ јер кад стекне Божје признање*, примиће награду* – живот+ који је Јехова* обећао онима који га воле.+ 13  Кад је у кушњи, нека нико не говори: „Бог ме искушава.“ Јер нико не може искушавати Бога злим стварима нити он икога злом искушава. 14  Него свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами.+ 15  Затим жеља, кад постане плодна*, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт.+ 16  Не заваравајте се, моја вољена браћо. 17  Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго,+ од Оца небеских светлости,+ који се не мења попут несталне сенке.+ 18  Његова воља је била да нас роди речју истине,+ да и ми на неки начин постанемо првине међу његовим створењима.+ 19  Знајте ово, моја вољена браћо: Нека свако буде брз да слуша, а спор да говори+ и спор да се љути,+ 20  јер човекова љутња не води до Божје праведности*.+ 21  Зато одбаците сву прљавштину и сваки траг злобе*+ и с благошћу прихватите да се у вас усађује Божја реч, која може да вас спасе. 22  Али немојте само слушати реч, већ и поступајте у складу с њом,+ да не бисте сами себе заваравали. 23  Јер ако неко слуша реч, а не поступа у складу с њом,+ он је као човек који посматра своје лице у огледалу, 24  али кад се погледа, оде и одмах заборави како изгледа. 25  Али ко се удуби у савршени закон+ слободе и држи га се, он не заборавља оно што је чуо већ поступа по томе. Човек који тако ради биће срећан.+ 26  Ако неко мисли да служи Богу*, а не зауздава* свој језик,+ он обмањује своје срце и његово служење Богу је узалудно. 27  Служити нашем Богу и Оцу на начин који он* сматра чистим и неупрљаним подразумева ово: бринути се за сирочад+ и удовице+ у њиховој невољи+ и чувати се прљавштине овог света.+

Фусноте

Или: „не тражећи грешке“.
Видети Додатак А5.
Дословно: „хвали“.
Или: „кад буде прокушан“.
Или: „венац; круну“.
Видети Додатак А5.
Дословно: „кад зачне“.
Или: „до праведности коју Бог захтева“.
Или можда: „и злобу које има у обиљу“.
Или: „да је побожан“.
Или: „не држи под контролом“.
Или: „Религија коју наш Бог и Отац“.